Intuicija - Znanje bez Znanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zeljela bih da cujem vasa razmisljanja na temu ovog fenomena.

Ja licno znam da sam osjetila ovu pojavu na sopstvenoj kozi.

Moja izjava je toliko suplja, da se ja smijem citajuci je iznova.
Da analiziram:

- ja licno znam - da li ja znam? sta ja znam? ono sto ja mislim da znam da je intuicija mozda i nije. ja sam je kvalifikovala tako jer je to bilo jedino (meni) razumno rjesenje.

- da sam osjetila - ovo je dio potpuno kontradiktivan prvom dijelu izjave. da li se nesto moze znati i osjecati? ja bih uvijek zastupala vjerovanje da je ili jedno ili drugo puno bolja opcija, gdje, kada su oba stanja prisutna, postaje zbunjujuce.

- ovu pojavu - ovo mi je omiljeni dio, jer stvarno nisam znala kako bolje da opisem intuitvno stanje svijesti.

- na sopstvenoj kozi - uopste nije bilo fizicko iskustvo, ali kako drugacije da opisem tako lican i intiman osjecaj?

Citam da se intuicija cesto trpa u isti kos sa duhovnom inteligencijom. Sigurno zato sto smo svjesni da postoje, ali ih ne moze vidjeti, dodirnuti, izvagati. Ne mozemo im odrediti velicinu/tezinu. Koja bi mjerna jedinica izmjerila intuiciju?

Iko ista da kaze, doda, izjavi (za Dnevnik).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otkucala sam malopre "what is intuition", uposlila Google, i dobila gomilu odgovora. I nijedan mi se ne sviđa.

Doduše, prvi link koji sam pogledala vodio je ka onome što sam i ja prvo pomislila kada sam videla ovu temu - šesto čulo. Tako nekako ja poimam intuiciju. Kao mogućnost da osetimo određene pojave i osobe, bez uplitanja ostalih čula i našeg razuma. Kada kažem razum, mislim na logičke procese koji vode zaključivanju. Ali ujedno mi se čini da razum i jeste sav satkan od intuicije. To mi je malo zbunjujuće i ne umem da objasnim (kad nisam čitala filozofe, neki je garant o tome pisao). Pokušavam da kažem da je teško razlučiti gde se završava ono što je razumno, svesno, a počinje intuicija. Ali verujem da svako od nas poseduje sposobnost intuitivne spoznaje. Neko više, neko manje.

A zanimljivo je i to što ovu pojavu često pripisujemo životinjama. Kažu da životinje predosete velike katastrofe recimo. Verovatno stoga što su sposobne da osete nadražaje koji nisu u registru načih čula. Kada sam već pomenula životinje, ima Barns ( ) lepo poglavlje u "Istoriji sveta...", Preživela , o devojci koja isplovljava na pučinu sa dve mačke. U tom poglavlju on daje objašnjenje za uznemirenost irvasa na Nojevoj barci koja je opisana u prvom poglavlju: "Ali irvasi su nešto predosećali. Nešto što mi ostali tada nismo mogli znati. Kao da su govorili, 'Mislite da je ovo najgore? Ne budite sigurni.' No šta god da je bilo u pitanju, čak ni irvasi nisu mogli ništa određeno da kažu. Nešto daleko, krupno ... dugoročno." U četvrtom poglavlju se ispostavlja da je to bila katasrofa u Černobilju.

Verujem da svako od nas koristi intuiciju i ovde, na MC-u. Čitamo šta drugi pišu, i kako pišu, i ono što ne pišu. I stvaramo određene slike jedni o drugima, pomoću logičkog razmišljanja. Ali kao da delom i osećamo kakvi smo međusobno, iako se uglavnom ne poznajemo. Možda to već nije intuicija, nego sposobnost "čitanja" drugih, ali mislim da je delom i intuicija.

Malecki off, nedavno sam u privatnoj prepisci tražeči objašnjenje za jedan slučaj, dobila odgovor da je u pitanju vera u sopstvenu intuiciju. E sad, ja znam nešto što ta osoba ne zna, i prilično sam sigurna da tu osobu intuicija vara. Što otvara i pitanje ženska vs. muška intuicija. Ali da se ovo ne bi pretvorilo u ženski šovinizam s moje strane, bolje da stanem ovde.

Ja svojoj ne verujem uvek. Ne umem da baratam svojom intuicijom.
To bi bila moja izjava za Dnevnik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U osnovi pojma intuicije (od lat.intuitio-''instiktivno shvatanje''),stoje dve razlicite ,ali medjusobno tesno povezane ideje-logika i sposobnost da se prepozna istina i da se bori za nju....(Prvi je to jos shvatio Sokrat...)
U stanju smo da mnogo puta neposredno shvatimo istinu ,ponekada sasvim neociglednu i koja je suprotna zravom razumu i to putem direktnog zakljucivanja bez osnove i dokaza(nejasno je kako...).Povremeno smo sposobni da izadjemo iz okvira svog iskustva putem ''insajta''-misaonog ozarenja i na taj nacin steknemo znanja, koje nikada nismo imali(nejasno je otkud)
''Intuicija podrazumeva da mi znamo nesto,a da pri tom ne znamo kako smo to saznali''...-americki psihoterapeut E.Bern...
Psiholozi,psihijatri,o intuiciji imaju skromna misljenja,ne znaju bas kako funkcionise sve to sa njom ,niti kako da je izucavaju...No,ipak svi znamo da ona postoji...Da li je poseduje svaki covek,ja licno u to sumnjam...mozda neke delove intuit.misljenja,jer njen je dom nesvesno-a ono je jos uvek velika nepoznanica i obuhvata nesagledivo mnostvo procesa i stanja kojih nema u svesti i do kojih je skoro nemoguce stici...
Svest je povrsinski spekt licnosti,podsvest u sebi sadrzi autenticne pokretacke snage ponasanja...

Tamo, gde razum pravi uzastopne logicke korake,intuicija deluje brzo i munjevito i nisu joj potrebni nikakvi dokazi,ona se ne oslanja na razum-ona u jednom momentu ima sliku kompletne stvarnosti.
Intiutivno misljenje je tipicno ''prirodno'' i nije tako opterecujuce kao logicno koje zahteva napor volje...(licno veoma sam intuitivna,i postoji mogucnost da objasnim velikim delom poreklo takvog misljenja... .)Povezano je sa mnostvom poznatih i nepoznatih ''svetova'' koji zive u nesvesnom,a ..sa kakvim bremenom mi hodamo kroz zivot, verovatno necemo skoro saznati...
Ako se uvek i samo oslanjamo na intuiciju,gubimo nit logickog razmisljanja ,a uranjamo u stihiju nejasnih osecanja,slika i simbola...
Opet ,ako funkcionisemo savrseno logicno,lisavamo se aktiviranju intuitivnog iskustva...
Izvor intuicije se znaci, nalazi u nesvesnom...koga Lajbnic naziva''nizim oblikom duhovne delatnosti''.On je inace prvi predlozio uopste koncepciju nesvesnog u knjizi ''Monadologija''..Prema njegovom misljenju''svesne predstave se, kao ostrva, uzdizu iz okeana mracnih osecanja''..

Medjutim nemacki filozof Imanuel Kant prvi je ukazao na vezu sfere nesvesnog sa osecajnom,intuitivnom spoznajom....Intuicija,zajedno sa mudroscu,prosvetljenjem,nadahnucem,predstavlja najvise nivoe nesvesnog.Kakvi god ti nivoi bili,do njih je skoro nemoguce stici,a i ne zna se sta sve ono sadrzi...Zna se samo za postojanje nekih''zakonitih stanovnika'',koji su nam neophodni i pojednostavljuju nam zivot(to su pre svega-nesvesni automatizmi-postupci koje covek radi automatski,bez ucesca svesti,mehanicki...)


....Da bismo razumeli intuiciju kako treba,zapravo onoliko koliko je to moguce(s obzirom da je ona velika nepoznanica...)potrebno je da jako dobro poznajemo ''oblasti nesvesnoga''-sto je opet veoma zahtevno i tako reci zelja bez izgleda da bude ispunjena...(izvor intuicije je negde u ''odnosu- nesvesnog sa svescu''.)
Intuitivna predvidjanja cesto se radjaju u snu,ili polusnu...

''Spava mi se''. ..laku noc...sutra nastavak...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala vam na izjavama. Urednici Dnevnika veoma cijene vas upliv.

jelkice, ja sam na istom terenu. I za mene je intuicija sesto culo. Nesto kao predosjecanje ... neke vrste.

danka- ::
Intuitivna predvidjanja cesto se radjaju u snu,ili polusnu...

Da li ova intuitivna predvidjanja spadaju u neki domen parapsihologije ili mozda metafizike?

Ko ce ga znati? Znam da je proucavana sa strane filozofa i psihologa.

Sa naucnog stanovista, intucija je velika nepoznanica i nije specificno definisana. Sto, naravno, ne znaci da nije priznata kao pojava. Procitah i definicju intuicije kao "nesvjesna forma znanja" i ne znam zasto imam problem sa ovim nesvjesnim dijelom. Ja je nikako ne dozivljavam kao takvu. Svaki put kada bi mi se javio taj osjecaj, taj unutrasnji glas, taj instinkt, bila sam potpuno svjesna situacije u kojoj se (u tom trenutku) nalazim i svjesno sam donosila odluke. Ponekad su se te odluke protivile intiutivnom rezonovanju, sto bi se kasnije, naravno, pokazalo kao pogresno delanje, ali u tom trenutku, recimo da je logika odigrala svoje. Sto opet potvrdjuje moju sumnju da intuicija nije i nema veze sa logikom.
A kada bi poslusala taj intuitivni glas, kada bi krenula tom putanjom i kada bi se taj put kasnije pokazao/dokazao kao ispravan, bude mi drago sto sam bila dovoljno svjesna da ga prepoznam i pametna da ga poslusam.

Jedno je tvrditi da ce neko pod velikim pritiskom, donijeti odluku na taj nacin sto ce se obazreti na svoja prijasnja iskustva i prema rezultatima tih iskustava, odluciti. Ali kako objasniti da neko, ko se prvi put nadje na nepoznatom terenu, donese pravu odluku slusajuci svoj "gut feeling" za koji se tvrdi da ima um za sebe (?).

Mislim, samo kada podjem razmisljati o sferama svijesti i podsvijesti, covjek ne moze da se ne zapita koliko duboko ide nasa (ne)sposobnost shvatanja sebe i okoline. Da li su to samo odrazi proslih zivota ili nagovjestaji buducnosti, to se jos ne zna. Samo mi se cini, da kada bi covjek bio sposoban da nauci da ... (fali mi rijec) ... aprehenduje (nije nasa, jel' da?), da shvati, da nauci da cita tu svoju intuiciju, da nauci da je protumaci a ne da je ignorise, mislim da bi bio veliki korak za covjecanstvo kao i za svakog pojedinca ponaosob. Ja zelim da vjerujem da bi bio korak ka boljem ljudstvu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ove poente, bar se meni skromno čini, su odlično predočene..:

danka- ::
Svest je površinski aspekt licnosti, podsvest u sebi sadrži autentične pokretačke snage ponašanja...
(...)
Intiutivno mišljenje je tipično ''prirodno'' i nije tako opterećujuće kao logično koje zahteva napor volje...
(...)
Ako se uvek i samo oslanjamo na intuiciju, gubimo nit logičkog razmišljanja, a uranjamo u stihiju nejasnih osećanja, slika i simbola...
Opet, ako funkcionišemo savršeno logično, lišavamo se aktiviranju intuitivnog iskustva...
Izvor intuicije se, znači, nalazi u nesvesnom...
(...)
Prema njegovom mišljenju ''svesne predstave se, kao ostrva, uzdižu iz okeana mračnih osećanja''..
(...)
Intuicija, zajedno sa mudrošću, prosvetljenjem, nadahnućem, predstavlja najviše nivoe nesvesnog.
(...)
Kakvi god ti nivoi bili, do njih je skoro nemoguće stići, a i ne zna se šta sve ono sadrži... Zna se samo za postojanje nekih ''zakonitih stanovnika'', koji su nam neophodni i pojednostavljuju nam život (to su pre svega-nesvesni automatizmi-postupci koje čovek radi automatski, bez učešća svesti, mehanički)...
(...)
Intuitivna predvidjanja često se radjaju u snu, ili polusnu...

Nego, dočarao bih i ja svoje shvatanje pojma i entiteta intuicije, a na osnovu svega što sam imao prilike da svojom malenkošću prikupim o datoj temi; i dok nije samo u pitanju jednostrani, subjektivni, ograničeni hvat, već i (valjda) dovoljno 'školovan' stav o tome, zapravo je vrlo izgledno (i zato - prihvatljivo) da će svako od nas o bilo čemu [tj svemu] suditi kroz filter svog majušnog iskustva. Naše (ne)sposobnosti nas definišu. It's that simple.

Oprostite mi (unapred, lol ) što ću biti iscrpan i što ću od samog početka insistirati na uopštavanju pitanja, razloga i izvora intuicije, ali s jedne strane - to je jače od mene, takav sam (podsvesno) - a s druge... ne bih olako baratao rečima u koje ne verujem ili opisivao stvari/pojave koje ne mislim da znam. A koliko sam kompetentan da se nosim sa svim tim, to odlučujete vi; najzad, u nešto možemo slepo verovati, a da to bude nadasve pogrešno, te sasvim priznajem svoju pogrešivost.

I da počnem:
sâm Život (mogu se kladiti da se niste nadali ovolikom uopštavanju ), bez obzira na to kako, odakle i hajde - zašto je nastao, ne bi ni opstao da nije bilo možda još čudesnijeg koncepta => prilagodjavanja OGROMNOM varijetetu uslova svoje okoline. A Zemlja, na kojoj zasad jedini poznati život nedvosmisleno postoji, jeste itekako dovoljna Pandorina kutija dešavanja, prevashodno turbulentnih 'klopki' za neki (ako ne i sve) njegov oblik. Pa ipak, još uvek smo tu, mi živa bića, i to u jednako fascinantnoj raznovrsnosti...

A ko nas je pitao da li želimo da se odbranimo od silnih stresova i manje-više konstantne opasnosti (ili ti u najmanju ruku - nelagodnosti), te da li uopšte želimo biti rodjeni... da li želimo postati?!
Moja poenta ovde je u tome da pre bilo kakve sposobnosti učenja, pamćenja, razmišljanja i razvoja ijedne psihičke funkcije uopšte postoji - biološka; prethodi joj život!
Ono što nas, je li, kao 'emancipovane' životinje, razlikuje od drugih životinja je jedna prosta, a vrlo bitna, drastična činjenica: mi znamo da znamo. Ostale životinje možda imaju sposobnost učenja i odredjen nivo pamćenja, ali nikako ne shvataju obim ili potencijal svojih mogućnosti. One rade stvari isključivo nagonski, ne smisaono... a opet, dok varanje/laganje drugih ljudi (na primer) nije moralno uzvišena stvar, savršeno je smisaono prevariti nekog zarad dostizanja svog cilja, a ukoliko nam ti drugi stoje na putu.

Dakle, niko ne osporava (naročito ne sujevernici, lol) činjenicu da životinje mogu nešto predosetiti, ali to je daleko od kategorije intuicije koja se pripisuje Čoveku. Pre mnogih čoveku vidljivih manifestacija vremenskih nepogoda ili čak katastrofa postoji (uvek ili ne, druga je priča) niz upravo za čoveka neosetnih dešavanja - promena pritiska, vibriranje tla, pojava infra- ili ultrasoničnih šumova ili zvukova produženog trajanja, elektromagnetno zračenje itd. A kao što manja bića imaju veći broj otkucaja srca u minuti, tanje i kraće glasne žice i piskaviji 'glas', tako u zavisnosti od svojih predispozicija (naime, mnogo više - gradje, fizičkog sklopa, nego mentalnog; za razliku od starog dobrog Čoveka) mogu doživeti ono što neke druge ne mogu.
Evo, koliko god da vičemo ako/kad nas uplaši miš, on nas zapravo ne može čuti jer smo ispod domena njegovog poimanja ikakvog zvuka; ali zato slonovi i kitovi čuju infrazvučne tonove, čak i one daleko ispod ljudske donje granice sluha i na većoj udaljenosti. Dalje, šta mislite, kako radi 'nečujna' pištaljka za pse? Pčele medjusobno prenose informacije vrstom igre, ritmičkim pokretima, zmije imaju čulo za poimanje telesne toplote živih bića i za prikupljanje vibracija, mnogim životinjama generalno je seksualna aktivnost diktirana feromonima i tako dalje u nedogled... Dok čoveku zaista može pozliti nakon uticaja infrazvuka (vuferi jakog ozvučenja) ili doći do pojave bolova u zglobovima pri promeni vremena, te što neki od nas zaista imaju šesto (ali ne ono opevano - intuiciju) čulo tj vomeronazalni organ koji je upravo zakržljalo čulo prepoznavanja ljudskih feromona (znoj, telesne izlučevine), opet je vrlo očigledno, nakon mnogo dokazivanja, da baš zbog postepenog uzimanja udela psihičke izgradjenosti ne možemo biti toliko fizički/biološki/'primitivno' uspešni (pored toga što za neke stvari nikada nismo ni bili izgradjeni ).
Drugim rečima telo nam je (i ne samo nama) taman toliko (iako i ono evoluira uz psihu, ali sporije) da ne možemo imati ogromne evolucione skokove i da se zarad pridobijanja nove, 'superiornije' (ali, iskreno govoreći, samo najpotenciranije tj najviše vežbane/praktikovane) osobine/sposobnosti moramo odreći neke manje korišćene... Sad, ko nam je kriv što smo umnogome nesvesno, primorano pohrlili razvoju upravo nervnog sistema; i to njenih apstraktnijih funkcija. Mora da je po sredi zaje*ani splet nezamislivo berićetnih slučajnosti.

Uf... ček' da vidim šta sam do sada uradio. Joj, tek sam odvojio poimanje životinjske 'intuicije' od prave ljudske intuicije... Još ću vam i to malo ostale duše izvaditi, polako...
~~~~~

Daaaaaaaaakle, ako sad brzo premotamo priču unapred, te bez uplitanja u razloge zašto i kako je i naš um takav kakav jeste, možemo i ovde napraviti možda neočekivanu paralelu - i ovaj segment našeg postojanja jeste nešto što se stalno prilagodjava svojim okvirima!
Kad nam je potrebno računanje - računamo, kad poželimo naslikati portret ili napisati/komponovati pesmu - um nam se povinuje tome; pa i kad moramo 'mrtvi preplašeni' pobeći od neposredne opasnosti, pored ludovanja hormona (adrenalin, je l' te), promene srčanog i disajnog ritma, širenja zenica, nakostrešavanja dlaka, odlaganja varenja i erekcije i pumpanja šećera u mišiće, sasvim je izvesno da ćemo iskoristiti i voljeni nam mozak za prevazilaženje prepreka (proračunavanje tj procenjivanje snage, daljine, brzine), bez obzira na to da li bežimo ili se borimo..!
I ništa nije drugačije iako najveći period vremena provedemo u mnogo manjem iskušenju; svakodnevnica naše psihe je ista (da li da preostalim novcem uzmemo samo skupe cipele ili jeftinije patike + dve majice, šta da priredimo partneru kao iznenadjenje, kako da pridobijemo klijenta, bla bla bla...)

Btw, iako sam malopre zanemarivao razloge za konkretan sadašnji oblik ljudskog mentalnog sklopa, zasigurno je (kao i telesni izgled) postao takav nakon niza prilagodjavanja i mnooogo malih i vremenski dugo trajaćih promena.

I šta onda? Pa, dok nismo (bar ne svako od nas ponaosob, a značajno prema svim ostalim mentalno inferiornijim odumrlim pojedincima predaka modernog čoveka) odgovorni (ili ti 'slučajno, neplanirano krivi/zaslužni') za ovakvu organizovanost svoje psihe niti za njenu plastičnost/akomodaciju/prilagodljivost, jesmo zaslužni za ličnu mentalnu zrelost i potentnost, odnosno količinu prikupljenog znanja i opseg ličnih mogućnosti; ali ne smemo postati umišljeno jedini, isključivi vinovnici toga... jer prosto mnogo redje biramo situacije u kojima se zadesimo. Zato nikada nismo toliko 'veliki' i genijalni koliko bismo voleli da mislimo da jesmo...
Posledica smo urodjenog, esencijalno neotudjivog (do'god smo mentalno stabilni, zdravi) i najčešće nekontrolisanog nagona za samoodržanjem. A to je onaj primitivan, podsvesni deo nas (i po ko-zna-koji put: razlog naše stalne adaptacije).

Sad, dok i ostale životinje svakako imaju isti nagon, još uzevši u obzir da nam psiha funkcioniše toliko drugačije da u odnosu na nas one malte ne nemaju psihu, a definitivno ne dele naš nivo Svesti, opet se naglašava bitnost pripisivanja intuicije samo Čoveku...
(frontalni režanj, centar i jedini fokus ljudske svesti zauzima 30% površine humanog mozga; kod ostalih životinja njegov udeo jedva da prelazi 2% ! Dalje, limbički sistem, zadužen za sijaset komplikovanih i skoro jedinstvenih mentalnih kategorija kao što su kratko- i dugoročna memorija, složene emocije, racionalizacija, temperament, motivacija, kod drugih životinja služi tek za olfakciju tj kao čulo mirisa; zato se i zove rhombencephalon = ''nosni mozak''. A limbički sistem je bukvalno najprimitivniji deo mozga čoveka, no eto - opet superiorniji u odnosu na ostala živa bića)

E, pošto nam svest dozvoljava da znamo da (uopšte nešto, te konkretno šta) znamo i da povezujemo naučene činjenice, posledica je podsvesti to što i to možemo - jer nam podsvest ne dozvoljava da pravimo grube greške, da grubo pogrešno mislimo... jednostavno nam isključuje iz asocijacija neke totalno netačne činjenice ili mogućnosti (opet, dok god je naše znanje ustanovljeno kao tačno; testirano, potvrdjeno i prihvaćeno kad je bilo delotvorno, a odbačeno kad nije bilo u skladu sa istinom). To je konkretno posledica napunjenog engramskog magacina (engram = trag nastao nakon opažanja, trag upamćene činjenice), koji je toliko veliki da često ne znamo da nešto o nečemu zapravo znamo, dok se ne nadjemo u situaciji da to i isprobamo/upotrebimo. To je ono pasivno znanje.


U skladu sa svim ovim, intuicija je najverovatnije posledica i ustanovljeno tačnog načina razmišljanja i velikog opšteg znanja koji otprilike 'skraćuju put' ljudima kada o odredjenoj (obično novoj) stvari/pojavi ne znaju dovoljno ili znaju tek malo, te im barem eliminišu nebulozne, nerealne mogućnosti razvoja situacije i tako dovode do neke vrste slučajnog pogotka u sferi o kojoj znaju malo da bi se u njoj slobodno, brzo i besprekorno snalazili... budući da je i ovo uslovljeno 'višim' mentalnim sposobnostima/procesima, još jednom se isključuje ekvivalentnost životinjskog predvidjanja (tačnije - predosećanja) ljudskoj intuiciji.
Naravno, što je čovek (hajde da se tako, malo nipodaštavajuće ka drugima, izrazim => ) učeniji, uvežbaniji u širokom spektru sposobnosti i iskusniji na više polja znanja, to će lakše stvarati veze izmedju novih informacija i realnih mogućnosti, te razlučivati o manje stvari od onog koji zna manje... i posledično biti 'intuitivniji'.

A možda sam se i zeznuo oko svega ovoga...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Izvinite, izvinite i izvinite. Znam da je ovo predugačko za 'svariti'... a i da će neko naći zamerku u vidu greške ili propusta. Ali još jednom ponavljam da je napisani tekst posledica mog skromnog mišljenja i prikupljenog znanja (iako ima prizvuka odsečnih, zatvorenih stavova) ; nikako preambiciozni, već racionalni pokušaj u domenu mog shvatanja racionalnog... but again, I might be crazy or stupid.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Okrugli sto!

Ako sam shvatila MladjuVR, intuicija je posledica pasivnog znanja, odnosno postojanja engramskog magacina kod svakog od nas. Predosećaj je nešto drugo, i može se objasniti kao biološka reakcija na nadražaje kojih nismo svesni.

Intuicija je onda usko povezana sa našim razumom, samo što mi toga nismo svesni ... tako nekako?

Ne umem ja ovako uopšteno, moram da konkretizujem problem. Nekoliko meseci pre nego što će jedna osoba dospeti u bolnicu, u izrazito teškom stanju, ja sam nekoliko puta sanjala kako ona umire. To su bile noćne more, one sa borbom za vazduh. Eto, ja to ne umem sebi da objasnim. Moguće je da sam podsvesno znala da će dospeti u bolnicu (a priroda bolesti je takva da se stalno sekirate za obolelog) a moguće je možda i ko zna šta drugo...

Kada psiholozi upotrebe reč podsvest, nikada nisam sigurna koliko je taj pojam pozitivistički. Ja podsvest uvek razumem kao nešto mračno, skup neobjašnjivih fenomena koji nam komplikuju život. Ali ja te komplikacije volim, i nije mi mnogo ni stalo da ih razumem.

Kažem šesto čulo, mislim na mogućnost spoznaje koja nema veze sa ostalih pet čula. ( pa ne znam kako da objasnim ) Ne mislim na vidovnjake, proroke i tome slično. Za mene je intuicija pre u vezi sa pošlošću nego sa budućnošću. Nešto više od nakupljenog nesvesnog znanja. Nešto što seže dublje u prošlost od trenutka našeg postojanja. Nešto što ukazuje na predodređeno, unapred zapisano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

--------Ipak nesto drugo...
Sve sto je receno o tome sta covek jeste i sta moze biti,podlozno je sumnji i prevrednovanju...To daje covek''greska prirode'',da je ''ukras sveta'',da ''zvuci gordo'',da je ''cvet sveta'',da je cista plemenitost,da je velikodusan,da je prostak,da je zivotinja-sve je to veliko uproscavanja,vec zbog toga sto je nemoguce odgovoriti na pitanje sta je covek.Nemoguce je odrediti coveka izmedju dobra i zla,nemoguce ga je prepoznati izmedju stvarnosti i vecnosti,nemoguce ga je uloviti izmedju racionalnosti i fatalizma.
Konacno,nemoguce je pratiti njegove cudesne pustolovine.Nekada je bilo veoma blisko Paskalovo odredjenje coveka kao''trske koja misli'' ili Fromova ocena da je covek XX veka umro,bas kao sto je u XIX veku umro Bog.
Svaki covek je svet za sebe,neponovljiv i razlicit.Svi smo fascinirani njegovim velikim srcem i cvrstim karakterom ...bez toga nema ni coveka ,ni njegovog dela.Ipak od svega je najgore ako covek,ziveci svoj nevoljni zivot,ne stigne do sebe samog...

Prema misljenju francusko-kanadskog psihologa-bihevioriste Zo Godfrua,svest coveka u veoma maloj meri pripada njemu samom.Svest -to je ''stanje, koje se pojavljuje samo u nasoj sposobnosti da efikasno desifrujemo spoljasnje stimulanse i odgovoprimo na njih tako kao sto je opste prihvaceno u socijalnoj grupi kojoj pripadamo.A,namecu nam taj nacin reagovanja od najranijeg uzrasta...misli koje smatramo svojim sopstvenim u stvari su 99 posto predodredjene i uslovljene mislima drugih ljudi.Mi mislimo da su nase predstave o stvarima i to kako mi na njih reagujemo-nesto nase, licno,a u stvari,to je sveukupnost misaonih konstrukcija koje su razradili drugi tokom pokoloenja.Mi ih najcesce reprodukujemo i ponavljamo da bismo ostali u harmoniji sa socijalnom i fizickom sredinim koja nas okruzuje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne usuđujem se da pišem o intuiciji. Shvatila sam da baš ništa ne znam o njoj, iako hvatam sebe u svakodnevnim frazama "intuicija mi govori ovo, ono..." Sve ono za šta sam verovala da je intuicija u slučaju moje malenkosti, neki predosećaji, neki simbolički nagoveštaji, slike ili čak glasovi - ispostavilo se da je iluzija, nešto u šta sam verovala a da se nikada nije obistinilo ili da znači jedno a post festum pokazalo se da znači sasvim drugo ili da ne znači ništa bitno ili određeno, rad mog podsvesnog (puste želje) ili nakupljenog znanja o nekim prethodnim događajima koje se izražava simboličkim sredstvima.

Mislim da je to Mlađa fino formulisao

MladjaVR :: To je konkretno posledica napunjenog engramskog magacina (engram = trag nastao nakon opažanja, trag upamćene činjenice), koji je toliko veliki da često ne znamo da nešto o nečemu zapravo znamo, dok se ne nadjemo u situaciji da to i isprobamo/upotrebimo. To je ono pasivno znanje.

U skladu sa svim ovim, intuicija je najverovatnije posledica i ustanovljeno tačnog načina razmišljanja i velikog opšteg znanja koji otprilike 'skraćuju put' ljudima kada o odredjenoj (obično novoj) stvari/pojavi ne znaju dovoljno ili znaju tek malo, te im barem eliminišu nebulozne, nerealne mogućnosti razvoja situacije i tako dovode do neke vrste slučajnog pogotka u sferi o kojoj znaju malo da bi se u njoj slobodno, brzo i besprekorno snalazili... budući da je i ovo uslovljeno 'višim' mentalnim sposobnostima/procesima, još jednom se isključuje ekvivalentnost životinjskog predvidjanja (tačnije - predosećanja) ljudskoj intuiciji.
Naravno, što je čovek (hajde da se tako, malo nipodaštavajuće ka drugima, izrazim => ) učeniji, uvežbaniji u širokom spektru sposobnosti i iskusniji na više polja znanja, to će lakše stvarati veze izmedju novih informacija i realnih mogućnosti, te razlučivati o manje stvari od onog koji zna manje... i posledično biti 'intuitivniji'.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada upotrebimo izraz "intuitivno znanje", valjalo bi shvatiti da suštinski akcent leži na obe reči podjednako.

Ma koliko čovekov duh bio delatan i slobodan, on ima svoja ograničenja, posmatrano u odnosu na telo i "spoljnji" svet. Kada se vrši unutrašnje sagledavanje suštine stvari, stvara se mogućnost za razumevanje svih saglasnosti i razlika, što doprinosi shvatanju celine i otklanja pogrešne predstave.

Unutrašnje sagledavanje skida koprene sa intuitivnog znanja, koje postoji u čoveku. Tamo gde logika zabasa na stranputicu, a razum izgubi vezu sa intuitivnom suštinom, dolazi do problema u postupku spoznaje. Tada više nisu jasni pojmovi: duh, ideja, razum i istina. Adekvatno saznanje podrazumeva u sebi ukupnost svih istinitih ideja. Savršena i adekvatna ideja jeste istina. Njome postajemo poput Boga, odnosno božanski. Ono što nam poručuje i čuveni natpis na Delfijskom hramu: Spoznaj da si božanski, a ne kao što se pogrešno navodi (a time i skriva spoznajni put): Spoznaj samoga sebe.

Neadekvatno saznanje u sebi nosi lažnost. Ono podrazumeva nejasne i neadekvatne ideje. Kada se ne poznaju uzroci vlastitog određenja, kao ni određenja svega ostalog, dolazi do lažnih ideja. Saznanje večne i beskrajne Božje suštine jeste adekvatno, i jeste savršeno, i čovekov duh ima to saznanje. Suština našeg duha se i sastoji u saznanju, u čijoj je osnovi Bog. Otuda u nama postoji nešto beskonačno i večno. Kada je tom beskonačnošću i večnošću umivena svest, stičemo saznanje o vlastitom znanju. Znamo da znamo.

Intuitivno znanje je najveće blaženstvo, i ljubav u svojoj esenciji. Dopreti do njega podrazumeva razum, ali ne stiže se nužno razumskim putem do najvećeg znanja, do same spoznaje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mladene,



A ja jos kontam (dok sam pisala drugi post) kako bi bilo fino da se i ti pojavis i da se ukljucis u Dnevnik. Mislila sam da te nije bilo odavno na forumu. Mislila sam da si zauzet zivotom. Nemas pojma kako mi je drago sto te opet vidim. Sad znam ... telepatski sam te prizvala da dodjes.

---

Engramometar bi mogao posluzit kao mjerna jedinica za kolicinu/jacinu intuicije. Nemam primjedbi.
Trag upamcene cinjenice ... sto objasnjava intuitivno znanje kao nesto sto se skupilo u proslosti. Interesantno, jer (bi) je mi, intuiciju, koristimo (ako ikada, ali eto ja vjerujem da je nekad neko i poslusa) za sadasnje odluke koje uticu na buducnost. A opet se covjek nasao u sredini kao uplasena zivotinja i koja ignoratno srlja naprijed, ne racunajuci na svoje unutrasnje ja, koje mu je prijatelj (u vecini slucajeva). Opet shvatam koliki potencijal stoji pred nama, pred cijelom rasom, a koji mi ne iskoristavamo.

Sorelag, znam o cemu govoris. Kod mene se isto znalo desavati, puste zelje sam gonila iz sebe u stvarni svijet, da se obistine, da postanu dio stvarnosti, ali sam naucila razliku izmedju dvije pojave. Ja sam (ili bar mislim da jesam) naucila da stanem na prvom znaku pojave intuiticije (ili bar onome sto ja mislim da jeste) i da zaustavim film da ide dalje, jer do kraja, meni se ispune sve skrivene zelje. Znam da moja intuicija ne brine kakvo cu auto ja voziti, to je samo moja sujeta.

Ja cu, kao i jelkica, da navedem primjer mog "intuitivnog iskustva".
Prije par godina sam odlucila da promijenim posao. Trazila nesto "bolje". E, ta definicja boljeg, u mom slucaju, nije ista kao kao ostalih ljudi. Pozvana ja na prvi informativni razgovor kod moje buduce sefice. Ja vec istrenirana u tim procesima, znam sta da pitam, znam sta da kazem, znam sta da gledam i tako to. Nista, ama bas nista, na njoj ili u njenoj kanelariji da uputi da je komplikovana osoba. Na zidovima diplome, na stolu nagrada za "radnika mjeseca", sve uredno i cisto, sve na svom mjestu, ima cak i uredjaj za iPod, ma eto - na prvi pogled savrsena. Ona; pristojno obucena, dotjerana, ne nosi parfem, nokti i kosa po pravilima, govor (i jedan i drugi) bez prigovora ... ali meni nesto ne stima. Ne znam sta je, a znam da ima nesto. Zavrsen razgovor i ja sada vracam film u glavi da skontam sta je. Nemam nista konkretno. Izludjuje me to stanje neznanja.
Pozvana ja na drugi razgovor. Drago joj sto me vidi. Opet je sve kao i prije, profesionalna i uctiva. Moj osjecaj opet prisutan.
Da skratim pricu, prihvatila ja posao ali se dokazalo da je moja intuicija bila u pravu kada me je upozoravala na moju seficu. Bila je problematicna zena. Ne toliko za mene koliko za druge ljude na odjeljenju. Vidjela sam kako moze da tretira slabijeg od sebe. Kada kazem slabijeg, mislim na jacinu duha. Da li je lijecila svoje neke nedostatke, ne znam. Ali znam da je nisam cijenila kao covjeka i da sam bila nesretna na tom poslu. Takodje sam "znala" da nece trajati dugo. I nije. 8 mjeseci i to je bilo to. A to sam znala prije nego je doslo i do kakvih znakova propasti. Ne znam kako sam znala, ali jesam.

U tom mom slucaju, ja sam delala protiv svoje intuicije i upozorenja koje nisam mogla da objasnim. I mozda bas u nedostatku razloga, ja sam krenula putanjom razuma i prihvatila posao. Shvatila sam da sam bila svjesna upozorenja i da sam ga svjesno gurnula na stranu. Tad sam znala da ima nesto vise.

tuzor ::Inutitivno znanje je najveće blaženstvo, i ljubav u svojoj esenciji. Dopreti do njega podrazumeva razum, ali ne stiže se nužno razumskim putem do najvećeg znanja, do same spoznaje.

Bas tako.