Autizam

• 13Ovo se svidja korisnicima: Dusan, SlobaBgd, Srki94, Sagacity, Ljilja Hnovi, Pakito93, vinted, Aco, mcrule, E.L.I.T.E., Fil, voja64, 1l padr1n0
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve češće se u novinama ili na internetu srećemo sa terminom "Autizam". Problem nastaje kada većina ljudi ne zna tačno značenj, odnosno karakteristike ovog stanja, i sa određenom distancom gledaju na ljude obolele od iste bolesti, jer smatraju da je to vrsta mentalne bolesti, što zapravo nije.
Temu sam pokrenuo kako bi makar malo ljudima približio kako to zaista izgleda, kao i za razmenu iskustava i mišljenja ljudi koji u svojoj okolini (porodici, društvu...) imaju nekog sa autizmom.

Šta je autizam?
Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve 3 godine života. Mnogi stručnjaci veruju da ovaj problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje. Ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije.

Update 1910. godine, Švajcarski psihijatar Eugen Bleuler prvi je složio novu latinsku reč autismus kada je određivao simptome šizofrenije. Izveo ju je iz Grčke reči autos (αὐτός, što znači ja ili sam), i koristio da označi morbidno samodivljenje: "Autistično povlačenja pacijenta svojim fantazijama, protiv kojega svaki uticaj spolja postaje nepodnošljiva smetnja".

Reč autizam poprima moderno značenje 1943. godine kada je Leo Kanner iz bolnice "Johns Hopkins Hospital" prijavio 11.-ero dece s upadljivim sličnostima u ponašanju i potom uveo naziv rani infantilni autizam. Predložio je da reč autizam opisuje decu s nedostatkom interesa za druge ljude.

Autizam može da se desi svakoj osobi, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.

Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikacione veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.

Kako se postavlja dijagnoza?
Autizam je komplikovano dijagnostikovati, jer ne postoje testovi krvi, genetički markeri, facijalne oznake ili druge karakteristike prisutne kod svih autističnih osoba. Dijagnoza je subjektivna, često zavisna od zapažanja određenih oblika ponašanja.

Dijagnostički kriterijumi za autizam u prvoj i drugoj godini života


Najčešće prisutne poteškoće u postavljanju rane dijagnoze autizma su:


Dijagnostički kriterijumi za autizam ICD 10 i DSM-IV-TR retko se opažaju u prvoj godini života.
Nespremnost roditelja da se suoče sa problemom.
Varijabilnost simptoma.
Nedostatak prospektivnih studija (zavise od sećanja, a prisećanje je pod uticajem događaja koji su usledili).


Simptomi i znaci:
Prvi znakovi autizma. Dete:

Ne pruža očni kontakt (npr. kod hranjenja).
Ne uzvraća osmeh.
Ne reaguje na svoje ime ili na glas bliske osobe.
Ne prati pogledom predmet koji mu pokazujete.
Ne koristi nikakve pokrete za komuniciranje.
Ne započinje maženje niti reaguje na maženje.
Ne imitira pokrete i izraze lica roditelja.
Ne pokazuje interes ili sreću pri interakciji s drugima.

Kasniji znakovi autizma:
Nesposobnost stvaranja prijateljstva i bliskih odnosa.
Nesposobnost igranja u društvu.
Ponavljajuća ponašanja (npr. vrćenje u krug) i neuobičajena upotreba jezika (npr. vrištanje i čudni zvukovi).
Prevelika okupiranost određenim objektima i aktivnostima.
Nemogućnost obavljanja nekih rutina.


Učestalost javljanja.
Postojanje 1 do 2 slučaja na 1.000 osoba, i 6 na 1.000 osoba sa autističkim spektrom poremećaja (ASD), odnosno 20-60 dece na 10 000 rođenih.


Grafički prikaz dramatičnog porasta autizma u SAD-u od 1996 do 2005.

Uzroci autizma?
Mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje. Predloženi su razni etiološki faktori, od genetičkih do faktora sredine.

Vakcinacija kao mogući uzrok? UPDATE U SLEDEĆEM POSTU
Po nekim autorima kao mogući uzroci njegovog nastanka navode se i poremećaji nakon rođenja kao što su postvakcinalne reakcije nakon primljenih vakcina u ranom detinjstvu. Ove teorije su neprihvatljive jer su bez pouzdanih dokaza. Postoje pouzdani naučni dokazi da nema uzročno-posledične veze između autizma i vakcina za morbile, zauške i rubeolu, te nema uverljivih dokaza da vakcina sa tiomersalom pomaže u nastanku autizma, premda prve autistične simptome roditelji mogu videti kod svoje dece za vreme rutinske vakcinacije. Tako je roditeljska briga dovela do pada broja imunizovane dece i istovremeno verovatno povećanje epidemije morbila, poput slučaja morbila u Britaniji u vreme leta 2007.

Lečenje:
Pored primene čitavog niza terapijskih metoda, zasada nema leka za Autizam. Cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu. Kasno započeto i neadekvatno lečenje može uticati na dugoročni ishod, i zato je autizam potrebno što pre dijagnostikovati i timski tretirati.

Deca sa autizmom odrastaju u odrasle osobe sa autizmom. Mnogima od njih će biti potrebna briga i staranje tokom celog života. Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć. Jednostrano lečenje se nije pokazalo dobrim. Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i bihevioralne terapije, može se pomoći detetu da dostigne određeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština.

Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate autistično dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu je potreban oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume. Autistična deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba respektovati i uzvraćati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i srećno, u tom svom svetu koj dete nije samo izabralo.

Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih sa autizmom. Više od polovini dece u SAD-u je propisan lek protiv grčenja mišića, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulanasa. Zasada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima autizma, oštećenje socijalne interakcije i komunikacije.

Šta autizam nije?
Danas se sa sigurnošću može reći da:
Autizam nije mentalna bolest.
Deca sa autizmom nisu nevaspitana deca sa problemima u ponašanju.
Autizam ne nastaje zbog “hladnih” roditelja koji nedovoljno obraćaju pažnju na svoju decu.
Autizam ne nastaje zbog emocionalne lišenosti i stresa.


Tačno je…

Da su osobe sa autizmom osećajne (emotivne).
Da osobe sa autizmom žele komunikaciju.
Da osobe sa autizmom mogu da se obrazuju.
Da osobe sa autizmom mogu da rade.


Izvori:
- link
- link
- link

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Američka organizacija za hranu i lekove (FDA) izdala je uputstvo za trovalentnu vakcinu (DTP), i u njemu navela da kao nuspojava ovog sredstva može biti i autizam.
Mnogo se spekulisalo o ovoj temi ranijih godina, ali su naučnici tvrdili da ipak vakcina nije odgovorna za nastajanje ove bolesti, ali ova organizacija sada tvrdi drugačije.



Link uputstva možete pogledati na sledećem linku (str. 11) LINK

Update (05.03.2017)
Pre nekih dvadesetak dana sam bio na predavanju o autizmu koje je vodila doc. dr Milica Pejović Milovančević sa VMA. U svom izlaganju je spomenula da je ,koliko sam upamtio, Kina sprovela istraživanje o MMR vakcini kao uzročniku autizma. Zapravo oni su punih 5 godina prestali da vakcinišu decu ovom vakcinom kako bi pratili da li se stopa autizma povećava, ili miruje. Nakon ovoga, naučnici su došli do zaključka da se, po prestanku davanja vakcina, povećala stopa obolelih od autizma a takođe i stopa obolelih od morbila, od kojih MMR vakcina štiti.

• 1Ovo se svidja korisniku: boki199777
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisu naveli da nuspojava može biti autizam već da je to samo jedna od prijavljenih nuspojava.

Citat:Events were included in this list because of the seriosness or frequency of reporting. Becase these events are reported voluntarily from a population of uncertain size,....


Kako će sad biznis sa vještičarenjem da procvjeta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, malo sam pogresio u prevodu. Ali svakako racunaju da kao posledica vakcinacije moze nastati autizam (makar cim su ga spomenuli u svemu ovome).

• 1Ovo se svidja korisniku: boki199777
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boki, lepo je što si posvetio vreme da bi obradio ovu savremenu temu.
Pročitao sam od reči do reči, pa imam neke male primedbe.
Uvodni pasus:
Citat:Sve češće se u novinama ili na internetu srećemo sa terminom "Autizam". Problem nastaje kada većina ljudi ne zna tačno značenj, odnosno karakteristike ovog stanja, i sa određenom distancom gledaju na ljude obolele od iste bolesti, jer smatraju da je to vrsta mentalne bolesti, što zapravo nije.
Koji problem nastaje nepoznavanjem ove bolesti?
Ti prvo pišeš da je to stanje pa onda bolest, i to u istoj rečenici.
Generalni komentar ovog pasusa je da ne bi trebalo da generalizuješ neka mišljenja, jer nije realno da očekuješ stručnost od ne-medicinskog dela stanovništva.
U uvodu ti nedostaje i objašnjenje porekla reči Autizam, mene bi to baš zanimalo a i normalno je da tako nešto piše.
Dalje, u jednom momentu pominješ da od ove bolesti može da oboli svaka porodica, što navodi na zaključak da se radi o nekoj vrsti zarazne bolesti. Složićeš se da od Autizma oboleva pojedinac, a ne porodica.
Ostatak teksta je korektan i informativan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Mar 2017 12:33

Hvala Sale što si izdvojio vreme da pročitaš temu i ukažeš na neke nedostatke i nedoumice. Pokušaću što jasnije da odgovorim na tvoja pitanja kako bi i ostalim posetiocima bilo lakše da shvate. Takođe ću se potruditi da dopunim post kako bi ispunio nedostatke koje si uočio.

_Sale ::
Citat:Sve češće se u novinama ili na internetu srećemo sa terminom "Autizam". Problem nastaje kada većina ljudi ne zna tačno značenj, odnosno karakteristike ovog stanja, i sa određenom distancom gledaju na ljude obolele od iste bolesti, jer smatraju da je to vrsta mentalne bolesti, što zapravo nije.


_Sale ::
Koji problem nastaje nepoznavanjem ove bolesti?
Problem koji nastaje jeste "odbojnost" drugih ljudi prema autističnim osobama. Ulazio sam u spontanu priču sa dosta ljudi koji nisu iz sveta medicine, i kada im pomeneš autizam svi kreću sa stavom "Jesu to oni poremećeni?" ili komentari tog tipa.

_Sale ::Ti prvo pišeš da je to stanje pa onda bolest, i to u istoj rečenici.
Generalni komentar ovog pasusa je da ne bi trebalo da generalizuješ neka mišljenja, jer nije realno da očekuješ stručnost od ne-medicinskog dela stanovništva.
Autizam jeste bolest, a pod ovim "stanje" sam mislio na sam organizam autističnog čoveka.

_Sale ::U uvodu ti nedostaje i objašnjenje porekla reči Autizam, mene bi to baš zanimalo a i normalno je da tako nešto piše.
Tačno, biće dopunjeno, moja greška.

_Sale ::Dalje, u jednom momentu pominješ da od ove bolesti može da oboli svaka porodica, što navodi na zaključak da se radi o nekoj vrsti zarazne bolesti. Složićeš se da od Autizma oboleva pojedinac, a ne porodica.
Tačno je da oboleva pojedinac, ali kada jedna porodica ima autističnog člana onda na "edukaciju" idu svi. U tom pasusu se govori o tome da bilo koja osoba može oboleti od autizma bez obzira bez obzira na rasnu, nacionalnosti...
Do duše sad kad opet pročitam jeste rečenica malo lošije formulisana. Potrudiću se da i to ispravim.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, zoran MKD, Fil
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Istraživanje trajalo 10 godina: MMR vakcina ne uzrokuje autizam"

Citat:Više od 95 odsto djece dobilo je MMR vakcinu, a kod 6.517 djece dijagnostifikovan je autizam. MMR vakcina nije povećala rizik od autizma kod djece bez rizičnih faktora, niti je izazvala autizam kod djece sa rizičnim faktorima, otkriva studija koja je u ponedjeljak objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine.
Izvor