|
Napisano: 24 Jun 2019 19:06
qds ::Kakav joj je ukus naspram Smirnoffa? Smirnoff mi se nije svidio 
Смирноф и није руска вотка, без обзира што ју је Рус патентирао. Праве вотке (пре свега руска, пољска, па и финска) су ''самогоњке'', односно добијају се процесом ферментације и све су мање-више сличног укуса јер им је за основу дат дестиловани шпиритус. Зато Руси сва јака пића зову ''спиртное'' (као ми у ресторану - жестока пића).
Руси кажу - ''водку можно даже из говна сделать''. Свака (мање-више) руска породица има двоипофунташицу флашу. У две фунте стане шпиритус (може било који алкохол, чак и колоњска вода ако нема баш ништа друго), а у ону четврт стају житарице, односно ферментацони део (раж, овас, пшеница, кедар, кромпир, било шта), нешто глицерина, шећера и - ето ти ујутру мутне вотке, самогоњке. Права вотка је мутна.
Дакле, све су оне по укусу сличне (чак и мале варијације у јачини не значе много). Постоје екстремно јаке вотке (''Севастопољка'') која иде и до 50 степени (за нас је то стандарно добра препеченица), а посебно су пикантне вотке ''перцовке'', популарне украинске ''Медавуха'', ''Немиров'', итд. У њих се ставља љута папричица (''официрка'', она што се гаји у саксијама) па та вотка онда добије и боју. И укус, наравно.
Иначе, ако нисте знали - вотка има век трајања! Кад је отворите (дођу, рецимо, неки гости) и ваздух допре у флашу, она после шест месеци губи својства (зато што је ферментацијом добијена, а не дестилацијом, када има неких и на бази дестилације). Наравно, код Руса отворена вотка не доживи ни пола дана. 
Dopuna: 24 Jun 2019 19:26
Ево и ''двоипофунташице''...Снимио сам је код моје колегинице, Татјане Бабурове, у гимназијском завичајном музеју.
|
