|
Poslao: 08 Mar 2015 22:12
|
offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Obuci večeras...
Obuci večeras nešto lepo,
da sakrije pravu lepotu, za kojom žudim,
da lepše bude, kada bude to što će biti...
Obuci nešto što će privremeno imati tvoj oblik,
pre no što poprimim oblik tvoje duše.
Obuci večeras nešto nežno,
što ćeš odbaciti kada shvatiš da je grubo
u poređenju sa mojim usnama,
dok ti uzimaju meru, a prsti kroje
spavaćicu za besanu noć.
Obuci večeras nešto meko,
da ublaži sudar dve nabubrele aure,
da me upozori da tvoja koža tek sledi,
da moram umeti nežnije no što umem
da je razveselim, kada se pod nju preselim.
Obuci večeras nešto što mogu dahom skinuti,
da ne prepoznaš šta te golica dok klizi niz tebe,
pa strepiš da ću se i ja istopiti kao to,
što si obukla za ovo posebno veče.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Mar 2015 22:13
|
offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Kad neko nekom nedostaje
Zaboravio sam te do te mere
da nisam siguran da sam te poznavao,
ali kada mi neko nedostaje znam da si to ti,
prepoznam te po načinu na koji mi stežeš grlo.
Ljutim se na sebe što mi neko drugi ne nedostaje,
al’ badava, ne mogu se setiti nikog vrednog ovolike tuge.
Rasterao sam izazivače bola,
jedina si koja se vraća da mi nedostaje.
Ne znam šta mi tvoje treba i zašto,
ali znam da bez toga teško podnosim sebe.
Spremim večeru za dvoje - ništa ne okusim,
spremim postelju za dvoje - oka ne sklopim.
Sve mi je za dvoje, a nema ni tebe, ni mene.
Ko zna, možda to ipak nisi ti?
Možda neko drugi nekom drugom nedostaje,
a tuga po navici dođe kod mene, lakše joj je sa mnom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2019 20:34
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4101
|
Videćeš
I ti ćeš videti, mila, da se najviše voli onaj koga nema.
Nećeš moći da se setiš ko je taj što ti toliko nedostaje,
ali ćeš biti sigurna da baš njega voliš više od sebe,
mada nećeš moći da se setiš
po čemu je, od bezbroj posebnih, bio poseban
i zašto si imala nesreću da baš njega usrećiš, a ne nekog boljeg.
Nećeš moći da se setiš odakle su ti poznati njegovi stihovi,
dok im se tvoji unuci budu smejali, kada ih pronađu na tavanu.
“Operite ruke i hajde da ručate. Pravila sam i princes krofne”, reći ćeš
i mislićeš da si zbog rasejanosti postavila sto za jednu osobu više.
“Bako, jesi li zaista bila princeza, kada si bila mlada?”
“Ne pričajte gluposti. Život nije bajka.”
Videćeš, sve se zaboravi.
|
|
|
|
|
|
