|
Слава Кнезу Лазару, и свим заточницима нашег духа, слободе и опстанка!
ЛАЗАРЕВ ЗАВЕТ
Царе Лазо, од Србије главо,
Тешки тебе притиснули јади:
Пут небеса кренуо си право –
Сад ти народ умире од глади …
Косовски си завет оставио,
Тешком клетвом Србина заклео.
Пун си вере у Господа био,
И душом се ка њему узнео.
Видим како испред војске јашеш:
За тобом је кренуо к'о треба,
А не марва која репом маше,
И прилику да побегне вреба!
Крваристе у страшном покољу
За небеско царство српском роду,
И падосте на Косову пољу
За крст часни, и златну слободу.
Много воде Дрином је протекло …
Косово је опет разбојиште;
Опет боли што је некад пекло,
Опет Србин спаситеља иште.
Народ бедни кору хлеба тражи,
Ал' гладноме сити не верују
Него множе несреће и лажи,
И бесмислом српску душу трују.
Колевка се косовска разбија,
А божури одлазе у приче …
Како гладан битке да добија,
И спречава да смрдљевак ниче?
Ој, Лазаре, осветли нам путе,
Опамети усијане главе –
Хоће душу да нам располуте,
И Србију целу да затраве!
Тузор, 1998.
|
