Servo volani

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ideja o razvoju sistema koji će omogućiti da vožnja bude lakša I udobnija datira od samog nastanka automobile. Jedan on bitnijih sistema te vrste je upravljački system potpomognut sevo uređajem koji obezbeđuje lakše manevrisanje vozilom. Ovaj sistem je prvi osmislio Frederik Lankaster iz Engleske, davne 1902. godine. Njegova ideja je bila da pomoću hidraulike olakša okretanje volana vozila. Prva fabrika koja je ovaj system uvela u serijsku proizvodnju bio je Krajsler koji je ovaj system ugradio u svoj model Imperial, 1951. godine. Kako se povećavala masa vozila, veći I širi točkovi, ovaj system je mora oda se doadtno razvija da bi išao u korak sa trendovima u automobilskom svetu.

Najrasprostranjeniji tip servo uređaja je hidraulični servo volan koji je I prvi počeo da se koristi. Mana ovog sistema je neprilagodljivost, odnosno nemogućnost da pri parkiranju bude dovoljno ‘’lak’’ a u vožnji na auto putu pri većim brzinama dovoljno ‘’čvrst’’. Ovo drugo može da bude posebno opasno jer neki vozači sa malo iskustva u vožnji nisu sposobni da izbegnu prepreke pri većim brzinama što u kombinaciji sa ‘’lakim’’ volanom može da bude katastrofalno jer se lako auto može izubiti kontrola nad automobilom I prevrnuti se. Ovaj system za rad koristi snagu motora automobile pa samim tim prourokuje I veću potrošnju.

Danas se na modernim vozilima električni servo system koji umesto hidraulične pumpe koristi electromotor. Ovaj sistem je manih dimenzija I manje mase I ne zahteva angažovanje motora automobile tako da ne utiče na potrošnju goriva. U početku su električni servo volani bili rezervisani samo za skuplja vozila a u širu upotrebu ih je prvi uveo Fijat, 2000. godine. Glavna karakteristike ovog sistema je njegova progresivnost, odnosno prilagođavanje ponašanja servo uređaja u skladu sa brzinom retanja vozila.

Osnova ovog sistema je elektronska jedinica koja reguliše rad elektromotora zaduženog za rad servo uređaja. Dakle elektronska jedinica smanjuje ili povećava snagu elektromotora a samim tim volan se vrti lakše odnosno teže. Na dužim relacijama kompjuter potpuno gasi elektromotor i tako produžava njegov radni vek. Kod Fijata, na centralnoj konzoli postoji taster ’’City’’. Pritiskom na njega elektromotor radi punim kapacitetom i ostvaruje silu okretaja volana od samo jednog kilograma što je odlično za manevrisanje u gradskoj gužvi i na parkingu. Dalja uputstva o dinamici vožnje računar dobija od senzora koji meri obrtni momenat motora servo uređaja. Takođe, elektronska jedinica dobija i informaciju o trenutnoj brzini kretanja vozila pa usklađuje asistenciju servo uređaja u skladu s tim. Karakteristika ovog sitema je i ta što vozač ne mora da se opterećuje time da li je ugasio City mod. Računar sam prelazi u normalan mod čim se vozilo kreće brže od 70 km/h.

U početku su ljudi bili skeptični prema ovom sistemu jer ih je plašila ta lakoća okretanja. Međutim vremenom je ovaj sistem zaživeo i danas se sve masovnije koristi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na interesantnom clanku. Moram samo malo da te ispravim:

Citat:
Danas se na modernim vozilima električni servo system koji umesto hidraulične pumpe koristi electromotor. Ovaj sistem je manih dimenzija I manje mase I ne zahteva angažovanje motora automobile tako da ne utiče na potrošnju goriva.


Ne pada struja u automobilu s neba, opet se snaga motora, odnosno gorivo koristi da bi se dobila struja, tako da i ovaj sistem utice na potrosnju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da elektro motor servo uređaja troši struju koju pravi motor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, hvala na ispravci. Moja greska. Hteo sam da kazem da zahteva dosta manje angazovanje motora vozila i da manje utice na potrosnju nego kod servo uredjaja sa hidro pumpom.