|
Naučnici su projektovali elektronsko kolo koje oponaša strukturu ljudskog mozga, što je dostignuće koje bi moglo da izazove revoluciju u računarskoj nauci i omogući da se bolje prouči kako radi najmoćniji prirodni procesor.
Kolo, napravljeno na silicijumskom čipu veličine nokta, još je uvek daleko od mašina koje misle iz naučnofantastičnih romana. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga, što za razliku od mozga, ovo elekronsko kolo ne moze da uči.
Medjutim, istrazivači kažu da bi ono moglo da unapredi tehnologije
prepoznavanja govora i objekata.
"Ovo je demonstracija onoga što je moguće postići kada elektronska kola rade kao stvarna, biološka", izjavio je Rahul Sarpeskar, profesor računarstva na Masačusetskom tehnoloskom institutu (Massachusetts Institute of Technology, MIT), koji je radio na projektu. "Još uvek smo daleko od toga da napravimo mozak."
Otkriće je objavljeno u prošlom broju časopisa Nature (http://www.nature.com).
Projekat je zapravo vrhunac višedecenijskog rada na korišćenju tranzistora i silicijuma za oponašanje prirodnih kola neuronskih vlakana u mozgu. Ovo je prvi put da je napravljeno kolo koje je za osnovu imalo korteks mozga.
Tradicionalna kola rade na jedan od dva načina: ili su digitalna i
specifična, poput procesora računara, ili analogna i nespečificna kao sto su radio pojačavači. Istrazivači smatraju da je mozak u stanju da istovremeno izvodi digitalna i analogna izračunavanja.
Neko ko, primera radi, posmatra autoput može da sortira vozila i da zapazi promenu smera, brzine i boje. Tradicionalna digitalna kola u računarima nisu ni približno tako efikasna kao mozak pri obavljaju perceptivnih zadataka.
Najnovija istraživanja, obavljena u Belovim laboratorijama
(http://www.bell-labs.com) kompanije Lucent Technologies u Nju Džersiju, objedinjavaju digitalnu i analognu obradu korišćenjem veštačkih neurona koji ili pobuđuju ili inhibiraju jedna druge na osnovu odgovora ili povratne sprege drugih neurona.
"U jednom simultanom kolu mogu da koegzistiraju digitalno biranje i analogno pojačavanje", rekao je Sarpeskar.
Istraživači su primenili simultane električne struje na dva vestačka
neurona u kolu. Kolo je izabralo jači stimulans i potisnulo odgovor
slabijeg. To se razlikuje od, recimo, izbora koji čini žaba kada treba da odluči koju će od dve muve da pojede.
Kolo se, kao i mozak, držalo svog izbora dok je slabija struja pojačavana a jača smanjivana.
Drugi jedinstven aspekt kola ogleda se u tome što nijedan samostalan element nije odlučivao.
"Ako uzmete procesor Pentium i presečete jednu žicu ili prekinete spoj,verovatno će prestati da radi", kaže Ricard Hanlozer, istrazivač s instituta MIT. "Ako uzmete naše kolo i presečete žicu, ono će nastaviti normalno da radi."
Sarpeskar dodaje da će proći najmanje pedeset godina pre nego što se veštačka neuronska kola približe sposobnostima ljudskog mozga i broju od dvesta četrdeset milijardi neurona.
Medjutim, čak je i jedno kolo korisno da bi se demonstriralo kako rade biološke mreže, kaže Din Buonomano, profesor neurobiologije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Andjelesu.
Vesti mikro knjige
|
