Piraterija - mudar pristup

• 1Ovo se svidja korisniku: Teodoric
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj tekst sam nasao negde na netu (zaista ne mogu da se setim gde). Treba ga procitati kao tekst koji nije zeleo da favorizuje pirateriju, nego kao tekst koji pokusava da objasni vlasnicima softvera da, ako pravilno pristupe ovom problemu, od piraterije mogu imati vise koristi, nego od reklamiranja samog programa kog prodaju.

Mudar pristup Pirateriji
Uvod
Sa razvojem softvera piraterija je postala nešto što utiče na život i rad svakog od nas. Ako ste neko ko se bavi razvojem softvera i ko radi u nekoj većoj firmi, vi verovatno, ne vidite direktan uticaj na vaš posao. Ali i dalje postoji zainteresovanost za pitanje - ko je taj ko koristi softver vaše firme? Ako, radite za neku manju firmu, ili se, jednostavno, bavite distribucijom softvera, u tom slučaju piraterija utiče na vas mnogo konkretnije.
Ipak, uobičajeno razmišljanje koje nas, često, vodi ka “laktaškom” ponašanju, nije i ono koje je najbolje.
Emocije i ponos
Oni koji se bave razvojem ulažu i veliki koeficijent ponosa u svoj proizvod. Neki imaju razvijen ego - ali to je drugo pitanje.
Iz tog razloga, kada kreatori vide da je njihov proizvod izložen pirateriji, oni reaguju emotivno. “Ti odvratni pirati! Oni kradu moj softver! Zaustaviću ih!” Emotivna reakcija je ona koja je pogrešna - situaciji se mora pristupiti logično. Vratite se na cenu koštanja, i zaboravite emocije.
Ako, ipak, odreagujete emotivno, posmatrajte to ovako: pirati koriste vreme da krakuju softver koji je tražen. A ako je vaš softver izložen pirateriji, pa to je kompliment i indikator za uspeh vašeg softvera.
I pirati imaju ego. Oni, često, krakuju softver da bi pokazali ostalim piratima koliko su talentovani. Vi pokazujete drugim kreatorima svoj talenat pišući softver, a oni to isto rade, ali krakujući taj isti softver. Pirati više liče na nas, nego što bi mi to sebi priznali. To je ushićenje potrage.
Pokaži mi lovu
Jednom nas je zvao jedan programer, pošto je otkrio njegov softver na zabranjeno sajtu. On je bio izbezumljen, i imao je svakakve vrste ideja kako da to spreči. Jedno vreme smo pričali sa njim. Pustili smo ga da iznese svoje ideje, a onda smo ga pitali: “Koliko ti misliš da ti treba vremena da ugradiš sve te sigurnosne sisteme?”. “Mislim da bih mogao to da završim za 4 nedelje”, odgovorio je.
4 nedelje. Razmislite. Sat većine profesionalnih programera vredi najmanje 50 dolara. Oni rade, otprilike, oko 70 sati nedeljno. Šta više, bilo nam je poznato da ovaj programer u poslu provodi i mnogo više vremena (kao i većina drugih programera). Dakle, pomnožimo to sa najmanje 2 .To izgleda ovako: 70 (sati nedeljno) puta 2 (faktor prekovremenog rada) puta 4 (originalna procena potrebnog vremena) puta 50 (dolara na sat) = 28,000 dolara.
28.000 dolara je mnogo proizvoda! Uzmimo, na primer, da je vaš proizvod iz više cenovne kategorije, i proizvodi se i prodaje za 500 dolara. To je 56 primeraka. Šta je tu produktivnije - pokušaj da se proda još 56 proizvoda - ili pokušaji da spreči 56 gubitaka?
Duhovi prodaje
Čak i ako ste zaključili da vredi pokušati da se zaštiti proizvod - razmislite o ovome. Da li su tih 56 proizvoda zaista gubitak? Ne. Većina ljudi koji koriste zabranjeno sajtove ne bi kupili vaš proizvod u svakom slučaju. Vi ste, možda, zaustavili preuzimanje vašeg krakovanog programa, ali niste povećali prodaju proizvoda, u suštini vi ste ga i umanjili fokusirajući se na zaštitu proizvoda, umesto na njegov razvoj.
U bitci “nadmudriti pirate”, vi ubrzo dolazite do tačke nerentabilnosti - gubite vreme i ulažete napor. Da li ste spremni da investirate svoj novac u banku koja vam nudi negativnu stopu kamate?
Igra mačke i miša
Bez obzira sa koliko ideja nastupili, uvek postoje šanse da ih neko razbije. Većina pirata uživa u izazovu. Dakle, vaš napor da ih zaustavite - je njihova nagrada, u isto vreme, činite da je vaš softver više interesantan za krakovanje i trgovanje na zabranjeno forumima.
To vam je kao sa Perom kojotom i pticom trkačicom. Izuzev što oni koji se bave razvojem softvera nisu Pere. Setite se koliko je on puta bio spljeskane glave, dignut u vazduh, i utamanjen na razne načine? Jel to zabavno? Da li želite da budete Pera kojot?
Pomalo piraterije nije na odmet
Pirateriji ne treba dati podršku, ili govoriti da je piraterija u redu. Ne treba slušati one koji kažu “Pa nema ničeg lošeg u tome”. Međutim, po malo piraterije nije tako loša stvar, jer pirati rasprostiru širom sveta vaš proizvod.
Mnogi pirati, kasnije, postanu konsultanti u firmama. A firme se ne bave piraterijom, suviše toga rizikuju. Kada pirati počnu da rade za te korporacije, oni daju predloge, i te firme postaju vaše mušterije.
Jednom je neko rekao da bi radije da pirati budu njegovi korisnici, nego njegovi suparnici. Kasnije je izjavio da pirati, možda, imaju novac kojim će kupiti softver. Ovo je istina, nisu svi pirati finansijski nemoćni, a piraterijom se bave sve dok je to “finansijski neophodno”. Ovo je, pretpostavimo, njihov ugao posmatranja situacije.
Ako ljudi koji koriste vaš krakovan softver, spadaju u one koji ga nikad neće kupiti, zašto im, onda, ne dozvoliti da ga imaju? Da li vas to nešto košta? Ne, samo ako uzmete u obzir izgubljenu prodaju. Računati na individuu u Sibiru ili Africi kao na potencijalnog potrošača, to i nije neki marketing. Da, neke firme će kupiti vaš softver, ako vide da je teško doći do razbijenog proizvoda. Ali onaj koji zarađuje 100 dolara mesečno, a program koristi kod kuće, nikada neće kupiti vaš proizvod, osim ako se on ne jede.
Dakle, preporuka nije ohrabrivati pirateriju, kao najnoviju i najbolju marketinšku tehniku. Ipak, dobro je znati da postoji barem neka korist, koja se nazire od piraterije, koju, opet, ne možete sprečiti. Već ako imate limun, a vi onda napravite limunadu. Ali ne predlažemo vam da postanete uzgajivač limunova.
Finansijski podsticaj
Za kreatora je finansijski uspeh da proda svoj proizvod. Dok neki pirati prave novac prodajući softver za jedan dolar, drugima je motiv priznanje i prestiž medju "kolegama", treći ga koriste za trgovanje, ili za sopstvenu upotrebu. Oni koji prodaju softver za jedan dolar ne zarađuju baš mnogo, zbog troškova distribucije, kopiranja CD-a, itd. Očigledno je da pirati ne postižu ništa, nemaju finansijski motiv za ono što rade.
Vaši i njihovi motivi nisu isti, i ne možete posmatrati problem iz istog ugla. Kada kreator kaže "hleb" on misli na novac. Mnogi pirati, kada govore o hlebu, stvarno i misle o njemu.
Vaš softver NIKADA neće biti bezbedan od piraterije
Postoji izreka “Katanac čini da pošteni ljudi ostanu pošteni”. Kriminalci bi najradije razbili rešetke. To isto važi i za softver. Osigurajte ga razumno, jer nikada nećete uspeti da napravite sistem koji je neprobojan.
Mikrosoft troši na mere osiguranja softvera više nego što će većina od nas ikada zaraditi za ceo život, a opet, njihovi proizvodi su piraterisani više nego ijedan drugi softver. I vi lično možete biti vrlo pametni, ali pomislite koliko dobro plaćenih mozgova radi za Mikrosoft.
Uticaj na vaše potrošače
Neki kreatori su toliko obuzeti piraterijom da ugrađuju hardverske katance, donglove, šifre koje je nemoguće uneti, registracije i koriste se raznim šašavim šemama. Svaka od tih šema ima uticaj na korisnika koji kupuje proizvod. A to nije dobro. Kada otežavate život svojim korisnicima, to znači da povećavate potrebu za tehničkom podrškom, a time činite da su oni manje zadovoljni proizvodom, pa i više od toga. Mnoge od tih zaštita će prouzrokovati da potrošači ne kupe vaš proizvod zbog problema oko transfera u drugi računar, itd. Dakle, u prevenciji piraterije, vi odbijate one koji bi kupili vaš proizvod. Znači ne dobijate ništa sprečavanjem pirata da koristi vaš softver, a s druge strane gubite zato što oni koji bi kupili vaš softver to ne čine. Vredi li ostati bez jednog kupca na svakog pirata koga ste onemogućili?
Drakonske mere
U prošlosti, neki proizvođači su opredelili za hardverske ključeve (dongles). Hardverski klučevi su obično konektovani za paralelni ili serijski port, često se sudaraju sa postojećim uređajima, i ne omogućavaju (istovremeno) korišćenje hardverskih klučeva drugih proizvođača. USB je smanjio ove probleme, ali ipak nije omogućio da korišćenje hardverskih ključeva bude dobar izbor. Zamislite da USB priključak služi samo da bi osigurao mesto za priključivanje dongl-ova. U još gorem slučaju - pomislite na korisnike laptop-ova koji najčešće imaju samo jedan USB ulaz.
Hardverski ključevi takođe vaš proizvod čine skupljim. Osim u slučaju da vaš softver košta hilade dolara (ili makar blizu te cifre) nemojte ni razmišljati o njima
Hardverski ključevi se, obično, koriste u najskupljim programima, a u takvim slučajevima i imaju nekog smisla.
Još je mnogo problematičnije je hardverske vezivanje za hardver. Ona vezuje softver za određen računar. Ovo se može činiti kao odličnom idejom prodavcima softvera, ali je očajna opcija za korisnike. Korisnik će želeti da promeni računar, da nadogradi postojeći hard disk, ili da kupi novi i reši se starog računara. “Osnovna prava” korisnika su da prebaci svoj softver u novi računar i da ne brine zbog toga što mu je većina softvera “nestala” zbog toga što je instalirao novi hard disk.
Proizvođači pravdaju vezivanje za hardver time što dozvoljavaju korisniku ograničen broj ponovnog otključavanja i prebacivanja na novi računar, itd. Ipak, i ovo je loše rešenje.
Takva zaštita je drakonska. Iako nismo svi u istoj situaciji, slični uslovi postoje kod mnogih, a naročito kod onih koji razvijaju softver. Situacija je sledeća:
• puno putujemo - nekad samo sa USB hard diskom i par CD-a. Za to vreme instaliraćemo neki softver na računaru koji koristimo dok smo na putu i izbrisaćemo ga kada odlazimo.
• kupujemo novi laptop na svakih 12 meseci.
• koristimo VMWare intenzivno. Ne možemo bez njega ili neke druge virtualne mašine. Softver se mora instalirati u VMWare svaki put kada menjamo probno okruženje. Ovaj razlog je sam po sebi dovoljan da objasni zašto je vezivanje za hardver apsolutno neprihvatljivo makar za razvojni softver.
Imamo oko 40 programa koji su deo našeg “osnovnog paketa”. Ako moramo da kontaktiramo proizvođača ponaosob svaki put kada kupimo novi laptop, ili ako putujemo, ili ako napravimo VMWare virtualnu mašinu na računaru - onda nismo baš srećni korisnici jer smo prinuđeni da zovemo 40 proizvođača svake godine. Neki od proizvođača su, možda, nestali sa tržišta, ili su odlučili “da ne podržavaju starije verzije”. Ne podržavati starije verzije je u redu, ali ne i onda kada dođe u pitanje instalacija i pokretanje programa.
Mikrosoft je odskoro krenuo ovim putem sa Windows XP-om i novijom verzijom Office-a.
Stvaranje Pirata
Mnogi proizvođači su završili sa korišćenjem sopstvenih "pirata". Ovi “pirati” razbijaju vaš softver kako bi zaobišli drakonske anti piratske mere kojima je program zaštićen. Često oni nastavljaju da kupuju softver, ali odbijaju da koriste oficijelnu verziju, umesto toga traže, kreiraju, ili koriste razbijenu i modifikovanu verziju bez negativnih posledica koje su rezultat vaše anti piratske zaštite. Dakle vaše rešenje u sprečavanju piraterije se okrenulo protiv vas - stvorili ste nove pirate.
Primer 1: Mikrosoft
Napred pomenuto je da je Mikrosoft počeo da koristi vezivanje za hardver u Windows XP-u i u drugom softveru. Mikrosoft ovo naziva aktivacija. Aktivacija vezuje softver za vaš računar. Vi ga ne možete instalirati na drugi računar, čak ne možete da napravite ni neke veće izmene na vašem računaru bez da onemogućite softver.
Mikrosoft je svestan da veći korisnici neće tolerisati ovakav tretman, pa za korporativne verzije programa aktivacija nije potrebna. Mikrosoft smatra da je prihvatljivo uvesti ovakva drakonska rešenja za pojedinačne korisnike i na mala preduzeća.
Sistem aktivacije može dati i lažnu uzbunu iako se na računaru ništa nije izmenilo. Postoji nekoliko dokumentovanih slučajeva.
Kako mnogi korisnici odbijaju da se povinuju ovakvom tretmanu,pirati su naparvili specijalne verzije Mikrosoftovog softvera koji ne zahteva aktivaciju. Ali, ne koriste samo pirati ovu verzije . Mnogi koji imaju legitimno kupljen softver ili OEM (dobijen sa računarom) primerak Windows XP-a, nisu ga instalirali, ili su instalirali piratsku verziju bez aktivacije.
S obzirom da već imaju licenciranu kopiju, Mikrosoft nije izgubio zaradu na ovim korisnicima. Ipak, ono što su ovi korisnici uradili je ilegalno u većini zemalja. Ali stvorivši potrebu za ovakvim krakovanim verzijama, Mikrosoft je učinio da je njegov softver dostupan širem krugu korisnika. Ukratko, konačni rezultat Mikrosoft-ove anti-piratske borbe je:
1. Stvorili su više pirata. Ljudi koji se u običnim okolnostima ne petljaju sa piraterijom, osećaju se prisiljenim da postanu “pirati vikendaši”, samo da bi koristili softver koji, uostalom, legalno poseduju.
2. Stvorili su “potrebu” za piratskom verzijom. S obzirom da piratska verzija postoji, njihova anti-piratska zaštita je postala neefikasna.
3. Uticaj na korisnike. Uzevši u obzir neprijatnosti koje korisnici imaju, Mikrosoft je postigao da te iste korisnike okrene protiv sebe. Korisnici su počeli ozbiljnije da razmatraju konkurenciju.
Primer 2:Muzičke kompanije
Još jedan primer u stvaranju piraterije je Napster i muzička industrija. One možda nisu stvorile Napster, ali su ga učinile onim što on jeste. Korisnici žele svoju muziku u digitalnom obliku. Isto tako žele da kupe jednu pesmu, a da pri tome ne moraju da kupuju ceo album. Ne prepoznavši potrebu za ovim, muzičke kompanije su “prisilile” ljude da odu na crnu berzu. Još jednom mi ne branimo Napster ili njegove korisnike. Ali poenta je da ako se pravimo slepim time nećemo učiniti da problem prestane da postoji, već ćemo najverovatnije, samo doliti ulje na vatru.
Umesto da korisnicima ponudi ono što oni žele, muzička industrija je zažmurila. Trebalo je oslušnuti i shvatiti potrebe tržišta, a potom ponuditi korisnicima mogućnost kupovine jedne pesme, po prihvatljivoj ceni. Da je to na vreme ponuđeno Napster bi i dalje postojao ali ne bi dobio tolike razmere, a mnogi korisnici bi se koristili uslugama muzičkih kuća.
Ako bi se jedna pesma ponudila po ceni od 25 centa (stare pesme) do 3 dolara, mnogi bi koristili ovu mogućnost da legalno dođu do muzike koju žele. Za one koji imaju nezasit apetit, popusti na količinu ili šeme sa pretplatom su mogli biti u ponudi. Muzičke kompanije bi imale veći profit na ovakvim pesmama zato što bi izbegle troškove proizvodnje CD diskova i njihove distribucije. Širokopojasna Internet veza stvara neznatne troškove u poređenju sa klasičnom prodajom.
Ali korisnici nisu imali način da daju muzičkim kompanijama ono što su one želele, a to je novac, bez kupovine celog albuma. Mnogi od korisnika nisu videli svrhu u trošenju 20 dolara za album, samo da bi došli do jedne pesme, i umesto toga okrenuli su se Napster-u.
Muzičke kompanije smatrale su da ako ponude ovakvo rešenje, korisnici će početi da dele sa drugima svoje fajlove. Medjutim, po čemu se to razlikuje od postojeće situacije? Ponudivši legalno rešenje potrošačima to ne bi povećalo razmenu pesama više od one koja je već, ionako, veoma raširena.
Kada postoji bolest, vi ne krijete protivotrov samo zato što postoji par njih koji će na protivotrov imati negativne reakcije.
Često obnavljanje
Ako imate dovoljno jaku zaštitu, pirati će morati da koriste grubu silu tj krakove.. Ovo je dobro za vas. Lakši način za pirate je korišćenje key generatora-a ili gotovih šifri. Ako ne mogu ovo da iskoriste, oni će razbiti vaš softver. Vi možete otežati krakovanje, ali ga nećete učiniti nemogućim.
Ipak, krakovanje zahteva vreme, i ako je vaš kod pravilno struktuiran oni će morati da razbijaju svaku verziju ponaosob. Ako često izbacujete nove verzije, pirati će se, uskoro, umoriti od krakovanja novijih verzija, i piratske kopije će biti starije verzije.
Prodajte stvari koje se ne mogu piratizovati
Obezbedite više od pukog izvršnog programa. Obezbedite proizvode kao što je obnavljanje, ovlašćeno prijavljivanje bagova i podršku, itd. Ako omogućite javnu podršku, vi ćete podržavati i pirate zajedno sa kupcima i potrošićete svoje resurse. Ali ako obezbedite privatnu podršku, možete se fokusirati na svoje korisnike i ostvariti dobro koje ne može biti piratizovano. Naravno, neko će odati njegovu šifru i korisničko ime, ali to možete otpratiti i suzbiti. Zbog toga, "provaljeno "korisničko ime i šifra neće dugo biti deljeno.
Jeftinije za kupovinu
Ovo ne znači da treba da smanjite cene. To znači učiniti softver isplativijim za kupiti od posezanja za piratskim.
Većina proizvođača skoro i da ne prodaje ništa u Istočnoj Evropi, ili Kini. Ali ne i svi. U stvari, neki imaju par prodaja u Rusiji, Kini, Južnoj Koreji, Afričkim zemljama, i još nekim. Zašto? Zato što obezbeđuju dodatne povoljnosti korisnicima koje je teško ili preskupo piratizovati. Ovo uključuje prioritetnu privatnu podršku, često obnavljanje, hitno rešavanje problema sa bagovima ii razumnu anti piratsku proceduru. Za kompanije koje dobro posluju, ne vredi trošiti vreme na pirateriju. Jeftinije im je da kupe, zbog podrške koju dobiju.
Mikrosoft je do skoro imao jednu politiku cena za ceo svet. Ipak, sada su preispitali svoju politiku i cene njihovog softvera se razlikuju od jednog do drugog regiona. Zašto? Piraterija i Linux.
Brani se, ne napadaj
Odbrana je neophodna u očuvanju vašeg softvera. Ipak, odbrana ne znači napad na pirateriju. Napad se može sastojati u pokušajima da se ošteti piratski računar, ili u pripremi direktnog izazova. Ni jedno, ni drugo nije mudro.
Neki proizvođači kao rezultat emotivnog odgovora na pirateriju žele da zadaju trajnu štetu piratima. To može značiti pokušaj da se izbrišu sistemski fajlovi, ili nešto drugo. Ovo je budalasta reakcija, i bez sumnje slučajno će uticati na legitimnog korisnika.
Neki kreatori pokušavaju da izazovu pirate. I jedno i drugo je opasno i budalasto. Pirati možda nemaju puno novca, ali imaju dovoljno talenta i vremena i prihvatiće izazov. Madona je jednom izazvala one koji su piraterisali njene pesme. Pirati su uzvratili i izdali neobjavljene pesme, i napali njen sajt u znak protesta.
Budite Iskreni
Bilo da ste izabrali da koristite vezivanje za hardver, aktivaciju, donglove ili neki drugi metod, jasno to naglasite vašim korisnicima pre kupovine. Dešavalo se da korisnici kupe softver koji je koristio aktivaciju ili vezivanje za hardver, a proizvođač tu činjenicu nije obelodanio pre kupovine softvera.
Evo jednog slučaja: pre svega, softver je zahtevao aktivaciju. Unapređen je od starije verzije koji nije zahtevao aktivaciju, a softver je bio esencijalni deo sistema, bez koga računar nije hteo da funkcioniše. Računar koji se koristio je osiguran i dobro zaštićen firewall-om. Posle instalacije i registrovanja upgrade-a, računar je postao neupotrebljiv, jer nije mogao da pristupi serveru za registraciju. Posle odlaska (preko modema) na internet i obavljanja internacionalnog poziva u pokušaju da se pristupi serveru za registraciju ispostavilo se da je server isključen. Marfijev zakon je bio na delu: tamo gde je kompanija bio je vikend. Bilo je potrebno 3 dana da bi se problem propisno razrešio. Da se nije išlo zaobilaznim putem, računar bi bio neupotrebljiv za ta tri dana sve dok proizvođač ne nađe rešenje.
Drugi slučaj, manje problematičan, ali sve jedno je prouzrokovao nekoliko neprijatnosti. Na sreću, softver je bio manje kritičan i nije imao tako ozbiljne posledice. Ali da je bilo poznato da softver koristi vezivanje za hardver, bio bi izabran drugi proizvođač kako bi se izbegli problemi koje je prouzrokovao.
Ciljevi prevencije piraterije
Iako se čini da ovaj tekst sugeriše da odustanete od zaštite svojih proizvoda to nije tako. Hajde da zaključimo šta treba uraditi kako bi se ograničila piraterija:
1. Preduzeti razumne korake u prevenciji piraterije. Ugraditi razborita i nenastrljiva rešenja kako bi “pošteni ljudi ostali pošteni”.
2. Pratiti gde je novac. Zaboravite one koji nemaju novac. Ako nemaju novac neće ni kupiti proizvod.
3. Zaboravite vaše razrađene anti-piratske šeme. Držite se nečeg jednostavnog i nenametljivog i razumno efikasnog.
4. Prodajte više od softvera. Obezbedite vašim kupcima privatnu podršku i druge opcije koje ne mogu biti piratizovane.
Zaštita od piraterije
1. Pratite svoje šifre(klučeve). Ovo će sprečiti široku razmenu ključeva zato što ih možete pratiti. Učinite svoje korisnike svesnim da je praćenje lako, i onda će oni biti manje zainteresovani da ih dele.
2. Koristite jake šifre. Ako koristite kratke ključeve, pirati će napraviti key generatore i napraviti sopstvene šifre.
3. Koristite asimetričnu enkripciju. Ako koristite simetričnu enkripciju, pirati će imati vaš ključ, i po njemu će napraviti sopstveni.
4. Menjajte algoritme licenciranja. Menjajte imena procedura i logiku vašeg licencnog koda dovoljno često da bi ste sprečili rutinsko krakovanje.
5. Nikada ne postavljajte debug verzije javno. Debug verzije sadrži gomilu informacija o vašem programu koji pomaže piratima.
6. Obnavljajte često. Učinite pirate zaposlenim, i neka njihova dobit postane negativna vrednost.
7. Zaštite svoj izvršni program. Iako postoje mnogi proizvodi ovog tipa, i nijedan nije imun na krak, ASProtect je jedan od boljih i pristupačnih. Proizvođač čak omogućuje korisnicima privatne verzije na osnovu zahteva.
pripremio
Nenad Rondović