|
Noc,hladnjikava jesenja noc probudi u meni hiljadu emocija. U tisini lezim do ranih jutarnjih sata. U jednom trenutku zatvorim otekle,umorne oci. Zaspim sa nadom da cu te imati i jednog dana smelo svoju ruku na tvoju staviti. U snu mi dodjes nasmejan i srecan,sve dok me prvi jutarnji zraci ne obmotaju teskom hladnocom zivota. Otvaram nedavno usnule oci i prolazim prstima preko njih.. Odjednom,sva toplina sna nestaje. Nezni,u isto vreme kruti zraci sumornog jesenjeg jutra obuzmu moje srce strahom i nemirom. U mojoj glavi se odjednom pojave hiljadu pitanja a odgovora...?odgovora ni jednog jedinog za nas. Da li je nasa ljubav dozvoljena u tek nekom kratkom snu? Da li svako jutro za nas znaci kraj? Zatvorim oci i vratim se da nastavim svoje snove,sa nadom da cu se probuditi sa malo volje da zakoracam u novi dan,dan bez nas. Zar za nasu ljubav niko nema odgovora? Da li ce ova ljubav ostati u prvom prolecnom pupoljku? Prvom pupoljku koji nikada nije procvetao a jesen ga je vec sustigla. Dolazi zima,to najteze doba,da li cemo uvenuti kada prva pahulja tiho padne? Reci mi, da li je nas pupoljak toliko jak da pobedimo sve te oluje i mecave? Da li cemo pobediti zajedno??    
|
