|
Ni bogova,ni molitava!
Pa ipak biva ponekad da cujem
nesto kao molitven sapat u sebi.
To se moja stara i vecno ziva zelja
javlja odnekud iz dubina
i tihim glasom trazi malo mesta
u nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
gde bih,najposle,nasao on
sto sam oduvek uzalud trazio ovde:
sirinu i prostranstvo,otvoren vidik,
malo slobodna daha.
-------ova je malo starija----------
ZEDJ
Ostadoh te zeljan jednog letnjeg dana.
O,srebrna vodo iz tudjega vrela.
To je bilo davno.
Svaka mi je staza danas obasjana
suncem i lepotom.Sreca me je srela.
Iz stotinu vrela zedj moja sad pije.
Al' mira ne nadjoh nigde,jer me nikad
vatra prve zedji ostavila nije.
|
