|
Definitivno je potrebno prilagoditi vec postojece skole i ostale javne objekte licima sa hendikepom, jer su i oni deo nas.A nas je problem sto zivimo u ubedjenju, da se tako nesto nama nikad nece desiti ili se barem ne desava nasim prijateljima, pa pokrivamo oci i negiramo postojanje takvih ljudi u nasem gradu.
Na Zapadu postoje zakonom regulisane olaksice za lica sa hendikepom i moze se reci da imaju veliku stimulaciju , kako u dobijanju stipendija, tako i u zaposljavanju.
U nas doduse postoje regulative koje se ticu izgradnje javnih objekata , i svaki, da bi bio legalizovan, treba da ima ulaznu rampu za invalide.Medjutim, tu se ,na zalost zavrsava prica o tome, jer ni toaleti u toj istoj javnoj zgradi nemaju ni jednu jedinu kabinu po standardima za lica sa hendikepom.Liftovi su ionako uvek prica za sebe, a o primenjivanju nekih drugih normi bolje da i ne govorim.
Sto se tice prilagodjavanja versus specijalnim skolama, moze se reci da je to stvar razvijene moralne svesti u nas.Ako se deca od malih nogu u skoli susrecu sa vrsnjacima koji imaju hendikep, lakse se prilagodjavaju jedni drugima, i njihovi , moze se reci "zazori" i "predrasude" koji su najcesce bazirani na strahu da se razlikuju jedni od drugih, bili bi manji, i takva pitanja se na kraju krajeva ne bi ni postavljala.I samim tim, bilo bi sasvim normalno da su i sami javni objekti i druge javne povrsine prilagodjene licima sa hendikepom.
Naravno, postoje i vrste hendikepa koje zahtevaju posebnu vrstu nastavnih metoda, kao sto je nastava za slepe i gluvoneme, ali tu je potrebno uzeti u obzir da deca bez hendikepa uce na drugaciji nacin, ali da je sustina ista.Slepa deca, na primer, mogu jako brzo da zapamte sve sto su na casu culi, jer im je percepcija drugacije zasnovana.Medjutim, kako casovi ne bi mogli da se odrze na istom nivou da bi bilo zadovoljavajuceg kvaliteta za svu decu, valjda je pametnije da se nastava odrzava specijalizovanim metodama i odvojeno.
|
