Poslao: 01 Jul 2009 22:17
|
offline
- Lav_staford
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Jan 2009
- Poruke: 430
- Gde živiš: Kragujevac
|
Napisano: 01 Jul 2009 22:13
Kao sto naslov kaze ovde mozete postaviti najlepse izreke ljubavi koje ste culi ili procitali...Evo ja cu poceti...
*Istinski volimo samo one koje volimo,čak i u njohovoj nemoći i njihovoj bedi.Čuvati,opraštati,tešiti,to je sva umetnost ljubavi.(Frans)
*Ljubav koju dajemo je jedina ljubav koja ostaje u nama.
Dopuna: 01 Jul 2009 22:17
*Ljubav je sposobnost jednog čoveka da daje ne osvrćući se koliko dobija nazad.
*Jezik ljubavi je u ocima. (Flecer)
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 21 Avg 2009 10:44
|
offline
- Zvezdasta
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 31 Jul 2009
- Poruke: 24
|
Napisano: 21 Avg 2009 10:35
"Заборавио сам боју њених светлозелених очију".
Dopuna: 21 Avg 2009 10:39
"Моје стање је утолико тужније што немам наде нити жеље да се из њега избавим и што, без обзира на све што из тога произилази, ја морам да те волим вечно", Ж.Ж.Русо
Dopuna: 21 Avg 2009 10:42
"Због Вас сам изгубио и оно мало разума што ми је преостало и осећам да у овом стању, до којег сте ме довели, нисам способан ни за шта друго него да Вас обожавам", Ж.Ж.Русо
Dopuna: 21 Avg 2009 10:44
"Рекао сам овлаш да је већ пет година прошло.Она полугласно, као да размишља, рече да има тренутака који живе ван времена", Данило Николић
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Sep 2009 18:36
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: Melody, mcrule, Red_star_girl, Lav_staford, saten, Gasha James Dio, A., TheDelliRus, KlinkaPalacinka, Bojan Marjanovic, Neprimetna
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Udahnuo sam te i sada se razlivaš po meni...Volim te. Samo te volim.
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2010 15:05
|
offline
- Melody
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jul 2010
- Poruke: 2484
- Gde živiš: u prostoru između dva tona u dobrom riff-u
|
Ti si sa njom. Ti si dugo sa njom. I srećan si. Što mene čini srećnom.
* * *
Ja sam tu. Ti si tu. Ne šalji mi znake ako ne želiš moje srce. Ne stvaraj mi nadu ako odmah pole toga započneš neku bezveznu vezu. Ne muči me. Molim te.
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2010 16:31
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Nisam ti odavno izgovorio ime. Nisam imao s kim...
|
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2010 11:22
|
offline
- Melody
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jul 2010
- Poruke: 2484
- Gde živiš: u prostoru između dva tona u dobrom riff-u
|
Annabel Lee
It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of ANNABEL LEE;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.
I was a child and she was a child,
In this kingdom by the sea;
But we loved with a love that was more than love-
I and my Annabel Lee;
With a love that the winged seraphs of heaven
Coveted her and me.
And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud, chilling
My beautiful Annabel Lee;
So that her highborn kinsman came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.
The angels, not half so happy in heaven,
Went envying her and me-
Yes!- that was the reason (as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of the cloud by night,
Chilling and killing my Annabel Lee.
But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we-
Of many far wiser than we-
And neither the angels in heaven above,
Nor the demons down under the sea,
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee.
For the moon never beams without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise but I feel the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling- my darling- my life and my bride,
In the sepulchre there by the sea,
In her tomb by the sounding sea.
Edgar Allan Poe
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2011 22:51
|
offline
- Immortal^^
- Super građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 1409
- Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D
|
Ljubav je kada se volite, smejete, svađate, ne slažete, plačete, ljutite, mirite, razlikujete, ne odvajate! Kada ste SAVRŠENO NESAVRŠENI… Ali, kad se pogledate u oči, shvaćate da ne biste mjenjali ni jednu JEDINU STVAR... )))
|
|
|
|
Poslao: 25 Sep 2012 17:47
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4075
|
"Ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i možda ne pobeđuje ali je zato nepobediva..."
Balašević
|
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2012 19:46
|
offline
- aleks299
- Novi MyCity građanin
- Aleksandra Lukić
- Eaton Electric
- Pridružio: 09 Jul 2012
- Poruke: 5
- Gde živiš: sremska mitrovica
|
Slušam te kako dišeš. Noć je, mrkli mrak bez mesečine. Ne vidim ništa samo čujem tvoje disanje i kroz mene struji blaženstvo, taj osećaj kad ništa više nije potrebno, kad ništa više nije bitno. Tog trena sve može da nestane, meni je dovoljno samo da čujem zvuk tvog disanja. Samo to.
Postoje neki trenutci koji život čine vrednim življenja. Moj život je uglavnom beskrajna kolona gubitaka,poraza i razočarenja ali samo zbog jedne naše noći i dana sve ove suze su neznatne. Ti trenutci svetlosti mogu da oteraju sav mrak patnje koja leži na meni svih ovih godina. I sad kad znam da više nikad neću videti tvoje lice,čuti tvoj glas, u suštini ja sam srećna. Imala sam nešto što samo nekolicini odabranih Bog daje. Imala sam priliku da volim i da me voli, da potpuno razumem i da me potpuno razume. Imala sam tišinu koja je govorila, smeh koji je prepoznavao i ruku koja je vodila,želeći samo da štiti i daje bez potrebe da uzima. Imala sam tebe, bez te maske koju si drugima pokazivao. Imala sam tvoju dušu i sad kad nisi tu, i dalje je imam.
Kiša pada,prazna plaža, stara maslina. Čekamo da prestane da pada, kao dva ludaka, šćućureni jedno uz drugo i tad kad su svi pobegli. More kao namreškani plavi saten podrhtava, ogrnuti velikim peškirom, stisnuti jedno uz drugo,ćutimo. Udišem celom dušom taj opijajući miris letnje kiše,mora i tebe.
Maslina nas ne štiti, mokri smo kao posle kupanja u moru. Tresem se ali mi nije hladno, prija mi taj osećaj hladnih kapi na licu, prija mi sedeti tu, na praznoj plaži,prija mi kisnuti kao gušče koje ne zna da se skloni. Prija mi jer sam kraj tebe. Gledaš u more
-Nestvarno je lepo.
Ja gledam u tebe i odgovaram
–Da.
Ali u tom trenu nisam uopšte mislila na more.
|
|
|
|