Goran Tadić

• 6Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mcrule, zoranzota, Dusan, DreamingStar, Gedza98
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Feb 2013 23:38

Ne kažem tebi, mila

Dušo moja... Ne kažem tebi, mila,
pokušavam svoju dušu da dozovem,
da sednemo i porazgovaramo,
kao da smo odrasli, kao da nam nije ništa,
kao da se nismo rastajali,
da je pitam da li se umorila od umora,
da li mi zamera, ili će mi reći hvala,
što sam joj tebe priredio.

Srce moje... Ne kažem tebi, mila,
ponekad srce nazovem tvojim imenom,
da ne misli, sada kada mi ne treba,
da sam ga zaboravio.
Kako da ga, nakon tebe, zaboravim?

Srećo moja... Ne kažem tebi, mila,
prizivam prošlo vreme sa četiri lista,
tek da proverim jesam li sanjao
to što sam sa tobom doživeo.

Ljubavi moja... Ne kažem tebi, mila,
već osećanju, koje mi ne dâ da ne osećam,
tera me da živim i kad mi se ne živi
i da tragam za odgovorom na pitanje
za kojim još uvek bezuspešno tragam.

Živote moj... Tebi kažem, mila.

Dopuna: 01 Mar 2013 10:52

Piše mi se nešto nežno


Piše mi se nešto nežno, kao kad mi obrazom dotakneš usne
i šapneš: "Pričaj, umeš sa rečima...", pa te poslušam,
jer mi se čini da dišeš svaku moju reč
i da ćeš ostati bez daha, ako ćutim.
Na brzinu smislim bajku o nama, a ti pitaš: "Do kraja života?".
Naravno, kažem, dok mi grudima golicaš vrhove prstiju.
Piše mi se nešto nežno, kao kad mi šapneš odakle si,
al' nikom da ne kažem.
Zakunem se da ću tajnu odneti u grob, a ti se ljutiš što tako govorim
i tražiš da obećam da neću umreti prvi.
Piše mi se nešto nežno, kao kad ramenom dotakneš moj dlan,
pa želim da ti pregrizem bretele
i dozvolim tvojim mladežima da mi budu na vrh jezika,
kao ne mogu da se setim kako se zovu,
a ja sam im imena dao.
Čita mi se nešto nežno, kao kad čitam sa tvog dlana
da ćeš se udati za pesnika,
imati puno dece i u pedesetoj ostati udovica.
Skineš zamagljene naočare
i tada pročitam, mada razmazan,
zavet da ne smem umreti prvi.
Čita mi se nešto nežno, kao kad u tami čitam poeziju,
pisanu Brajevim pismom po tvojoj koži.
To te golica, a ja kažem: "Izdrži, sad će najlepši deo"...
Piše mi se nešto nežno, a ne umem bez tebe.
Razmazujem mastilo, gužvam hartiju
i svako slovo zvuči kao psovka,
jer ne znam koje nebo da molim
da ne prizna obećanje
da neću umreti prvi.

• 6Ovo se svidja korisnicima: zoranzota, Neprimetna, DreamingStar, Gedza98, Einmana, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako nastane pesma

Misliš da je teško stihove pisati?
To je samo otisak duše na papiru.
Možeš ga gužvati, paliti, brisati,
al’ ne možeš sprečiti strasti da naviru.
Moraš sebi krv isisati,
kožu izvrnuti, to boli, dabome.
Pa, da li je teško pesmu napisati?
Nije teško, kad imaš kome.


Želja

Neću ti reći želju.
Ne želim da mi pripišeš zaslugu za njeno ostvarenje.
Znatiželja ti neće pomoći da je naslutiš.
Ostvariće se i čudićeš se kako nisi umela da je poželiš.

Radujemo se Novoj Godini, kao novorođenčetu,
očekujući od prinove da postigne ono što nismo umeli.
Nije lako umeti nemati,
ali se trudimo da ovladamo tom veštinom.
Kada posustanemo, negde u novembru života,
polažemo nadu u nove godine,
koje će nam biti zanimljive dok ne ostare.

Vreme je da me se ne sećaš.
Želim da mi se duša vrati, ne treba ti još jedna.
Nisam se pokajao, ali pravedno je da me boli kod mene.
Kad je otvorim da imam šta da ne vidim,
kao kad otvorim poštansko sanduče
da vidim ko mi sve nije pisao.
Bilo je lako dušu dati, ali ne umem da je vratim.
Nisi je uzela, dao sam je.
Posrećilo mi se.

Neću ti reći želju.
Moja će ostati neostvarena
da bi se tebi namenjena ostvarila.
Ne smatram to žrtvom, već ravnotežom.
Pijanstvo za kojim sam žudeo, ne izaziva vino.
Želeo sam da volim lepše no iko, verujući da neće boleti.
Želja mi se ostvarila, vera nije.
Nema tvoje krivice.
Mora da boli kad te volim bez tebe.
Sigurno duša stanuje ispod rebara,
jer tu boli, po navici,
kao kad zasvrbi davno otkinuta ruka.

Želeću da te se ne sećam.
Prihvatiću manje lepote
i manje dobrote kao posebne.
Ne želeći da vređam razum,
obezvrediću te i nazvati iluzijom.
Želeću da te se ne sećam,
ali starcima se šalju čudne poruke -
kad zalogaj iz usta ispadne neko ti je gladan.
Šta je sa suzom?

Svetlost si koja me vodila,
ali svetionik nije namenjen kopnenim putnicima.
Stigoh do vode.

Da je na filmu, malo bismo cmizdrili , pa bi prošlo.
Ovako, proći će kad prođem ja.
Srećne ti Nove Godine, rođendani i Miholjdani,
a meni neka je lak decembar.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, DreamingStar, Einmana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pola Pesme

Idem ja sada. Ostani gde si,
sam ću pronaći izlaz iz ovog ćoravog sokaka
i manuti i tebe i sebe ćorava posla.
Kad odem progledaćeš, tvoj put biće raskrčen,
a ja ću se već snaći sa tumaranjem po mraku.
Nije mi dovoljno pola tebe,
a ni na pola od pola nisam imao pravo.
Nisi znala šta bi sa svojom polovinom mene,
koju sam osećao kao da je moja.

Ne krivim te, jer…
Nemoj da se otimamo, pokidaćemo se.
Vratimo jedno drugom jedno drugo,
pa ko želi neka se kida sam.
Ti nemoj, jer nećeš mi dozvoliti da odem,
lakomisleno ćeš ponuditi tuđu polovinu sebe,
ako ti kažem da…

Nemoj da ti nedostajem, to je danas sramota.
Živi bez mene kao pre mene.
Ako baš moraš da me se setiš neka bude po zlu.
Lepotom će se baviti, moji samozvani stihovi,
a ti mi pripiši neki greh,
stavi mi laži i pogane reči u usta,
jer ne smeš se setiti kako smo…

Idem ja sada.
Nije to „zbogom ljubavi… idem da umrem…“,
to se tebe ne tiče.
Samo želim da znaš da si ponovo cela
i da…

• 4Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, DreamingStar, Einmana, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ispuniš mi oči

Ispuniš mi oči, tek što ne kapneš,
al’ ne dâ nam se da se razdvojimo.
Pliva mi tako pogled u tebi,
dok se talasaš u mojim očima.
Ronim u sebe na dah, da izronim biser,
koji nikom nije potreban.
Zagrcnem se rečima, brzoplet sam,
žurim da izgovorim sve što me guši,
ali prećutim, jer više ne umem sa rečima,
kao ni sa tobom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Dusan, Einmana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Do neba

Moje nebo nije daleko.
Na granici između doživljenog i nepoznatog
krilati carinici pretresaju moje presmrtne ostatke,
proveravajući verodostojnost tvog potpisa na mojoj duši.

Ne umem da te opišem.
Ponekad te u vetru zapišem
i čekam da se prepoznaš,
da se nasmeješ, ili naljutiš,
kao ja, kada mi kažu da treba da nađem nekog,
a znaju da imam tebe.
Zar da mi bude draže nečije sve
od tog malo, što imam od tebe?

Prolaznik sam, kao svi drugi.
Zatežem svoj jedini krstić na goblenu života,
ne znajući u šta više da ne verujem.
Bezbroj sam rebusa rešio
i nema tajne, kojoj nisam doskočio,
jedino ne znam
zašto me usne svrbe kad mislim na tebe.

Umem da te napišem,
a ne umem da priznam
da još uvek merim koliko te volim.
Odgovor znam,
ali taj dar i kaznu moram da izmerim
nepoznatim brojem besanih noći
i danima u kojima te sanjam.
Obećao sam – zauvek,
a moje zauvek neće još dugo.
Stid me što ne znam hoću li umeti i posle toga.

+ ...Divne li i iskrene poezije...

• 4Ovo se svidja korisnicima: DreamingStar, Einmana, Neprimetna, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao ljubav

Bila si prelepa, kao ljubav,
ja duhovit, kao ljubav,
ti preslatka, kao ljubav,
ja preosetljiv, kao ljubav,
ti predobra, kao ljubav,
ja nemoguć, kao ljubav.
Bila si zbunjena, kao ljubav,
ja slatkorečiv, kao ljubav,
ti čarobna, kao ljubav,
ja besmislen, kao ljubav.
Bila si i ostaćeš kao ljubav,
sve dok ne nestanem, kao ljubav.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, DreamingStar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba Mi Nešto Tvoje

Treba mi nešto tvoje
Treba mi nešto tvoje, pod jastuk da stavim,
ne bih li te i noću sanjao,
pa biram kamenčiće,
u nadi da si neki od njih gazila.

Jastuk bude mekši, žuljaju jedino misli.
Umotavam vetrove u jaknu.
Treperim kao vetruška,
pri pomisli da te neki od njih milovao
i da će prepisati šaru sa tvojih usana na moje,
jer moje pesme pišeš ti.

Uzmeš mi pesmu iz usta, kad ćutiš.
Zanemim, a strah me tišine,
koja podseća da me nema otkad te nema.
Pokušavam da ti pripišem neke reči,
pa da ih zapišem i da se ponosim njima.

Daj mi reč da ćeš mi dati reč,
a ja ću od nje napraviti čaroliju u grudima,
tvojim i mojim.
Rekla si da to umem,
dok si govorila.

• 4Ovo se svidja korisnicima: DreamingStar, Einmana, Neprimetna, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zažmuri

Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, DreamingStar, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lakše je da verujem da ljubav ne postoji


Lakše je da verujem da ljubav ne postoji,
nego da se prisećam gde sam je to zaturio,
sa kog sam je perona ispratio,
misleći da će sama znati da se vrati,
da ćemo se, nakon mnogo godina, prepoznati,
jedno drugom obradovati
i laskati da se nismo promenili.


Lakše je da verujem da ljubav ne postoji,
nego da mislim da su nečije nasmejane oči
samo mene čekale da postanu najlepše na svetu,
da se više pitaju, nego što gledaju,
gde sam to dosad bio da ih ulepšam,
pa da moram da se pravdam
što sam žurio da se rodim, a bio danguba.


Lakše je da verujem da ljubav ne postoji,
da mi nije suđeno to što mi je nuđeno,
jer bih se kajao ostatak života
što u tuđem zagrljaju veruješ
da ljubav ne postoji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da smo drugari

Da smo drugari, čuli bi se svakog dana,
a bogami i videli, “da ne tupimo telefonom”,
pitala bi “’oćeš ti kod mene, ili ja kod tebe”,
mada je svejedno gde ćemo film gledati,
čije ćemo albume sa slikama listati,
čiju kafu nećemo piti, jer je nestalo,
a jutros je bilo taman za još dve.

Da smo drugari, otvorila bi vrata,
obučena u peškirić i rekla “Upadaj, tuširam se”.
Začikavao bih te da imaš tanke noge,
a ti bi rekla da mi je krivo što nisam zgodan kao ti.
“Zar bi me tol’ke cice jurile da nisam zgodan?”
“Baš bi ti sa mnom gluvario, da te one jure”.

Da smo drugari, igrali bi “Ne ljuti se, čoveče”,
podelili “Kinder jaje” (čokolada meni, igračkica tebi),
pili vodu iz iste flaše, ogovarali zaljubljene,
i gurkali se dok hodamo jedno kraj drugog.

Da smo drugari, tvoje oči bile bi samo oči
i sve tvoje bilo bi samo tvoje.
Smeo bih svašta da ti kažem,
smela bi svašta da čuješ.

Lako je drugarima, kad nisu ti i ja.