Goran Tadić

• 3Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, DreamingStar, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Goran Tadić - Uzdah



Tačno znam kada me tvoje misli zapostave.
Zadesi me neko zlo, nevolja, loši ljudi.
Pitam se tada da li te neka briga obuzela
i odvukla misli od mene, pa nema ko da me čuva.
Ne umem sam
i više se uzdam u tvoju brigu za mene,
nego u svoju snagu.
Nju čuvam da mogu da te branim
od sila sa kojima mogu da se nosim
i koje smeju samo na mene,
na tebe nikako.
I kad bi stigle do tebe, ne mogu ti ništa,
jer su ih moje grudi oslabile.
Nije mi žao što, oštećen, teško dišem,
jer znam da će me tvoje misli zakrpiti,
da ću moći da te uzdahnem,
to je dovoljno da prikupim snagu
za borbu sa onima što ne smeju blizu tebe.

Ne znam kako se vazduh natopi tobom,
pa moj uzdah na tebe miriše.
Odjednom je tesno u mojim grudima, al' ne dam te lako.
Lagano te ispuštam, da mi što duže usne golicaš.

Ponekad uzdahnem, ne znajući da si to ti.
Prepoznam te tek kada mi srce pomeriš.
Nasmešim se, znam da je namerno,
jer želiš da me podsetiš da sam živ.
Promeškoljiš se, raširiš ruke
kao da meriš koliko ima mesta
od srca do najbliže praznine.
Napraviš piruetu i uhvatiš zalet
za odlazak iz mene.
Pokušam usnama da te zadržim,
ali ne uspevam, jača si.
Samo si svratila da me podsetiš na mene
i ostaviš poruku, koju ne razumem.
Možda svaki put kada te uzdahnem.
upiješ nešto toplo iz mene,
nešto od čega nemam koristi,
a tebi ugreje dušu?
Umem da postavim pitanje,
na koje pametniji od mene nemaju odgovor.
Moje misli su znakovi pitanja,
kidaju meso tim kukama,
čekaju odgovor koji se krije u tvojim mislima,
koje me ponekad zapostave,
pa me zadesi neko zlo, nevolja, ili loši ljudi.
Ima ih.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlazak

Ne umem da odem od tebe.
Čak i kada shvatim da su te umorili drhtaji,
ostaću još neko vreme,
samo da ti nešto kažem,
da ti dam sitnicu za uspomenu,
da te podsetim na naš prvi, drugi, šesti susret,
da te nasmejem,
da kažem kako bih morao otići, ali neću zbog tebe,
jer mi se čini da si lepša kraj mene,
da ti zahvalim i da te izgrdim
što sam ti bio drag.

Ne umem da pomirim
potrebu da te imam
i potrebu da me nemaš.
Ne razumem razum.
Petlja se u stvari koje ne razume.
Srcu je lakše, ludost mu je opravdanje.
Zato, valjda, stanuje kod mene.

Moj odlazak trajaće večno, ako me ne oteraš.
Odglumi ravnodušnost, izbledi obraze šminkom,
skreni pogled ka neznancu kada se sretnemo,
reci da žuriš, da ćemo se čuti,
snađi se, žena si.

Lepo zvuči „uvek ću te voleti“, ali to čujem samo ja.
Ne smeš verovati da je moguće.
„Mila moja“ bio je najgrublji način da te oslovim,
al’ ne smeš me zbog radoznalosti
pustiti da ostanem,
jer nema kraja mojoj slatkorečivosti.
Poređenjem sa anđelima bih te uvredio,
pa sam smislio milion nežnosti,
koje moraju ostati zarobljene u meni,
jer ako izgovorim makar deo, zavešću te.
Sebe već jesam.

Nauči me kako da odem od tebe,
sa sobom ću lako.
Od sebe sam već odvojen.

• 3Ovo se svidja korisnicima: DreamingStar, Neprimetna, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stenogram - Goran Tadić

-Hej! Ja sam Mira.
-Mirjana?
-Ne, Mira.
-Onda sam ja Ljubomir, ustvari, Miroljub.
-Gde si dosad u mom životiću?
-Evo, sada sam tu.
-Nedostaješ mi čitavog života.
-Otkad znam za sebe pišem ti pisma.
Da me ne proglase ludim zovem ih pesmama.
-Lepa su ti pisma.
-Moji su stihovi bolji od mene.
-Kakva li će biti naša pesma?
-Gora od nas.

-Da mi je da se zaljubim.
-Zaljubi se.
-Već jesam.
-Neka se zna da sam ti prvi.
-Neka se zna da sam ti poslednja. Dok nas smrt ne rastavi.
-Dok nas smrt ne rastavi. Moja.
-Uvek si nasmejan?
-Od danas jesam.
-Imaćeš bore oko usana.
-Jedino tu ih nemam.

-Srećna sam.
-I ja sam.
-Ja više!
-Ne može više.
Ljubim te u sve tvoje.
-Ne znam više šta je moje.
-Ja znam šta je moje.
-Ja?
-Pile moje, malo, pirgavo.

-Čime sam zaslužila zvezde?
-Odrekao sam se svojih, u tvoju korist.
-Ne trebaju ti?
-Šta će mi, kad imam tebe?
-Volim što postojiš.
-Najzad i ja to volim.
-Ti si kriv za ovo. Veruješ u čarolije.
-Ti ne veruješ?
-Sada verujem.

-Lepo sanjaj.
-Šta ćeš lepše od tebe?
-Plaši me grmljavina.
-Ne brini, ja te čuvam.

-Ukrasila si moj životić,
a ukrasi su, po pravilu, krhki.
-Oženjen si?

-Boliš me.
-Ti mene jače.
-Ne može jače. Plačeš?
-Ne, to meni tako ponekad naviru stihovi na oči.

-Idi.
-Ti prva.
-Prvo ti.
-Gde ćeš?
-Ne znam. Ti?
-Daleko, u sebe. Mrziš me?
-Pokušavam da te ne volim.
-Ostaće nam barem uspomena.
-Neću uspomenu!
-Sada sam Tugoljub, ustvari, Tugomir.

-Ne znam više šta je moje.
-Sve moje je tvoje.
-Šta je tvoje?
-Sve tvoje, pile moje, malo, pirgavo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kentaurus, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Jul 2013 23:46

Niti imam čime, niti želim da te kupim,

a trebaš mi do mog neba i do moje smrti.

Ne daj Bože da ikom ovoliko trebaš,

pa da se kolebaš između tuđeg i mog neba,

da se kolebaš između tuđeg i mog života,

jer strah me da bi te taj drugi koji te ovoliko voli

mogao laskanjem zavesti, potkupiti,

privoleti da ga zavoliš

i odvesti da te nikad više nemam.

Živ bih se pojeo od muke što nisam imao čime,

a ne bih te kupio i kad bih imao,

jer neću da merim koliko si me koštala,

već hoću da svakog trena dokazujem

nemerljivu vrednost jednog trena sa tobom

i da te čuvam od onog što bi te nekim slučajem

mogao ovoliko voleti, da te laskanjem ne zavede,

ne potkupi i ne slaže da će ti trajati duže od mene.

Moje slepljene slatkorečive usne

čekaju da ih svojim usnama otopiš

i oslobodiš reči kojima bih te mogao zavesti,

ali neću, jer neću da te kupim,

već hoću da budeš sigurna,

pre no što osetiš njihovu magičnu moć,

da ti ne treba neko ko bi te ovoliko voleo,

već da ti trebam ja koji te ovoliko volim.

Dopuna: 29 Sep 2013 21:48

Lift


Mogao sam živeti na dvoru, kako ludi dolikuje,
ali me strah odjeka otkucaja srca praznim hodnicima.
Šta će čoveku tolika praznina, kada je dovoljno u sebi ima?
Ovakvima je dom broj veći od odela,
da može da udomi nekog ko slučajno zaluta.



Postoje pravila za lutanje, ali se ona od drugih ne uče.
Sam odlučiš kojim ćeš ludostima ponovo lutati
i lažeš sebe da nisi znao da su još uvek na istom mestu.
Ne lutamo svi jednako.
Nekog kao kuglicu u fliperu doskorašnji cilj doda novom cilju
i jedina mu je želja da ne propadne u ambis,
neko luta između zidova devojačke sobe,
neko luta kružnim tokom,
neko luta tek da ga niko ne nađe,
neko luta sledeći tuđe tragove...



Lako me je pronaći, živim u liftu, al’ teško me je uhvatiti
u mom pravolinijskim lutanju.
Izmislim saputnika, za odbranu od nepoželjnih,
pa sam tumaram po dobro znanoj putanji,
radoznao da saznam može li više i može li niže.
Dobro vladam tim svojim lutanjem.
Uživam kada mi srce siđe u pete, dok žurim u visinu
i kada se mozak popne u glavu dok padam.



Zaglavim se često, zbog sitnih kvarova,
koje otklonim novim lutanjem, makar do najbližih vrata,
na kojima lenji, nemaštoviti radoznalci čekaju prevoz.
Izmislim saputnika i kažem da nema mesta.
Moje lutanje je samo moje.



Nisam stigao da se odbranim, kada je na prizemlju,
sigurnim korakom ušla u lift i rekla: „Sedmi sprat, molim.“
Lutko, ne luta se tako. Ne zna se gde će te lutanje odneti.
Prinela je usne mojim usnama... „Mirišeš na karamelu.“
Nije to bio poljubac, već znak da je otpočelo lutanje
ka sedmom nebu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Kentaurus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Nov 2013 22:49

Da li te volim?

Sve duže čekam odgovor
na pitanje da li te volim.
Strah te da ćeš pogrešiti,
ma šta odgovorila.
Strah te da si u pravu,
ma šta odgovorila.
Muče te odgovori,
a mene tišina
između pitanja i njh.
Znam da bolje od mene znaš
da je pitanje suvišno.
Baš zato moram da pitam,
jer mi se ponekad čini
da ne pružam dovoljno dobrog
tvom preplašenom srcu
i da se ne vidi iz aviona
odgovor na to što pitam.
Znam šta ćeš odgovoriti,
ali ne znam šta ćutiš dok ćutiš.
Čitava večnost je u deliću večnosti,
u kom čekam da odgovoriš
na tako jednostavno pitanje.
Glupavica, pomislim, a glupav sam ja,
jer ne shvatam da mudro čekaš
da ti šapnem odgovor.

Dopuna: 25 Mar 2014 19:08

Ovo zato nema svoje zašto

Zato što mogu da umrem kad hoću,
al’ neću dok te ne zagrlim.
Zato što nikom ne bi bila ovoliko moja.
Zato što imam jastuk viška, tanjir viška,
višak dana, višak noći, a ni jedan život.
Zato što bez tebe ni u ništa ne verujem.
Zato što je bez tebe moje srce k’o kuća
(ne veliko, već prazno).
Zato što neću da ponavljam ono što odavno znaš.
Dobro, još jednom, al’ zapamti, jednom za uvek:
zato što te volim.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poljubac u ledja

Došla si da bi bilo teže i lepše, kada odeš, nego što je bilo dok te nije bilo,
da mogu i ja, ovako zapušten, da se hvalim da sam napušten
i da sam dobar dobroj bio, a ne makar kome,
da se isplačem kad mi je teško, a uvek je teško,
samo što suze imaju smisla tek kada sve ostalo nema smisla.
G. Tadić,

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Kentaurus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čuješ li

Čuješ li kako je blaga tišina nekapnute suze?
Dobro je ponekad zaplakati uz smešak.
To su one tuge zbog prohujale radosti,
koja se suzama ne sme naružiti,
jer bolje je što je prošlo, nego da nije bilo.
A možda bi bolje bilo da nije bilo,
kad nikada više biti neće?
Čuješ li kako ćutim tugu zbog toga?
Dobro je ponekad prećutati
da ne umem bez tebe.
Zašto da te mučim svojom mukom?
Bolje da ćutim i da te volim,
to ne možeš čuti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šapat

Šapatom zovem te, da me ne čuješ,
tek da reči u kosi osetiš,
pa da se dahu mom raduješ
i na njemu sa mnom poletiš.

Šapatom ljubim ti oči, dlanove,
pazim da ti san ne pokvarim.
Ne smeš da se probudiš, rano je,
mnogo toga želim da ti podarim.

Želim noćas da sve ti ostvarim,
da nebo zapalim,
pa nek' jutrom, rano ostarim,
zbog nas je, ne žalim.

Šapat moj opet je na tvojim usnama,
prigušen tvojim vrelim uzdahom.
Plakaće ova noć za nama,
posuta sivim prahom.

Znali smo da noć nas neće spasiti,
još malo, svanuće.
Jedna suza će zvezde gasiti,
dok jutro šapuće.

Pesma sa CD-a "Sitnice" iz 2006. godine

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bogojavljenska noć

Veruju ljudi, ja ne verujem
da će se ono što noćas požele ostvariti.
Ko zna koliko sam noći probdeo
sa istom željom?
Nagledao sam se neba,
napričao sa zvezdama...
Ljudi moji, niko to ne sluša.
Više ne želim da želim,
umoran sam od sebe.
Ipak, pogledaću nebo,
sad i nikad više,
stisnuti zube i smoći snage
da poželim da negde neko
voli nekoga ko voli njega.
Bio bih zahvalan nebu
i svemu što je na njemu
da mi se želja ostvari.
Ljudi veruju, ja ne.
Ljudi žele, želim im i ja.