offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Oki Rekoh dodushe i "razlika je samo u tome shto neko u startu polazi od toga da postoji veliki broj razlichitih dimenzija, ali opet najcheshce vrlo odredjeni broj (pa bilo to 3, 4, 5, 10, 11, 26...)... a ja sam ili za manje ili za neogranichen broj, a najradije za totalnu promenu percepcije "dimenzija"... malo shale, malo zbilje..." Ali nisam a priori protiv toga da ih postoji vishe od 4 (a jos manje "tek onako")
Da kazhem zashto ovo, pa da onda obrazlozhim neshto od onoga shto mi smeta kod shvatanja ovog lika (link...) konkretno
Zashto za vishe i/ili neogranichen broj:
Oni koji kazhu da postoji samo 3, 4 ili 5 dimenzija, iskljuchuju automatski postojanje jos veceg broja njih, samo zato shto ga "ne registruju". A dovoljno je pocci od toga da se svaka od tih nalazi "u" sledecoj (vecoj, vishoj), odnosno, da je deo nje, pa zashto bi onda automatski bilo iskljucheno da se poslednja od tih za koju se uhvate ne nalazi po istom principu "u" nekoj sledecoj? Po tom principu mozhemo do beskonachnosti, a da ne budemo sigurni koliko ih je zapravo... a ni kako, ni otkud, ni zashto, ni kakve su...
Poseban sluchaj 10/11/26:
Ova pretpostavka (3 varijante ~iste) vezana je za teoriju superstruna. Radi se o drugachijim dimenzijama od prve 3 / prvih 4. Radi se o dimenzijama u kojima osciluju strune - strune su zamishljene kao, hmm, sub-subatomske energetske "chestice" u obliku konchica, otvorene ili zatvorene, i od nachina na koji osciluju zavisi koju chesticu "prave". Kada bi bile u stanju da osciluju samo u 3 dimenzije, ne bi bilo dovoljno razlichitih oscilacija. Osim ako imaju vecu slobodu kretanja, tj, osciluju u jos nekoliko dimenzija. Na subatomskom nivou. Brojka do koje se dolazi zasnovana je na jos jednoj pretpostavci - supersimetriji. Tu dolazi matish na delo, i, pokushacu de se prisetim gde sam sachuvala najbolje objashnjenje, ali kljuchni su isto tako hipotetichki parovi chestica i njihovi spinovi, pri chemu je i tu moguce docci do beskrajnosti dimenzija, ali se ta varijanta odbacuje. Tako da nekog realnog i/ili dokazivog postojanja, ne samo tih dimenzija, nego i bash tog odredjenog broja, nema - za sada. Nazhalost.
Povrh svega, pricha vazhi za nash univerzum. A "pre"/"posle"/"paralelno"/..?
(A teorija membrana pretpostavlja neshto sasvim drugo... Elem, ona dotiche i mogucnost postojanja vishe dimenzija i paralelnih univerzuma, nash bi bio samo deo jednog mnogo veceg i multidimenzionalnog univerzuma... E sad, dokle bi to ishlo.....)
Mala digresija, koja to i nije: Postoji jedna "sitnica" - mi ne samo da svet dozhivljavamo na jedan nachin, nego smo izgleda u stanju i da razmishljamo na jedan nachin, bez obzira na sve varijante nekih drugih stvari... Chak i kada prihvatimo pojam "beskonachnosti", teshko je to sebi zaista predstaviti, barem kada je u pitanju univerzum, jos tezhe pojam "praznine". A ako naizgled i podje za rukom i "pomirimo se" sa tim pojmom, ili tom predstavom, problem nastaje kada pochnemo sebi da postavljamo pitanja i da ozbiljnije razmishljamo o tome... Da batalimo ono levo i desno, gore, dole, juche, danas, ukrug i spiralno, nego - navikli smo na pochetak i kraj, pre i posle, i da se neshto nalazi negde, tj. u nechemu. Ok, bio je Big-Bang... a shta je bilo pre njega? U nekom trenutku i nekom prostoru doshlo je do toga (na koji god nachin, ovde nebitno). A pre? Ako pre toga nisu postojali prostor i vreme, ili ne ovakvi kakve ih mi poznajemo, shta onda - shta je onda postojalo? Shta je to u chemu se desio Big Bang? Bila je tachka, i onda se protegla u neku dimenziju..? Ne ide ni to, tachka nema dimenziju, tj, "tachka" ne postoji (kada je nacrtate na papiru, samo ste ostavili trag grafita/mastila na tom papiru ili chemu vec, koji ne samo da materijalno postoji, nego ima i dimenzije, mikroskopske, ali dimenzije Ovde se misli na tachku kao ideju, naravno. Btw, jos neshto o tome malko nizhe.) Shta se i gde razvuklo u bilo shta? A univerzum koliko god veliki da je, koji je beskrajan (hmm) ; koji se shiri (gde) ; koji je "zatvoren" i time nema "kraj" (ali se opet nalazi - gde?) ; koji je deo multidimenzionalnog univerzuma (ok, ali on se nalazi gde? u nekoj jos vishoj dimenziji? a shta je posle toga, vishe od toga, itd.?) ; ..... Sve je samo energija u najrazlichitijim manifestacijama..? ok, ali odakle ta energija? Postoji jedna zheshca barijera, za nas ljude barem, jasno...
Zashto za manje:
Tachka kao nulta dimenzija ne postoji. Linija kao jednodimenzionalan objekat ne postoji - svaka materijalna linija imace i shirinu (debljinu), i time biti jedna mikroskopski tanka, uska, 2D povrsh. Linija kao 1D se isto uzima samo kao ideja. (I za rachunicu al' to je drugo.) Zatim, da bi povrsh bila zaista 2D trebalo bi da je beskonachno tanka, tj. da uopshte i nema visinu (dubinu, debljinu, nazovite kako hocete). Inache bi bila 3D. Opet, dakle, samo ideja, odnosno, ne postoje objekat ili bicce koji su zaista dvodimenzionalni? Ako se radi samo o perspektivi i kretanju po povrshini, odnosno u prostoru, hmm... Mrav koji se krece po listu papira - list papira ima duzhinu, shirinu i debljinu, list papira je 3D objekat. Mrav isto tako (tj. 3D bicce ). Mrav ce ispred sebe chak i videti 3D objekte. Bice veliki, ali ce ih videti isto u 3D (pretpostavljam, ne znam kakve su izistinski opazhajne mogucnosti mrava, ali nema razloga da ne registruje 3D? kao kad bi mi bili jako mali a sve oko nas jako veliko, trava bi bila prashuma ). Mrav se takodje i krece u 3D prostoru + vremenu ( = 4D), na 3D predmetu, ali po 2D povrshini. 2D - ne zato shto ona materijalno postoji izolovano, vec chini jednu stranicu 3D predmeta. Po kojoj se mrav krece. Opet u 3-dimenzionalnom prostoru, a 2D je ideja, samo nachin da opishemo, odnosno, predstavimo povrshinu, ravan, ili izrachunamo P neke geometrijske slike, objekta... Dalje, ako uzmemo za primer povrshinu stola recimo, i kazhemo da je onda jedna "tachka" te ravni 0 ili 1D jer nije u stanju da se krece uopshte ili u drugom pravcu van te ravni, opet baratamo samo "idejom". Jer, povrsh tog stola koji je sastavljen od neke materije sastoji se od sitnih chestica koje se sastoje od jos sitnijih i koliko god blizu ili daleko da idemo - ne samo da sve one imaju neke matematichke dimenzije, nego se sve one krecu? U bar 3(+1) dimenzije (kako ih predstavljamo, ili u svih 10(+1) po teoriji superstruna, ili...). Radi se samo o redu velichina, i shto mi to ne vidimo golim okom. Mogli bi onda da kazhemo da (van potreba rachunanja P), ove "nashe" prva i druga dimenzija i ne postoje? Nashe 3 (+1 ili ne) bi mogle biti 1 dimenzija U okviru koje se dogadja svako nama do sada poznato kretanje? (Ispravite me ako sam na neshto zaboravila )
Pa bi "paralelno" sa tom nashom mogle postojati druge, ili mozhda i u okviru ove nashe u nekim "medjuprostorima", ili bi ova nasha mogla biti deo njih, ili ...
Itd, itd...
A sad ono linkovano Robovo vidjenje 10D s pochetka:
Pochecu s kraja, tj. od nechega shto se pominje u prezentaciji prilikom objashnjavanja 10. dimenzije (za koju inache on i nema objashnjenja, tako da kod njega zapravo postoji najvishe 9 D ! ). Da odmah ukazhem na jednu "interesantnu" informaciju, dakle: nakon shto on nailazi na blokadu posle 9, uz izjavu kako posle nema vishe, u prezentaciji se tu jos izlazhe da (pravi) nauchnici kazhu da strune vibriraju u 10. dimenziji gradeci tako subatomske chestice od kojih je sastavljen nash univerzum i svi drugi njegovi potencijalni razvoji. I time eto i moguceg reshenja njegove 10. mada je ipak malo nesiguran. Kao prvo, nauchnici kazhu da strune vibriraju u svih 10, tj. jos dodatnih ~ 6 dimenzija, a ne samo u desetoj! Drugo, radi se o sasvim specifichnim dimenzijama... Trece, to se pretpostavlja za nash univerzum tek. A vec u 8. dimenziji po Robu, vec smo stigli do svih mogucih univerzuma, nastalih na razlichite nachine, najrazlichitijih svojstava, i svih njihovih potencijalnih razvoja. U 9. mozhemo da savijemo 8. i skoknemo iz jednog univerzuma koji je pocheo od jednog Big Bang-a do nekog sasvim drugog univerzuma koji je pocheo od nekog svog Big Bang-a, chime je jasno da je 9. visha od 8. ali niti je 9. posebno opisana, a tek onda nije ni deseta, jer Rob ne vidi dalje od toga. Ali se zato tu odjednom poziva na zvanichnu nauku i string theory, ne prenosi je valjano, a, uostalom, otkud sad veza izmedju oscilacija struna (od kojih je eventualno sachinjen nash univerzum) u svih 10 "kompaktizovanih" dimenzija (a ne u nekoj 10-toj), i jedne neke tamo dimenzije koja bi, tako kako je krenuo, obuhvatala neshto mnogo mnogo vece od svih najrazlichitih univerzuma i njihovih potencijalnih razvoja (jer oni chine vec osmu, a nalaze se "u" devetoj ! ) ?
Dalje:
Pri opisu 4. dimenzije, uzet je chovek za primer, i vreme kao rastojanje izmedju 2 tachke njegovog zhivota. 5. chine nashe potencijalne "sudbine". U 6. je moguce "saviti" 5. da bi se iz nasheg trenutka dospelo u odredjeni trenutak neke nashe potencijalne sudbine, i nju chine nash zhivot ovakav kakav je + svi njegovi potencijalni drugachiji razvoji, drugachije sudbine (koje, prema ovome, u 5. zaista postoje, dakle, ne mogu biti samo "moguce" ako mozhemo da se prebacimo u neku drugu? a da ni ne postavljam pitanje shta bi takav "skok" znachio - da li bismo onda prestali da postojimo u tom dosadashnjem zhivotu ? susreli sebe same a drugachije u drugom? pretvorili se u sebe tamo, odnosno, bili to mi ali u drugoj sudbini? i opet, shta se deshava se prethodnom? ovo me podsecca na "Back to the Future" samo shto Rob odbacuje ovde vracanje u proshlost totalno, nego nas seli u neku od paralelno, istovremeno, egzistirajucih buducnosti, samo u 5. dimenziji). Ovde se napushta chovek, i za objashnjenje sledece dimenzije uzima nash univerzum - vraceni smo na prichu o 4. dimenziji, i kazhe se kako isto shto tu vazhi za choveka, (mozhe da) vazhi i za nash univerzum, i umesto chovekovog zhivotnog puta koji se odvija u vremenu, uzima se razvojni put nasheg univerzuma (od Velikog praska do jednog od mogucih krajeva). Prisetimo se sledeceg: to je za choveka bila 4. "5. chine nashe potencijalne "sudbine". U 6. je moguce "saviti" 5. da bi se iz nasheg trenutka dospelo u odredjeni trenutak neke nashe potencijalne sudbine, i nju chine nash zhivot ovakav kakav je + svi njegovi potencijalni drugachiji razvoji, drugachije sudbine". Ako napravimo takvu paralelu sa univerzumom, i ono shto je za choveka 4. isto je i za univerzum... 5. dimenzija za nash univerzum bile bi sve njegove potencijalne sudbine. U 6. bi se moglo precci iz jednog momenta ovog i ovakvog razvoja nasheg univerzuma u neki njegov drugachiji (toga nema u prezentaciji, samo pravim paralelu). Pritom nekog boljeg i konkretnijeg opisa sâme 6. dimenzije nema, osim shto se pri opisu 7. koji sledi, 6. rachuna kao nash univerzum+njeg. moguci razvoji, ali, zar to nije bila dimenzija broj 5? Onda stizhe opis 7. dimenzije: nju chine svi potencijalni razvoji nasheg univerzuma od Big Bang-a do nekog njegovog kraja, plus svaki drugi univerzum sa svojim potencijalnim razvojima u kome bi samo jedna konstanta, jedna vrednost, fizichki zakon, ili primer koji Rob navodi na forumu - sila gravitacije, bila promenjena (kada bi sve ostale bile iste kao u nashem, a samo jednu takvu stavku izmenili, varijacije na temu chinile bi "liniju"). 8. dimenzija je 7. + svi drugi moguci ili nemoguci univerzumi nastali iz razlichitih Big Bang-ova, tj. potpuno razlichiti od ovog nasheg, pretpostavljam, u svakom smislu (a zashto se onda uopshte podrazumeva Big Bang? ko zna shta je potrebno da bi bili apsolutno drugachiji a ne samo opet varijacija na temu, i kako bi sve mogli da nastanu; uzmite u obzir - oni moraju biti sasvim drugachiji, jer ko zna kako bi sve izgledale samo varijacije na temu usled promena razlichitih konstanti nasheg univerzuma - s obzirom na to da je delovanje sila povezano, promena jedne dovela bi i do promene svih ostalih, a to do promene.....), i njihovi moguci krajevi... U 9. je moguce "saviti" 8. i iz jednog univerzuma precci u neki sasvim drugachiji. I tu je kraj, jer, kao shto vec pomenuh, imamo vec sve najrazlichitije univerzume i njihove eventualne razvoje, a Rob ne zna shta bi moglo biti vishe od toga.
Ako povezhemo 5. i 6. chovekovu i nasheg univerzuma, moglo bi da se kazhe da se nashe drugachije sudbine nalaze u drugachijim sudbinama nasheg univerzuma, i da je skakanje iz jedne nashe u drugu isto shto i skakanje u drugu sudbinu nasheg univerzuma, tj. da u petoj, vishoj dimenziji postojimo na drugachiji nachin u vishoj dimenziji nasheg univerzuma. Dakle, ko shisha Majkla Dzh. Foksa, evo ga ekspresno brzi Dzhet Li u "The One"
Recimo... 5 ujutru je, do NOT shoot
I... ovo su samo neka od razmishljanja, ne tvrdim ovim nishta (i naravno da ne znam i ne mogu da znam sigurno; i ne znaju ni nauchnici; sve su samo razlichite pretpostavke, i to samo neke od njih), i bilo bi mi drago da mi neko korektno ukazhe na propuste u njima ukoliko ih ima, i/ili izlozhi svoja znanja i razmishljanja o temi
|