offline
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 276
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Aco, zola92, mpman, jelkica7, aleksmajstor, Neprimetna, Sagacity, voja64, Bane san, Srki94, psyho93
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Napisano: 05 Nov 2015 18:41
Rakija.
Domaća voćna rakija.
Akoholno piće nastalo destilacijom voća.
Šljivovica, lozovača, kajsijevača, dunjevača, jabukovača.... čak po školama misle da je i slonovača  rakija. Ili skraćeno samo ime voća. Od svakog voća ju je moguće napraviti. Pravi se i od vina, pa čak i od piva.
Postoje žitne rakije: viski, burbon ... u glavnom uvozna žestoka alk. pića. Ali ni jedna nije kao domaća.
Ko ne voli "domaću", taj nije probao kvalitetnu rakiju.
Trenutno degustiram domaću, prepek crvenog migavaca, stara 12 godina. 
Dopuna: 05 Nov 2015 21:40
Verovatno dosta forumaša živi u gradovima i nikada nije prisustvovala svečanom činu "loženje kazana" i radosti kada rakija poteče na lulu, pa samim tim što nisu upoznati u tehnologiju "pečenja" rakije, a i zbog podvaljivača po pijacama i kafanama ima i strah od konzumacije iste, ovim putem bi ih ohrabrio da pokušaju sami to da urade.
Šta je potrebno. Najbitnije je da se raspitate ko peče rakiju. Tj. da se stupi u kontakt sa kazandžijom. A ima ih, fala Bogu, u svakom selu po nekoliko. Najlakše, ode se u prvo selo i ispred prodavnice, gde vazda ima danguba koje mlate pivo, pitati. 100% znaju za bar dvojicu.
Sledeći korak, kupiti plastično bure od 120-150l. Smestiti ga u podrum ili na terasu zaštićeno od sunca.
Kupiti voće. Neka bude šljiva za ovaj primer. Ipak je to ono po čemu smo i poznati.
E, sad, koja Šljiva?
Dve se kolju za prvo mesto. Ranka i požegača. Posle ide čačanska lepotica pa rodna...nikako stenlej.
Potrebno je 100kg. Znači na pijac (ako ima kvantaš) i cenkanje.
Dobro bi bilo da se očisti od koštica, ali ne mora. To se sruči u bure. Nikako da bude puno, bar 10-tak cm da ostane do vrha. Zatvoriri bure poklopcem ili najlonom i sačekati dan, može i dva.
Sad ona škakljiva stvarčica. Šećer. Može se staviti kilo dva na tu koliičinu, neće se ništa pokvariti. Kilogram šećera=1l rakije, ali se naravno gubi na aromi. Zato ne više. Ako ko hoće, u ključalu vodu razmutiti šećer i sručiti u bure. Šljiva bi trebalo da je slegla u buretu i dopuniti vodom samo kolko da se potopi. Promešati smesu i zatvoriti.
Ako se zatvara poklopcem, onda zaviti do kraja i popustiti za pola kruga ili više, a ako ide najlon, onda se veže kanapom. Poenta je da bure ne dihtuje hermetilki. Ispod kože voća se nalaze kvasci koji treba šećer u voću da pretvore u alkohol. Nus pojava je ugljen dioksid. Ako je bure hermetički zatvoreno, pod pritiskom može da se desi buuuum, a to ne želimo. Sad opet razne bakterije , a naročito kisela mušica bi rado da uđe. Znači bure zatvoreno koliko samo da ugljen dioksid može da izađe, da bere ne pukne.
I to je to. Čeka se otprilike 3 nedelje i onda ide na pečenje.
Posle 20-tak dana, otvoriti bure da vidimo dali je kljuk spreman. Najprostiji način provere je gurnuti prst u smesu pa odmah u usta. Ako je kiselo, a oseća se i da po malko sladi, opet zatvoriti i sačekati još nedelju dana. Znači da se nije sav šećer pretvorio u alkohol. U suprotnom zatvoriti hermetički da tako stoji dok se ne zakaže termin kod kazandžije.
Došao je i taj dan.
Presuti u kofe ili malu burad kompletnu smesu i ubaciti u kola. Ne bi bilo loše i spremiti dva naramka drva da vas ne bi odrao kazandžija za to malo, jer on to radi zbog para... i recimo 4-5 plastična balončeta od vode od 5l.
Kada to sve lepo smestite u kazan (obično su kazani 120l i takav tražite), majstor će sve ostalo odraditi i ložiti.
Šta je bitno.
Ima neka glupava teorija da se na lulu (gde izlazi rakija) okači posuda sa vodom i rakija ulazi u nju pa preliva u kofu ispod. Ko to koristi će se kleti da to radi zbog toga što će tu ostati metil alkohol, teški metali i još kojekakve gluposti.
To nikako ne dopustiti nego okačite praznu koficu.
Kada krene da curi, zahvatiti od prilike 2 deci i skloniti da rakija počne da puni veliku kofu (obično ona od polikolora). E to u kofici je metil alkohol i to bacite.
Kada napuni oko pola tražite mu merač gradi/stepeni. Obično je to menzura koju punita iz lule, nikako ne zahvatati iz posude, i bućnete merač i kolko vam pokaže. Kada jačina padne ispod 40 stepeni zamenite kofe.
U 1. kofi ste dobili etil alkohol sa eteričnim uljima koji nazivamo šljivovica.
U drugoj kofi skupljajte do jačine 10 stepeni. To je etil alk. i patočni alk. i sipajte u ono balonče što ste poneli i čuvajte za sledeću godinu.
I rakiju sipajte u one balone. Trebalo bi da je bude od 10 do 15 litara. To zavisi koliko je šećera bilo u voću.
Lepo bi bilo da imate kući stakleni balon gde ćete to držati, ali ne mora.
Ostavite da odstoji 2 meseca i onda je izmerite (250 dinara košta na buvljaku merač). Trebalo bi da je oko 55 stepeni jačine. Što, naravno, nije za piće. Treba to spustiti na 46-47 stepeni. Najbolji a i jedini način je destilovanom vodom. Polako sipati vodu, da klizi niz sud, ne da bućka, da se rakija ne bi zamutila. A, da, pre toga ostaviti vodu da stoji pored rakije dan dva da budu iste temperature.
I dobili ste odličnu rakiju od koje ne boli glava i kojom se kod prijatelja možete pohvaliti.
Presuti rakiju u flaše i početi sa konzumacijom.
Ajd da vidimo koliko nas je to koštalo.
Bure oko 1500 din, šljiva 2500-3000 din, kazan 500 din i trošak goriva 500 din =5000 din, nek bude i 6000
Rakija 15l x 500din=7500 dinara
I sigurni ste šta pijete.
|
Naravno, za ljude koji nemaju uslove za onaj starinski način odlaganja šljiva u velike drvene kace, ovo je ipak dobro rešenje, bar znate šta ste ''pekli'' i šta pijete.
