Kada se koristi odgovarajući padež?

• 11Ovo se svidja korisnicima: bluewortex, lidija2011, angelika, mcrule, Jasmina Ivanovic, Bobo123, DzoniB, milan64586, Neprimetna, iCho, vasa.93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada se koristi odgovarajući padež?



Ovaj tekst će se ukratko pozabaviti pitanjem u kakvim situacijama treba staviti imenicu u odgovarajući padež. Moguća su proširenja i dopune teksta.


[1] Nominativ

- koristi se za subjekat neke rečenice (ko ili šta nešto radi?).
Der Student lernt Deutsch.

- za "predikatske imenice", kada je glavni glagol sein ili werden:
Das ist ein Tisch.



[2] Genitiv

- Genitiv --> pitanje: wessen? (od koga. čega?, čiji?)
* predlozi koji idu sa genitivom: trotz (uprkos), wegen (koji se tiče), während (tokom)

Napomena: u Nemačkom se deo nečega ne izražava padežom (partitivnim genitivom), dakle:

Haben Sie Geld?
imate li novca?

Haben Sie Wein?
imate li vina?

Promena nad imenicom:
- u genitivu jednine muškog i srednjeg roda dodaje se nastavak "s"
- u ženskom rodu se nikada ne dodaje "s" (primer: das Buch meiner Mutter)
- ponekad može, a ponekad mora da se doda "e" ispred "s" kod muškog i srednjeg roda:
der Einfluss – des Einflusses;
- u nekim imenicama muškog roda u genitivu je nastavak (e)n:
der Herr – des Herrn, der Mensch – des Menschen

kod ličnih imena i imenica bez člana u svakodnevnom govoru se često upotrebljava reč "von" da bi se izrazila pripadnost, primeri:
die Werke von Mozart (umesto Mozarts Werke)
der Export von Öl, i drugo.

Kod ličnih imena oblik u genitivu može da stoji i ispred imenice (u tom slučaju imenica dobija nastavak "s" - pa čak iako je ženskog roda, ili apostrof – ako se završava na s, ß, x ili z), primeri:
Mozarts Werke, Franz' Fahrrad, Lukas Bleistift, Annas Fahhrad, Marias Buch.



[3] Dativ

- koristi se kod indirektnog objekta u rečenici.
- Možemo ga identifikovati pitanjima: kome ili koga (wem)

Wann können Sie mir die Wohnung zeigen?
//Mir - znači "meni", "mi", i to je oblik lične zamenice Ich u dativu.
--> U ovoj rečenici, mir je indirektni objekat i kao takav nalazi se u dativu.

* U sledećim primerima koristićemo sledeće stilove: direktni objekat, indirektni objekat :

Ich gebe der Frau ein Buch.
Dajem gospođi knjigu.

Er schenkt mir ein Buch.
On meni poklanja knjigu.

Ich habe das dem Mann schon gesagt.
Ja sam to čoveku već rekla (namerno koristim ovaj red reči u rečenici, da nemačka logika reda reči bude što jasnija)

- nakon predloga u dativu: aus, bei, mit, nach, von, zu, seit, außer .

Sie haben ein Geschenk von ihrem Vater bekommen.
Dobili su poklon od svog (njihovog) oca.

Außer meiner Mutter spricht meine ganze Familie Deutsch.
Osim moje majke, moja cela familija govori nemački jezik.

Ich fahre am Wochenende zu meiner Tante in Minnesota.

- nakon glagola koji zahtevaju dativ:
helfen, danken, gefallen, gehören, schmecken, passen.

Ich helfe dir mit deinen Hausaufgaben.
Pomažem ti sa tvojom domaćom zadaćom.

Wir danken Ihnen, Herr Stein.
Mi ti zahvaljujemo, gospodine Štajn.

Paßt Ihnen morgen um halb elf?
Odgovara li Vam sutra u pola jedanaest? (10.30) //Ihnen - dativ od Sie

- neki pridevi koji opisuju stanje zahtevaju dativ (često su u pitanju "fiksne fraze")

Mir ist warm.
Meni je toplo.

Wie geht es dir?
Šta ima/Kako si/Kako ide?

Es tut mir Leid
Žao mi je

- predlozi (kao što je in) koji se vezuju za mirovanje zahtevaju imenicu u dativu
* Odgovara se na pitanje Wo - mesto gde se neko ili nešto nalazi

Ich bin im Cafe
Ja sam u kafani

Der Tisch steht in der Küche.
Sto "stoji" (se nalazi) u kuhinji.

Mein Schreibtisch ist im Arbeitszimmer.
Moj pisaći sto je u radnoj sobi. // in + dem = im

Die Kinder sind in ihren Zimmern.
Deca su u svojim (njihovim) sobama.


Promena nad imenicom:
- u dativu množine dodaje se nastavak "(e)n"



[4] Akuzativ

- Pitanja: LINK

- koristi se za direktni objekat u rečenici (ko ili šta "trpi" predikat u rečenici)
Ich habe einen Tisch.
// šta je "imato"? --> Sto

- često korištena konstrukcija "es gibt" ("ima") [eng. there is/are] zahteva da imenica bude u akuzativu.
Es gibt einen Stuhl da drüben.
Ima jedna stolica tamo (švabe kažu: "tu tamo") [eng. over there].

- nakon predloga koji uvek idu sa akuzativom (vidi OVAJ članak): bis, durch, für, ohne, gegen, um.
(takođe, pored ovih prepozicija, treba pomenuti i postpozicije: bis i entlang) .

Er geht um den Tisch.
On ide oko stola.

Ist das Geschenk für mich?.
Da li je taj poklon za mene.

- vremenski izrazi su obično u akuzativu:
jeden Tag - svakog dana,
letzten Sommer - poslednjeg leta
den ganzen Tag - čitavog dana
diesen Abend - ove večeri

Jeden Morgen esse ich Brot zum Frühstück.
Svakog jutra jedem 'lebac za doručak.

- pomenuti predlozi (npr. in) traže imenicu u akuzativu sa glagolima kretanja (gehen, fahren, ... ) (
* odgovara se na pitanje Wohin - kuda se neko ili nešto kreće

Kommst du ins Cafe?
Dolaziš li u kafanu?

Ich gehe ins Cafe
Idem u kafanu.


Jedna korisna tema vezana za padeže:
http://www.mycity.rs/Nemacki-jezik/Nemacki-padezi-objasnjenje.html



* Hvala @Lidija2011 na predlozima za poboljšanje članka

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, mcrule, Bobo123, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala na ovom objašnjenju

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo bih zeleo da se zahvalim na ovom sjajnom objasnjenju. Odusevljen sam zaista. Ucim nemacki neko vreme i vec dugo pokusavam da na jednom mestu nadjem objedninjena pravila za koriscenje padeza. I pored toga, neke stvari mi i dalje nisu 100% jasne.

Evo jedne.

Primer.

Letzten Summer bin ich in die Schweiz gegangen.

Ovo je recenica koju sam napisao. Medjutim nisam siguran da li treba tako da se napise, ili

Letzten Summer bin ich in der Schweiz gegangen.

Pravila koja ste vi napisali glase da bi objekat trebalo da bude u akuzativu. U ovom slucaju objekat bi bio Schweiz. U tom slucaju posto je zenski rod, trebalo bi da ide in die (akuzativ). Opet pravilo za dativ kaze da uz predlog in, ide dativ, pa bi u tom slucaju bilo in der Schweiz.

Ovo doduse nije najsrecniji primer, posto je ovde glagol gehen, koji je glagol kretanja, pa pretpostavljam da je posto je rec o kretanju i objektu, onda akuzativ izbor. Ali zanima me u slucaju kada je objekat u recenici, glagol je mirovanja, a pre njega stoji predlog in, ili an, auf, zwichen i tako dalje, da li se onda gleda predlog pa koristi dativ, ili se gleda to da je rec o objektu pa se koristi akuzativ?

Dakle, mozda sam malo konfuzno napisao pitanje, ali interesuje me kada se pravila za koriscneje odredjenog padeza preplicu, koje pravilo ima "prvenstvo"? Dakle da li treba prvo gledati kretanje, ili ulogu reci u recenici (objekat), ili pak predloge (mit-dativ, ohne-akuzativ)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milan64586 ::Prvo bih zeleo da se zahvalim na ovom sjajnom objasnjenju. Odusevljen sam zaista. Ucim nemacki neko vreme i vec dugo pokusavam da na jednom mestu nadjem objedninjena pravila za koriscenje padeza. I pored toga, neke stvari mi i dalje nisu 100% jasne.
Hvala

Nadam se da ćeš naći još štošta korisno na ovom potforumu, jer volim sveobuhvatne i pregledne teme, bez mnogo mudrovanja.

Što se tiče tvog pitanja, pre bih rekao da je rezultat pomalo nepažljivog čitanja

Citat:Opet pravilo za dativ kaze da uz predlog in, ide dativ,
U članku nigde nije napisano ovo pravilo za dativ. Ali jeste napisano da:
- u slučaju kretanja "in" ide sa akuzativom
- u slučaju mirovanja "in" ide sa dativom.

Na to treba da obratiš pažnju. E sad, ima onih predloga koji uvek idu ili sa dativom ili uvek sa akuzatovom (navedeni su) i tu nema razmišljanja, samo da se nauče

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Petar Perić ::hvala na ovom objašnjenju

Moj je kolega nasiroko i temeljno objasnio akuizativ i dativ, ja cu malo jednostavnije jer sam se tako i ja preslisavala oko dativa i akuzativa i funkcionise

Pokusaj da ti zvzda vodilja bude srpski, barem sto se tice akuzativa i dativa.
Gde si bio? U Svajcarskoj ( in der Schweiz) Kuda ides? U Svajcarsku ( in die Schweiz)
Isto vazi i za skolu, grad, radno mesto i jos kojesta.

Jedini je izuzetak glagol begegnen ( sresti nekoga) jer on trazi uvek dativ.
Ich begegnete ihm a ne ihn
I ako ti je neka uteha ni u Berlinu ljudi ne razlikuju dativ od akuzativa

• 2Ovo se svidja korisnicima: iCho, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da,ima glagola koji traze dativ,a jedan od primera je i folgen.
Korisno je sakupiti te glagole.

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ThePhilosopher ::Da,ima glagola koji traze dativ,a jedan od primera je i folgen.
Korisno je sakupiti te glagole.
Ja nadjoh samo jos jedan ( ima ih jos, ali je i u nasem jeziku sve isto pa zato automatski
i u nemackom koristimo dativ)

zuhören

Kannst du mir nicht einmal zuhören?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Mar 2014 8:54

Jedan od primera je i entgehen

seinem Schicksal entgehen

der Strafe entgehen

Dopuna: 04 Jun 2014 8:21

Do sada pomenuti glagoli koji idu uz dativ:
helfen, danken, gefallen, gehören, schmecken, passen, begegnen, folgen, zuhören, entgehen.

Evo dopune:
- raten
Ich rate Ihnen, zum Artzt zu gehen.

- versicheren
Ich wollte Ihnen versichern, dass ich Sachen diskutiere.

- fehlen
Was fehlt Ihnen denn?