|
Гаро Јовановић, српскси пјесник и прозни писац из Црне Горе. Рођен 1951. у Подгорици (тадашњем Титограду). Живи и пише добру поезију и прозу у Подгорици.
ШТО ДУХ ЈЕ ОБАЛЕ ДИВЉЕ
Знам једног гаврана
што лети мојим небом
и гракће у моје ухо
Знам за једну кишу од мастила
што пада над морем
Знам да мојом крви
пливају рибе
као сребрна пара
бљесне њихова крљушт
кад их прободу ости
од жељеза и соли
Али ја пјевам о вуку
о зубу његовом злом
о сјени црне шуме
ноћном демону ловцу
што суро крзно носи
Знам за једну жену
што дух је обале дивље
ћудљива као море
и мирише као вјетар
и она вучје крви
вучица разроких зјена
лијепа као поток
као камен
као звијер лијепа, рекох
Знам за једну кућу
што се под сандлама осипа
у пијесак златни
од ког се пирамиде граде
и дно Океан и Смрт
Знам још за једног госта
Што ноћу излази из зида
као утвара лептир
пијели моју крв
ил пије моје снове
Знам једног гаврана
који лети мојим небом
и гракће у моје ухо
знам за гаврана
што на димњак ми слијеће
и спава на мом крову
Али ја пјевам о вуку
о ћуди богова шумских
о крви што се пјени
о крви што шапуће
поменух већ ону жену
и њена рамена слана
што гледа као вучица
што ћути као море
|
