Poslao: 15 Apr 2013 14:51
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
Napisano: 15 Apr 2013 14:48
Sirius ::Napisano: 15 Apr 2013 12:05
Ја сам већ , неколико постова раније, објаснио да су немачке речи најподложније вулгаризацији, односно поједностављењу, па и деформисању. То је општепознато. Тако је , вероватно, и настала реч цурикмесер. Истина је да је то нож у штампарству који се користи само за сечење у повлачењу, односно према себи (уназад). У дизајну се само такви ножеви (сечива) и користе. За сечење напред служе маказе или кружни ножеви (има их на сајту Олфе).
Ja samo da ponovim da taj curikmser ne postoji ( u nemackom jeziku), to sto ti tako
nazivas, to se ove tepihmeser ( pitah svog coveka, nemackog ETF nzenjera), a nema
veze da li taj noz sece tepihe, tapete, itisone, ili bilo sta drugo.
Zanimljivo je da ti tvrdis da su nemacki izrazi najpodlozniji vulgarizaciji, ali ne kazes i
gde. Jeste to tako u Srbiji ( sa sve AP), ali u Ceskoj, Hrvatskoj, ili ne daj Boze Rusiji, to nije tako.
Rusi su mrtvi ladni preuzeli u izvornom obliku raznorazne nemacke izraze, narocito
u vojsci, ali i povrtarstvu, pa i u frizerajima, pa tako na ruskom ne postoji rec
za frizera izuzev parikmaher. U (s)vezi vojske cu predjem na drugi topik
Nema to sve veze sa vulgarizaciojom nemackog, ima mnogo vie veze sa banatskim Shvabama,
a koji i sami vise nisu znali svoj maternji jezik, tako da ta vulgarzacija potice od njih samih,
nismo mi tu nista vulgarizovali.
Nikada mi nije bilo jasno odkud rec " shporet". Potice od nekakve nemacke reci
( koja nikada nije ni postojala) Sparherd, onda se to zvanicno prevodi ( totalno
bez ikakvog smisla i ikakve veze) sa "stednjak" i kao takav ulazi u hrvatski, ali i srpski.
Kakav je to stednjak? Sta je to? Koji to shporet stedi gorivo?
Dopuna: 15 Apr 2013 14:51
mpman ::šraf
šrafciger (da me ubiješ, ne znam kako se piše, al znam da je Nemačkog porekla...)
Schraube, Schraubenzieher.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2013 16:17
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Rayela ::Ja samo da ponovim da taj curikmser ne postoji ( u nemackom jeziku), to sto ti tako
nazivas, to se ove tepihmeser ( pitah svog coveka, nemackog ETF nzenjera), a nema
veze da li taj noz sece tepihe, tapete, itisone, ili bilo sta drugo.
Zanimljivo je da ti tvrdis da su nemacki izrazi najpodlozniji vulgarizaciji, ali ne kazes i
gde. Jeste to tako u Srbiji ( sa sve AP), ali u Ceskoj, Hrvatskoj, ili ne daj Boze Rusiji, to nije tako.
Rusi su mrtvi ladni preuzeli u izvornom obliku raznorazne nemacke izraze, narocito
u vojsci, ali i povrtarstvu, pa i u frizerajima, pa tako na ruskom ne postoji rec
za frizera izuzev parikmaher. U (s)vezi vojske cu predjem na drugi topik
Nema to sve veze sa vulgarizaciojom nemackog, ima mnogo vie veze sa banatskim Shvabama,
a koji i sami vise nisu znali svoj maternji jezik, tako da ta vulgarzacija potice od njih samih,
nismo mi tu nista vulgarizovali.
Ja tebe odlično razumem. No, pošto ne izbijam iz raznih štamparija (a i sam imam sitoštampariju) preko 30 godina, više sam nego siguran kako štampari zovu skalpel, odnosno nož koji seče samo povlačenjem unazad. To mu je to.
Kad bi Nemac čuo za ''glanc novo'' ili za ''felnu'', ili ''šoferšajbnu'' pretpostavio bi o čemu je reč, a možda bi se i nasmejao.
Naravno da sam mislio na vulgarizaciju u našem jeziku, pošto se ovde bavimo nemačkim rečima u srpskom jeziku. Inače, pošto sam često u Rusiji, tamo sam čuo mnogo nemačkih reči koje su bez ikakvih izmena prihvaćene i koriste se i danas. Moguće je da je i kod njih dolazilo do ostupanja, ali je činjenica da zvuče mnogo ''nemačkije'' nego kod nas...
Нпр:Бухгалтер
Računovođa, da ne kažem finansijski tehničar. Ruska reč i ne postoji . U njihovoj službenoj nomenklaturi tako se zove radnik u računovodstvu.
Evo nekih reči (kao mali OT) nemačkih reči sa ruskom literacijom. Svakako ćeš ih prepoznati.
Абзац, айсберг, бутерброд бухгалтер, вата, вафля, вахта, дуршлаг, фейерверк, галстук ярмарка курорт рюкзак стул шницель, шахта вундеркинд циферблат зонтик лагерь, люк.
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2013 16:43
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
Ja sam svojevremeno, a zivci u ubedjenju da je srpski pun nekakvih germanizama, pala u nesvest
kada sam shvatila koliko ih ima u ruskom, ali ne ovako iskvarenih kao u srpskom, nego lepo originalne reci , samo pisane cirilicom. Izvinjavam se za ovaj poduzi spisak ( ima jos, al necu da davim i gnjavim:)))
+ KLIK za spisak reči absaz ( абзац?/i) = Absatz
achtung (ахтунг) = Homosexueller (abwertend)
aisberg (айсберг) = Eisberg
aksel’bant (аксельбант) = Achselband
anschlag ( аншлаг?/i) = Anschlag im Theater: ausverkauft
anschljus (аншлюс) = der Anschluss Österreichs ans Deutsche Reich 1938
bakenbardy (бакенбарды) = Backenbart, Koteletten
bakschtejn (бакштейн) = Backstein Käsesorte
bant (бант) = Band, Schleife
bint (бинт) = Mullbinde
braga (брага) = Brotgahr
brandmauer (брандмауэр) = Brandmauer, Firewall
bruderschaft (брудершафт) = Bruderschaft
buchgalter (бухгалтер) = Buchhalter
burgomistr (бургомистр) = Bürgermeister
buterbrod ( бутерброд?/i) = Butterbrot (belegte Scheibe Brot)
bufer (буфер) = Puffer (Eisenbahn), Dämpfer
bjustgalter (бюстгалтер) = Büstenhalter
diesel (дизель) = Diesel
djubel (дюбель) = Dübel
durschlag (дуршлаг) = Sieb, von Durchschlag
edel’wejs ( эдельвейс?/i) = Edelweiß
endschpil (эндшпиль) (Endspiel)
fakel (факел) = Fackel
fal’sch (фальшь); fal’schiwyj (фальшивый) = Falschheit; falsch, gefälscht
fartuk (фартук) = Schürze (von "Vortuch")
fejerwerk ( фейерверк?/i) = Feuerwerk
flejta (флейта) = Flöte
fligel (флигель) = Seitenflügel
fljaschka (фляжка) = kleine Metallflasche
galstuk ( галстук?/i) = Krawatte (von Halstuch)
gastarbajter (гастарбайтер) = Gastarbeiter
gastroli ( гастроли?/i) = Gastspiel (von Gastrolle)
gauptwachta (гауптвахта) = Hauptwache
gerzog (герцог) = Herzog
gilsa (гильза) = Patronenhülse
gipsokarton (гипсокартон) = Gipskarton
glasur’ (глазурь) = Glasur
graf (граф) = Graf
grossmejster ( гроссмейстер?/i) = Großmeister
grunt (грунт) = Grund, Boden
jarmarka (ярмарка) = Jahrmarkt; Messe
jefrejtor (ефрейтор) = Gefreiter
jeger' (егерь) = Förster, Jäger
kanzler (канцлер) = Kanzler
kapel’mejster (капельмейстер) = Kapellmeister, Dirigent
kaput (капут) = erledigt sein
kartofel (картофель) = Kartoffeln
knopka (кнопка) = Knopf
kittsch (китч) = Kitsch
klej; kleit’ (клей; клеить) = Klebstoff; kleben
klejster (клейстер) = Kleister
klyaksa (клякса) = Klecks
kotleta (котлета) = Boulette (von Kotelett)
kran (кран) = Kran
kurort (курорт) = Kurort
kwartira (квартира)= Wohnung (von Quartier)
lager’ (лагерь) = Ferienlager, Arbeitslager, Gulag
landschaft (ландшафт) = Landschaft
lederchose (ледерхозе) = Lederhose
lejtmotiv ( лейтмотив?/i) = Grundgedanke, Leitmotiv
ljuk (люк) = Lücke, Klappe, Öffnung
losung (лозунг) = Slogan, Parole (mil.; veraltet) (urspr. von: Losung)
maljar (маляр) = Maler und Lackierer
markscheider (маркшейдер) = Markscheider (Vermessungsingenieur im Bergbau)
marschal (маршал) von ahd. marescalc = Marschall
marschrut (маршрут) = Reiseroute, Strecke
masschtab (масштаб) = Maßstab
matraz (матрац) = Matratze
mitelschpil (мительшпиль) = (Mittelspiel)
mjusli (мюсли) = Müsli
mundschtuk (мундштук) = Mundstück
parikmacher (парикмахер) = Friseur (von Perückenmacher)
perlamutr (перламутр) = Perlmutt
planka (планка) = Leiste, Latte (von Planke)
plastyr' (пластырь) = Pflaster
poltergeist (полтергейст) = Poltergeist
potschtamt (почтамт) = Hauptpost, großes Postamt
pul’t (пульт) = Pult
punkt (пункт) = Stelle, Punkt
ratuscha ( ратуша?/i) = Rathaus (nur als Bauwerk)
rejs (рейс) = Fahrt, Flug (von Reise)
rejsfeder (рейсфедер) = Reißfeder
rejtusy (рейтузы) = Reithose
risenschnauzer (ризеншнауцер) = Riesenschnauzer
remen' (ремень) = Riemen, Gürtel
rjuksak (рюкзак) = Rucksack
schachta (шахта) = Schacht, Grube (Bergbau)
schajba (шайба) = Puck (Eishockey), Unterlegscheibe
schichta (шихта)
schifer (шифер) = Schiefer
schlagbaum ( шлагбаум?/i) = Schlagbaum, Schranke
schlang (шланг) = Schlauch (von Schlange)
schljager (шлягер) = Schlager
schljus (шлюз) = Schleuse
schnaps (шнапс) = Schnaps
schnur; schnurowat´ (шнур, шнуровать) = Schnürsenkel, zuschnüren
schpindel’ (шпиндель) = Spindel
schpizruteny (шпицрутены) = Spießrutenlaufen
schpriz (шприц) = Spritze
schrift (шрифт) = Schrift
schtanga (штанга) = Langhantel (von Stange) (Schwerathletik)
schtangenzirkel (штангенциркуль) = Messschieber (Technik)
schtangist (штангист) = Athlet (Gewichtheben)
schtat (штат) = Bundesstaat
schtempel’ (штемпель) = Stempel
schtepsel’ (штепсель) = Stecker, Stöpsel
schtift (штифт) = Stift (technisch, nicht der Schreibstift!)
schtil' (штиль) = Windstille
schtok (шток) = Stock
schtopat’ (штопать) = stopfen
schtorm (шторм) = Sturm (Starkwind)
schtrejkbrecher (штрейкбрехер) = Streikbrecher
schtraf (штраф) = Geldstrafe
schtrich (штрих) = Strich (Mathematik)
schtuka (штука) = ugs. Sache, Stück
schturm (штурм) = Sturmangriff
schtab (штаб) = (Militär General-)Stab
skelet (скелет) = Skelett
slesar’ (слесарь) = Schlosser
studirovat’ (штудировать) = studieren
stul (стул) = Stuhl
traktor (трактор) = Traktor (landwirtschaftliches Gefährt)
torf (торф) = Torf
traur (траур) = Trauer
unter-ofizer (унтер-офицер) = Unteroffizier
wachtjor (вахтёр) = Wächter
waflja (вафля) = Waffel
waltornа (валторна) = Waldhorn
weksel' (вексель) = Wechsel, Schuldverschreibung
werbowat' (вербовать) = anwerben (Agenten etc.)
werf’ (верфь) = Werft
wint (винт) = Schraube (vgl. dt. Gewinde)
wunderkind (вундеркинд) = Wunderkind
wympel (вымпел) = Wimpel
zejtnot (цейтнот) = Zeitnot
zel´ (цель) = Ziel
zement (цемент) = Zement
zech (цех) = 1. Werkhalle; 2. Zunft von Zeche
ziferblatt ( циферблат?/i) = Zifferblatt
zigarka (цигарка) = selbstgedrehte Zigarette; von Zigarre
zigejka (цигейка) = Ziegenwolle
zirkul' (циркуль) = Zirkel (Einsatzzirkel etc.)
zirkul'ar (циркуляр) = Zirkular, Rundschreiben
zitra (цитра) = Zither
zokol’ (цоколь) = Sockel
zug (цуг) = 1. Gespann Pferde, Ochsen (hintereinander eingespannt); 2. bildungsspr. Zug, eine Kolonne Verkehrsmittel
zugom (цугом) = 1. Im Gespann aus 2 oder 3 Paaren; 2. ugs. hintereinander (von Zug 1.)
zugzwang (цугцванг) = Zugzwang
Leben bei Hofe
Фрейлина [Frejlina] Hofdame, vom dt. "Fräulein"
Шлейф [Schlejf] Schleppe, vom dt. "Schleifen"
Церемониймейстер [Zeremonijmejster] Zeremonienmeister
Камердинер [kamerdiner] Kammerdiener
Militär
Фельдмаршал [Fel'dmarschal] Feldmarschall
Ефрейтор [Jefrejtor] Gefreiter
Капельмейстер [Kapel'mejster] Kapellmeister
Штаб [Schtab] (Führungs-/General-)Stab
Фельдшер [Fel'dscher] Feldscher (Höherer Sanitäter, von Feld-Chirurg)
Гаубица [Gaubiza] Haubitze
Бруствер [Brustwer] Brustwehr (Schießscharte)
Патронташ [Patrontasch] Patronentasche, Patronengürtel
Блицкриг [Blitzkrik] Blitzkrieg
Allgemeinbegriffe
Бухгалтер Buchgalt'er Buchhalter
Бюстгальтер Bjustgal'ter Büstenhalter
Брандмейстер Brandmejster Brandmeister
Вымпел Wympel Wimpel
Лейтмотив Lejtmotiw Leitmotiv
Галстук Galstuk Krawatte (von „Halstuch“)
Вундеркинд Wunderkind Wunderkind
Гастарбайтер Gastarbajt'er Gastarbeiter
Ремень Rjemen' Riemen, Gurt
Рюкзак Rjuksak Rucksack
Плакат Plakat Plakat
Лозунг Losung Losung, Motto
Ярмарка Jarmarka Jahrmarkt
Wörter mit dem Anfangsbuchstaben Ш
Шаль [Schal'] Schal, Tuch
Шрам [Schram] Narbe (vom dt. "Schramme")
Штольня [Schtol'n'a] Stollen (Bergbau)
Ширма [Schirma] Wandschirm
Шлиф [Schlif] Schliff (Handwerk)
Штапель [Schtapel'] Zellwollstoff (vom dt. "Stapel")
Шпагат [Schpagat] Spagat
Шпинат [Schpinat] Spinat
Шпион [Schpion] Spion
Штора [Schtora] Vorhang (vom dt. "Store"
Штатив [Schtatiw] Gestell, Stativ
Шарнир [Scharnir] Scharnier
Шаблон [Schablon] Schablone
Шибер [Schiber] vom dt. "Schieber":
1. Schiebevorrichtung zum
Verschließen einer Tür
2. Im Gefängnis:
Schiebevorrichtung zum Schließen der Gucklochs
an einer Zellentür
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2013 18:16
|
offline
- Žarko
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 13 Maj 2006
- Poruke: 26
- Gde živiš: Prag
|
@ThePhilosopher
Hvala i za dobrodošlicu i za doprinus ovom podforumu. Sjajan, zanimljiv i pregledno organizovan izvor znanja. Meni kao početniku koristi i tek će mi koristiti .
@Rayela
Hvala za pojašnjšnja. Jel koriste Nemci u običnom govoru bar Heftpflaster? Mislim, Pflaster i Heftpflaster su prva dva guglova izbora. Hanzaplast jeste firma ali možda je baš to toliko zaživelo kao kod nas Žilet ili ranije Kaladont (takođe firme, brendovi).
Ja sam ovo "moje" ganz kao pridev izvukao iz rečenice "... hier kaufe ich gern - ganz nah, ganz billig." Znači sasvim .
Zna li neko šta bi mogla da bude štanicla u orginalu? To je u Vojvodini papirna kesa i nije baš teški lokalizam. Reč se često koristi.
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2013 22:28
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
@ Žarko
I ja sam još u fazi učenja nemačkog i kako učim gradivo, tako podelim i sa vama zanimljivosti na koje nailazim. Na svu sreću, ovde postoje mnogo bolji i iskusniji od mene da me isprave, ako pogrešim, i daju sugestije
Cilj mi je da ovo bude potforum koji će da skupi ljubitelje i znalce nemačkog jezika koji mogu da diskutuju oko najrazličitijih tema.
I mala ispravka, pravilno je Kalodont.
Evo još jedne mini kompilacije reči:
der Stoff - štof, platno
1. tvar, glavni sastojak, materija;
2. lice, tkanina za odelo;
3. predmet razgovora;
4. građa (za roman, sliku itd.).
der Schleim - šlajm, sluz (čuli ste za "iskašljava šlajm").
schleifen - čuli ste za reč šlajfati?
Ko drugom jamu kopa, trećom šlajfa
1. brušenjem činiti da se dobiju sasvim ravni rubovi [šlajfati staklo; šlajfati ogledalo]
2. proklizavati/kočiti
3. vući, odvući
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2013 00:45
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
der Papagei - papagaj
der Paradeiser (austrijski nemački) - paradajz
der Stich - štih
1. [karte] bod, poen, jedno nošenje u igri karata [biti na štihu prvi izbaciti kartu, započinjati igru; dobiti štih jačom kartom pobiti slabije protivničke karte]
2. [medicina] bod, ubod, rez
3. [kuhinja] primesa ukusa ili mirisa, obično neugodnoga [imati štih]
4. prepoznatljivo svojstvo kao deo ukupnosti svojstava ili opšteg dojma u mentalitetu, estetici i sl. [dalmatinski štih; evropski štih; modernistički štih]
http://www.duden.de/rechtschreibung/Stich
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2013 01:18
|
offline
- Wisdomseeker
- Super građanin
- Pridružio: 12 Feb 2007
- Poruke: 1239
|
@ Rayela
Štednjak to jest "šporet" na čvrsto gorivo predstavlja uređaj koji štedi gorivo (drva, ugalj, lož ulje itd.) u odnosu na otvorenu vatru, postavljanjem "vatre" u zatvoreni prostor sa dovodom svežeg vazduha i odvodom dima se znatno štedi potrebno gorivo koje je potrebno da se neka prostorija zagreje kao i potrebna količina goriva da bi se nešto skuvalo.
Ušteda se postiže kanalisanjem to jest usmeravanjem vatre na određene metalne (ili vatrostalno izolirane (šamot, šamotna opeka itd.)) površine uređaja dok kod otvorene vatre ima dosta rasipanja toplote na sve strane pa je samim time potrebna znatno veća količina goriva da bi se nešto zagrejalo.
Električni štednjak i ostala električna grejna tela su samo unapređena varijanta štednjaka na čvrsto gorivo dok je princip isti. Kanalisanje to jest usmeravanje toplote koja će zagrevati potrebne površine koje će dalje služiti za grejanje prostorija ili kuvanje.
|
|
|
|
|