|
GAZELA NEOCEKIVANE LJUBAVI
Niko nije shvatio miris tamne
magnolije tvoga tela.
Niko nije znao da zubima mucis
kolibrica ljubavi.
Moji persijski konjici spavali su na trgu
sa lunom tvoga cela
dok sam cetiri noci grlio tvoj struk,
neprijatelja snega.
Izmedju gipsa i jasmina pogled ti je bio
bleda grana semena.
Trazio sam u svom srcu da ti dam
slova od sedefa u kojima bi bilo napisano :uvek.
...Uvek, uvek. Gaju moje agonije,
tvoje telo bezi.
Krv tvojih vena na mojoj usni,
tvoja usta bez svetlosti za moju smrt.
GAZELA OCAJNE LJUBAVI
Noc ne dolazi
da ti ne bi dosla meni
ni ja tebi.
Ali ja cu ici
i kad bi mi sunce skorpija grizlo
slepocnice.
I ti ces doci
sa jezikom opaljenim
slanom kisom.
Dan ne dolazi
da ti ne bi dosla meni
ni ja tebi.
Ali ja cu ici
dajuci zabama
svoj nagrizeni karanfil.
I ti ces doci
mutnim olucima mraka.
Ni dan ni noc ne dolaze
da bih ja umirao za tobom
ni ti za mnom.
Na luku susreta
otrov raste.
Ali ostavi mi secanje na tebe,
ostavi ga samog u mjim grudima.
GAZELA STRASNOG PRISUSTVA
Hocu da voda ostane bez korita.
Hocu da vetar ostane bez doline.
Da noc ostane bez ociju
i moje srce bez zlatnog cveta.
Da volovi razgovaraju sa sirokim liscem
i da glista umre u hladu.
Da blistaju zubi lobanje
i da zuta boja preplavi svilu.
Mogu da podnesem suton zelenog otrova
i slomljene lukove gde pati vreme.
Ali ne pokazuj mi svoju cistu nagotu
kao otvoreni crni kaktus u siblju.
Ostavi me sa ceznjom tamnih planeta
ali ne pokazuj mi tvoj svezi struk.
GAZELA GORKOG KORENA
Postoji jedan gorki koren
i jedan svet sa hiljadu terasa.
Ni najmanja ruka
ne lomi vratove vode.
Kuda ces, kuda, kuda?
postoji svet sa hiljadu prozora
- bitka svih pcela -
i jedan gorak koren.
Gorak.
Bole tabani nogu,
boli lice,
boli svezi trup
tek porezane noci.
Ljubavi, neprijatelju moj,
grizi moj gorki koren!
GAZELA SECANJA NA LJUBAV
Ne nosi mi secanje na tebe.
Ostavi ga samog u mojim grudima.
Drhtanje bele tresnje
u januarskom mucenju.
Svet ruznih snova
deli me od mrtvih.
Dajem bol svezeg krina
za srce od gipsa.
Svu noc u vrtu
moje oci kao dva psa.
Svu noc jure
za dunjom otrova.
Ponekad, vetar je
tulipan straha.
Bolestan je tulipan,
zimsko svitanje.
Zid ruznih snova
deli me od mrtvih.
Oblak, u tisini, pokriva
sivu dolinu tvoga tela.
GAZELA CUDESNE LJUBAVI
Sa svojim peskom
zlih polja
trska si ljubavi, ogroman jasmin.
Sa jugom i plamenom
zlog neba
sum si snega u mojim grudima.
Nebo i polje
vezuju mi ruke lancima.
Nebo
siba rane na mom telu.
GAZELA MRACNE SMRTI
Hocu da zaspim snom jabuka,
daleko od zagora groblja.
Hocu da zaspim snom onog deteta
sto na pucini htede da srce probode.
Necu da mi stalno govore
da mrtvi gube krv,
i da istrulela usta jos uvek traze vodu.
Necu da znam kako nas trava muci,
ni za lunu na ustima zmije
budne jos pre svitanja.
Hocu da zaspim za trenutak,
za minut, za jedan vek,
ali da svi znaju da nisam mrtav,
da staju od zlata u ustima nosim,
da sam mali prijatelj zapadnog vetra,
da sam ogromna senka svojih suza.
Pokrijte me velom u svitanje
jer ces na mene sruciti pregrst mrava
i gustom vodom posuti moju obucu
da po njoj klize kraci skorpija.
Jer hocu da zaspim snom jabuka
da se naucim placu kojim cu sa sebe zemlju sprati,
jer hocu da zivim sa onim neznanim detetom
sto na pucini htede da sebi srce probode.
|
