|
Poslao: 25 Sep 2007 05:09
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Žbir
U javnoj svetlosti bitaka
drugi daju zivot za otadzbinu
i mermer ih se seca.
A ja neugledan lutah gradovima koje mrzim.
Dadoh joj druge stvari.
Odrekoh se casti,
izdadoh one sto misljahu da sam im prijatelj,
potkupi savesti,
prokleh ime otadzbine.
Pristadoh na bescasce.
~ ~ ~
Šinto
Kada nas ubija nesreca,
za tren nas spasavaju
sicusne pustolovine
paznje ili secanja:
ukus nekog ploda, ukus vode,
to lice sto nam san otkriva,
prvi novembarski jasmini,
beskrajna ceznja busole,
knjiga za koju smo mislili da je izgubljena,
pulsiranje heksametra,
kratki kljuc koji nam otvara neku kucu,
miris biblioteke ili santala,
drevno ime neke ulice,
boje neke geografske karte,
neocekivana etimologija,
glatkost uredjenih nokata,
datum za kojim smo tragali,
brojanje dvanaest nerazgovetnih otkucaja,
iznenadni fizicki bol.
Ima osam miliona sintoistickih bozanstava
koja putuju zemljom, tajnovita.
Ti skromni numeni nas doticu,
doticu nas i napustaju.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2007 14:19
|
offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Citat:
Skvonk
Obitavalište skvonka vrlo je ograničeno. Samo je nekoliko ljudi izvan Pensilvanije čulo za tu neobičnu životinju, za koju kažu da je prilično uobičajena u crnogoričnim šumama te države. Skvonk je vrlo povučene naravi i obično se pojavljuje u sumrak. Zbog svog ružnog krzna, pokrivenog bradavicama i mladežima, uvek je nesretan. Lovci, dobri tragači mogu skvonka pratiti po tragovima suza koje ostavlja za sobom, jer, ta životinja neprekidno plače. Sterana u ćošak, kada se čini da ne može pobeći ili kad je zatečena i preplašena, može se čak sasvim istopiti u suzama.
Skvonka je najbolje loviti u hladnim noćima, s mesečinom, kad suze teku polako, a životinja se bezvoljno kreće. Tad se može čuti plač u krošnjama tamnog, zimzelenog drveća.
Gospodin G. P. Ventling koji je pre živeo u Pensilvaniji, razočarao se u skvonku nedaleko od Montaltoa. Vrlo ga je lukavo uhvatio oponašanjem, na što je ovaj skočio u vreću. Poneo ga je kući, ali odjednom, teret je olakšao, a plakanje prestalo. Ventlin je razvezao vreću i pogledao. Unutra, osim suza i mehurića nije bilo više ničega.
Borhes
a preuzeto sa:http://slobodnaskorosasvimkoodmajkerodena.mojblog.rs/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2008 10:47
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
TANKA
1.
Visoko na brdu
ceo vrt je mesec,
mesec od zlata.
Najdivniji je dodir
tvojih usta, u senci.
2.
Glas ptice
što ga polutama krije
zanemeo je.
Hodaš svojim vrtom.
Nešto, to znam, ti nedostaje.
3.
Tuđ pehar,
mač što beše mač
u drugoj ruci,
mesec ulice,
reci mi, zar nisu dovoljni?
4.
Pod mesecom
tigar od zlata i sunca
posmatra svoje kandže.
Ne zna da je u zoru
raskomadao čoveka.
5.
Tužne li kiše
što pada po mermeru,
zemlja postaje tužna.
Nisu tužni dani
čoveka, san ni zora.
6.
Nisam pao,
kao drugi mog roda,
u bici.
Biće u pustoj noći
koje broji slogove.
http://www.poezin.net/2008/05/29/horhe-luis-borhes-prevod-ana-stjelja/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Feb 2010 19:32
|
offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Dva oblika nesanice
"Sta je nesanica?
Pitanje je retoricko; odvec dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje, to je pokusavati, sa bezuspesnom vradzbinom, ravnomerno disanje, to je tezina tela koje se naglo prevrce na drugi bok, to je stiskati ocne kapke, to je stanje slicno groznici i koje svakako nije java, to je izgovarati odlomke paragrafa procitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi sto ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moci uroniti u san, to je uzas biti i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.
Sta je dugovecnost?
To je uzas biti u ljudskom telu cije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne celicnim kazaljkama, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija, zora koje je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku secanja, spanski jezik, kojim ne umem da baratam, na ceznju za latinskim, koji ne znam, to je zeleti da utonem u smrt i ne moci utonuti u smrt, i nastaviti da budem."
Borhes
link
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2011 13:25
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
I am perplexed!
Naizgled sasvim običnog četrnaestog Junskog dana Osamdeset Šeste
sa linije beskrajnog kruga Ženevskog metroa na izlasku iz (onog) tunela
kod starog Irskog Paba sišli su
Jorge
Francisko
Isidoro
i Luis
držeći pod ruku naizgled potpuno slepog Borhesa koji progledavši u trenu poče
uzbuđeno da maše nekakvim svežnjem rukopisa radostan kao dete
(kad s otkrovenjem trči Ocu) pohita, potrča usplamtelo
ugledavši pred Pabom
Blejka i Kroulija
poče da viče:
napisao sam,
video sam,
video,
Alef, ALEF!
,
Da, da, znamo,
i Blejk je video, zar ne,reče Alister, zagonetno se osmehujući!
,
Zbunjen sam, užasno sam zbunjen!
prošaputa zadihani Borhes!
,
O da, i ja to rekoh jednom davno, i okrenuvši se Blejku, počeše tako gromoglasno da se smeju
,
smeh je tako silovito odzvanjao pretvorivši se u milijardu odjeka istovremeno da je sve počelo se trese, i krčma i zemlja i nebo pretvoriše se u ogroman pakleni vrtlog svetlosti i peska i bljeskova
,
i sve poprimi oblik lančane eksplozije zvezdanih jata a beskrajni izvori svetlosti svih boja pulsirali su u ritmu njihovog kataklizmičnog smeha
,
uplašeni Borhes mahnito pokri oči rukama (i pomisli: o Gospode, zar se može dva puta umreti u jednom danu a ne videti Beatris bar na tren)
,
Horhe, (začuše se glasovi Velikih Majstora u tandemu), ti si Izabrani i ne plaši se našeg Bljeska dobrodošlice, kad budeš ugledao Pravi Alef, nećeš više nikada biti zbunjen!
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
