... I taj Gavran, ćuteć samo, još je tamo, još je tamo,
Na Palade kip je seo, što se iznad vrata diže,
Oči su mu slika prava zloduha što sniva, spava,
Svetlost, što ga obasjava, na dnu njegovu senu piše,
Moja duša iz tih sena, što mi celu sobu skriše
Ne znam da opisem to ali kada pisem lakse ce svet da razume ako i ima i da se ume.
Nikada pre nisam pisao poeziju ali eroziju cu da iskorenim samo za nju sa zuba mojih.
Kakva je to razlika boze, izmedju poezije i proze, ona nosi gace boje roze, a i kada moze.
Neka mi objasne da njene reci ne trebaju da budu samo jasne, kao kod moje Jasne dok prica, nekog vica, su basne.
Ne umem da kao glumac naucim referenta za kisu u njenoj drzavi da budem, jer, da to je, jer to je kada ana ukrstava ukrstene reci.
Ma vise sam za to da neko spreci, i da potpaljujem rime, i dicim se sa svime. Moje Ime, to je Sime.
Potpisujem.
Ne. Ne opraštam zato što sam naivan, glup i nemam ponosa.
Sve vidim. Sve znam.
Ali i dalje vjerujem u dobro u ljudima. Tako sam izabrao.
I znam da će mi zbog toga život biti ljepši i bolji.
Opraštam, ali ne zaboravljam.
Dajem još po koju šansu i sebi i njima.
EDIT: VIdeh da je Dušan pre par godina postavio Raletovu izvedbu pesme, iskreno, iako je on, po mom mišljenju, jedan od najvećih recitatora na ovim prostorima, Lee ima mnogo bolji glas za kazivanje ovih stihova...
