Poslao: 22 Apr 2005 18:08
|
offline
- Pridružio: 28 Mar 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
|
Trenuci
Kad bih mogao ponovo proživjeti svoj život
Pokušao bih učiniti što više pogrešaka.
Ne bih toliko nastojao biti savršen, bio bih opušteniji.
Bio bih gluplji nego što sam bio,
U stvari, jako bih malo stvari uzimao ozbiljno.
Bio bih manje čistunac, više bih riskirao,
Više putovao, gledao više zalazaka sunca,
Penjao se na više vrhova, preplivao više rijeka,
Išao na više mjesta na kojima nikad nisam bio,
Jeo više sladoleda, a manje mahuna,
Imao više stvarnih problema, a manje izmišljenih.
Ja sam bio jedan od onih ljudi koji su živjeli razborito i
Promišljeno svaki trenutak svoga života.
Naravno da sam imao trenutaka radosti.
Ali kada bih se mogao vratiti unatrag,
Pokušao bih uvijek imati lijepe trenutke,
Jer se jedino od toga sastoji život, od trenutaka.
Kada bih se mogao vratiti unatrag, borio bih se
Da nikada ne izgubim "sada".
Ja sam bio jedan od onih koji nikada nisu nikuda išli
Bez termometra, termofora,
Kišobrana i padobrana.
Kada bih mogao ponovo živjeti, putovao bih manje opterećen.
Kada bih mogao ponovo živjeti, počeo bih hodati bos
Početkom proljeća i nastavio tako do kasno u jesen.
Provozao bih se više puta u kočijama, promatrao više svitanja,
Igrao se sa više djece...
Da imam ponovo život pred sobom.
Ali, već vidite, imam 85 godina i znam da umirem.
Pretnja
To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 11 Maj 2005 17:34
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Gvozdeni novchic
Evo gvozdenog novchica.
Pitajmo oba suprotna lika
i ona ce biti odgovor na uporno pitanje
koje niko sebi nije postavio:
Zashto je choveku potrebno
da ga neka zhena voli? Da vidimo.
U vishim sferama se preplicu
chetvorostruki svod koji drzhi potop
i nepromenljive zvezde planetarijuma.
Adam, mladi otac, i mladi Raj.
Veche i jutro. Bog u svakom biccu.
U tome chistom lavirintu je tvoj odraz.
Opet bacimo gvozdeni novchic
koji je i charobno ogledalo.
Njegovo nalichje je niko nishta i tama i slepilo.
To si ti. Oba gvozdena lika daju samo jedan odjek.
Tvoje ruke i tvoj jezik svedoci su neverni.
Bog je neuhvatljivi centar prstena.
On ne hvali niti kudi.
Najbolje delo: zaborav.
Zashto te nisu hteli voleti?
U senci drugog trazhimo svoju senku;
u ogledalu drugog svoje sopstveno ogledalo.
Dopuna: 04 Maj 2005 2:18
POSTANJE, IV, 8
Zbi se u prvobitnoj pustinji.
Dve ruke hitnushe veliki kamen.
Ne beshe krika. Beshe krvi.
Prvi put se dogodi smrt.
Vishe se ne seccam bejah li Avelj ili Kain.
Dopuna: 04 Maj 2005 2:21
Vuk
Tajnovit i siv u konachnoj polutami, ostavlja tragove na obali reke shto mu je utolila zhedj zhdrela i chije vode ne ponavljaju zvezde. Nocas vuk je usamljena senka, traga za zhenkom i hladno mu je.
To je poslednji vuk Engleske. Tor i Odin to znaju. U svojoj visokoj kuli kamenoj kralj je odluchio da satre vukove. Vec je iskovano moccno zhelezo tvoje smrti. Saksonski vuche, uzalud si se rodio. Nije dovoljno biti krvozhedan. Ti si poslednji. Procci ce hiljadu godina i jedan starac sanjacce te u Americi.
Ni od kakve koristi necce ti biti taj buducci san. Sada te opkoljavaju ljudi koji u shumi pratihu tragove koje si ostavljao, tajnovit i siv u konachnoj polutami.
Dopuna: 11 Maj 2005 18:32
East lansing
U dane i noci su utkani (interwoven) seccanje i strepnja,
strepnja koja je oblik nade, seccanje, ime koje dajemo
pukotinama upornog zaborava. Moje vreme je uvek bilo
dvoliki Janus
koji gleda i zalazak i zoru,
danas zhelim da te slavim,
o bliska buducnosti.
Predele Pisanja i sekire,
drvece koje cu gledati, a necu videti,
vetar sa neznanim pticama,
prijatne svezhe noci koje ce uroniti
u san i mozhda u otadzhbinu,
elektrichne prekidache i obrtna vrata shto ce s vremenom
postati navike,
budjenja kad cu reci Danas je danas,
knjige koje ce upoznati moja ruka,
prijatelji i prijateljice koji ce biti glasovi,
zhuti pesak zalaska,
jedina boja koja mi preostaje,
pevam o svemu tome i o nepodnoshljivom seccanju
na neka mesta Buenos Ajresa,
ona gde nisam bio srecan i ona
na kojima necu moci da budem srecan.
Pevam u predvecherje o tvom sutonu,
Ist Lensing. Znam da su rechi koje diktiram mozhda tachne,
ali ce biti lukavo lazhne,
zato shto je stvarnost neuhvatljiva
i zato shto je jezik red strogih znakova.
Michigen, Indijana, Viskonsin, Ajova, Teksas, Kolorado,
Arizona, doci ce dan kad
cu pokushati da ih opevam.
(9. mart 1970)
Dopuna: 11 Maj 2005 18:34
Hodao je tamo-amo, nezhan i koban, ispunjen beskrajnom snagom, sa one strane chvrstih gvozdenih shipki i svi smo ga gledali. Bio je jutroshnji tigar, iz Palerma, i tigar sa Istoka, i Blejkov tigar i Igoov i Shir Kan, i tigrovi koji su bili i koji ce biti i isto tako tigar arhetip, jer jedinka, u njegovom sluchaju, jeste chitava vrsta. Pomislili smo da je krvolochan i lep. Nora, devojchica, rekla je: Stvoren je za ljubav.
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2005 01:13
|
offline
- Pridružio: 28 Mar 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
|
Sreća
Onaj što grli ženu je Adam.
Žena je Eva. Sve se dešava prvi put. Video sam nešto belo na nebu.
Kažu mi da je to Mesec, ali šta mogu uciniti sa jednom reci i jednom
mitologijom. Pribojavam se drveca.
Tako je lepo.
Mirne životinje se približavaju
da im kaže njihova imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova.
Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,
ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku
pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mac i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav
u kojoj nema onoga koji poseduje ni one koja je posedovana,
vec se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san
koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.
Onaj što side na reku sišao je na Gang.
Onaj što gleda pešcani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarevu smrt. Onaj što spava je svi ljudi. U pustinji sam video mladu Sfingu
koju tek što su isklesali. Nema niceg starog pod suncem.
Sve se dogada prvi put,
ali na vecni nacin.
Onaj što cita moje reci izmišlja ih.
San
Noc nam namece svoju volšebnu rabotu. Razatkati svet, beskrajna racvanja posledica i uzroka što se gube u toj vrtoglavici bez dna, vremenu. Noc želi da nocas zaboraviš svoje ime, pretke i poreklo, svaku rec ljudsku i svaku suzu, ono cemu te je mogla nauciti java, varljivu tacku geometara, liniju, ravan, kocku, piramidu, valjak, loptu, more, talase, svoj obraz na uzglavlju, svežinu nove posteljine... carstva, Cezare, Šekspira i ono što je najteže, ono što voliš. Zacudo, jedna tableta može izbrisati kosmos i uspostaviti haos.
Saučesnik
Razapinju me, a ja moram biti krst i cavli.
Pružaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laž.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da velicam svaki trenutak vremena i da mu budem zahvalan. Moja hrana su sve stvari. Tacan zbir vasione, poniženje, radost. Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu. Moja sreca ili nesreca su beznacajni. Ja sam pesnik.
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2005 01:18
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Drugi Tigar
Mislim na jednog tigra. Polutama slavi
prostranu marljivu Biblioteku
i, chini se, police udaljava,
snazhan, neduzhan, krvav i nov,
procci ce svojom shumom i jutrom
i ostavicce svoj beleg na muljevitoj
obali reke kojoj imena ne zna
(u njegovom svetu nema ni imena, ni proshlosti
ni buduccnosti, samo je trenutak izvestan)
i precci ce varvarske razdaljine
i njushicce u lavirintu mirisa
shto se prepliccu miris zore
i opojni miris jelena.
Medju prugama bambusa otkrivam
njegove pruge i slutim rebra
pod divnim krznom shto podrhtava.
Uzalud put mi preprechuju ispupchena
mora i pustinje Zemljinog shara;
iz ove kucce u dalekoj luci
Juzhne Amerike, pratim te i sanjam,
o tigre sa obale Ganga.
Veche se shiri u mojoj dushi; razmishljam:
tigar kome se obraccam u svom stihu
tigar je simbola i senki,
niz knjizhevnih figura
i seccanja iz enciklopedije,
a ne kobni tigar, zlosutni dragulj
koji, obasjan suncem ili promenljivim mesecom,
izvodi na Sumatri ili Bengalu
igru ljubavi, lenjosti i smrti.
Tigru simbola suprotstavio sam
pravoga, vrele krvi,
onoga shto desetkuje krdo bivola
i danas, 3. avgusta 1959.
baca na livadi sporu
senku, ali vec chinjenica shto ga imenujem
i pretpostavljam njegovo postojanje
chini ga proizvodom mashte a ne zhivim
biccem, od onih shto po zemlji gaze.
Potrazhicemo treceg tigra. I taj ce
biti, kao i ostali, oblak
moga sna, sistem ljudskih
rechi, a ne tigar sa kichmom
koji, dalje od mitologija,
gazi zemlju. Za to dobro znam, ali me neshto
nagoni na tu beskrajnu pustolovinu,
nerazumnu i drevnu i ja uporno
nastavljam da chitave vecheri tragam
za drugim tigrom, onim shto nije u stihu.
........................................
@ soleil
Ono S-trojstvo... sad sam ih prvi put videla... neizmerno hvala na pruzhenoj prilici......................
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2005 23:06
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
fenomenalno. borhes je cista poezija postojanja.
osecao je savrseno arhetipove....to treba umeti
|
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2005 15:06
|
offline
- Pridružio: 28 Mar 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
|
Istorija noći
Tokom pokolenja
ljudi izgradiše noc.
U pocetku beše slepilo
i san i trnje što se zabadaše
u bosu nogu i strah od vukova.
Nikada necemo saznati
ko je skovao rec za vreme
koje deli sumrak i osvit;
Nikada necemo saznati
u kome je veku ona postala
znamen zvezdanog prostora.
Druga ce stvoriti mit.
Naciniše od nje majku mirnih
Parki što sudbinu pletu i žrtvovahu
joj crne ovce i petla što predvidaše njen kraj.
Dvanaest kuca joj dadoše Haldejci;
beskrajne svetove, Galeriju sa stubovima.
Heksametri latinski je uobliciše i
Paskalova strepnja.
Luis de Leon vide u njoj otadžbinu
svoje ucveljene duše.
Sada osecamo da je neiscrpna
kao staro vino
i niko je ne može gledati bez vrtoglavice,
a vreme ju je opteretilo vecnošcu.
I kad pomislimo da ne bi postojala
bez tog nežnog oruda, ociju.
|
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2005 11:33
|
offline
- Pridružio: 16 Avg 2004
- Poruke: 2972
- Gde živiš: Treading On My Dreams
|
Trenuci ::Jer se jedino od toga sastoji život, od trenutaka.
Predivno, zivotno iskustvo na neverovatan nacin pretoceno u pesmu kao fenomenalna poruka i mozda jedna od pesama koja je ostavila najjaci utisak na mene i koje izuzetno volim!
Borhes je prosto sjajan
|
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2005 19:32
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
"...
Pokušao bih uvijek imati lijepe trenutke,
Jer se jedino od toga sastoji život, od trenutaka.
Kada bih se mogao vratiti unatrag, borio bih se
Da nikada ne izgubim "sada".
..."
(Borhes)
@ ... znacce On vec...
Spoj Trenutke, od njih skroji Zhivot...
I, umesto da dozvolis
da se Charobni Cilim vremenom pohaba,
nagrizhen Godinama,
razjedan Ljudskim bubicama...
zakrpi rupe Mraka,
i izveshti se tako,
da chak i shav bude sve sitniji,
a veza chvrshca...
Samo tako ces leteti...
Samo tako ces mocci uvek Leteti...
Ne prestaj da proshivash!
Jedino to ne smesh!
A za konac uzmi
Peti Element...
To je ta zlatna,
sunchana nit Trajanja...
(Black Orchid)
Do poslednjeg daha.....
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 19:14
|
offline
- Pridružio: 16 Avg 2004
- Poruke: 2972
- Gde živiš: Treading On My Dreams
|
Black Orchid ::Ne prestaj da proshivash!
Jedino to ne smesh!
A za konac uzmi
Peti Element...
Odusevila si me ovim....
Isn't that worth fighting for, isn't that worth dying for?!
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 19:47
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
@pretender
It is!!!!
And that is what is life all about....Feelings....Spirit.....Dedication to higher goals,to reach what is really mather!
|
|
|
|