|
Kod raznih naroda postoje mnogobrojne drevne legende o nastanku šarenih uskršnjih jaja. Jedna od njih je i sledeća.
Jednog dana neki jerusalimski siromašak krenuo je na pijacu sa punom kotaricom svežih jaja da ih proda i za taj novac kupi najneophodnije za svoju porodicu, da ih obraduje za pashu, koja je bila sutradan. Naišao je na masu sveta, koja se tiskala, gurala, galameći. Primetio je da ona okružuje nekog čoveka, stradalnika koji je posrtao pod preteškim bremenom. Nosio je drveni krst, velikih razmera. Jedva se uspinjao prema brdu, gde je trebalo da bude raspet.
Videvši paćenika, koji je tako smireno gledao na uzavrelu masu, siromah je u srcu osetio sažaljenje. Spustio je kotaricu sa jajima na ivicu puta, prišao gomili i jedva se progurao do posrćućeg osuđenika. Bez reči mu je prišao i uzeo krst. Nastavio je da ga nosi. Kad se vratio, našao je svoju košaru nedirnutu. Ali, tu ga je čekalo iznenađenje. Jaja, koja je nosio da proda, promenila su se. Bila su prekrivena predivnim, otvorenim bojama.
Čovek, koji je nosio krst, bio je sam Hristos. Onaj, koji mu je pomogao, bio je Simon iz Kirine (Jevanđelje po Mateju, 27, 32). Od tog vremena šarena uskršnja jaja postala su simbol duhovnog preobražaja celog ljudskog roda.
U narodu se veruje da ako neko umre na Vaskrs i tokom cele Svetle nedelje, do Malog Vaskrsa, ide pravo u raj. To se dešava zato što se na Uskrs podzemno carstvo zatvara, a rajske dveri se ostavljaju otvorene za sve ljude. Zbog toga se praktikuje, a to i tipik određuje, da se i oltarske dveri po hramovima cele te nedelje ne zatvaraju, da bi svi znali, da nam nebo nije nikad bliže, kao ovih dana.
Kod nekih pravoslavnih slovenskih naroda postoji verovanje da na Vaskrs vaskrsli Spasitelj sa apostolima ide u siromaškoj odeći i obilazi razne kuće, da bi iskušao ljudsko milosrđe. Baš zbog toga se za ove blage dane priprema obilje hrane, već prema mesnim običajima, da bi se mogao ugostiti namernik, otuda radost zbog dolaska svakog čoveka, poznatog ili nepoznatog, željenog ili neželjenog, bogatog ili siromašnog, niko se iz kuće neće pustiti neposlužen.
Ovih dana pravoslavni hrišćani misle i na bolesnike i razne nesrećnike. Nekada su se sa posebnom brigom i ljubavlju sećali onih koji su na Vaskrs bili po zatvorima. To možemo naći i u narodnim pesmama. Nekada se nastojalo da svaki malo imućniji dom pošalje uskršnje darove bolesnicima i zatvorenicima. U drevna vremena su i blagočestivi pravoslavni vladari na prvi dan praznika posećivali podanike da bi ih pozdravili sa "Hristos voskrese!" i obradovali jajima i drugim namirnicama. U svojim palatama tada su počastili siromašnu braću bez razlike. U ovo praznično vreme, sve do pobusanog ponedeljka (osmi dan po Vaskrsu), mi posećujemo i grobove naših najbližih, na njih stavljamo crvena jaja i govorimo im "Hristos voskrese"!, da bi i oni imali udela u ovoj velikoj radosti.
http://www.glas-javnosti.rs/danas/srpski/T06042204.shtml
|
