Hajnrih Hajne

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LORELAJ

Ja ne znam otkud seta moja,
Zasto sam tuzan ja,
Davnasnja prica to je,
Koja mir nece da mi da.

Sumrak je, Rajna tece bistra,
Kroz mirisni lepi kraj,
A vrhom brega jos se blista
Vecernji sunca sjaj.

Tamo prekrasna sedi deva,
Cudnovatost njen je kras,
Zlatno je ruho zaaodeva,
Zlatna je njena vlas.

Zlatnim cesljem ceslja kose,
I slatki peva poj,
Carima dusu svu zanese,
Glasi u pesmi toj.

Obuzet carima pesme njene,
Ribar u camcu svom,
Ne gleda vrtlog niti stene,
Sav je opcinjen njom.

U ponoc val ce oboriti,
I njega i cun taj,
A za to s pesmom kriva
ce biti- Zanosna Lorelaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U obliku nejednakom

U obliku nejednakom
Blizu tebe uvijek stojim
Uvijek tuzim i ti uvijek
Bol zadajes grud'ma mojim.

Kad kroz baste mirisave
Ljeti hodis hodom milim,
Pa leptira zgazis malog,
Zar ne cujes kako cvilim?

Kad uberes ruzu koju
Pa, s veseljem djetinjijem
Rascupas je, zar ne cujes
Kako jecam bolom svijem?

I kad ruze rascupane
Usudi se trnje koje,
Pa ti meki prst ubode,
Zar ne cutis boli moje?

Zar ne cujes u mom glasu
Moje muke sto me guse?
Nocu jecam i uzdisem
Iz dubine svoje duse.

Heinrich Heine

( 1797 - 1856 )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CEMU TA JEDINA SUZA

Cemu ta jedina suza?
Samo mi pogledu smeta.
U mom je ostala oku
Od starijih, proslijih ljeta.

Mnoge joj sestrice sjajne
Tako zginuse redom.
Zginuse u noci i vjetar
S radosti mojom i bijedom.

Zginuse kao i magla
I plave zvijezdice tako,
Uz koje sam radosno pjevo,
Uz koje sam jadovno plako.

I ljubav, ah, tako moju
Vjetar je sobom uzo!
Daj se i ti rasplini,
Stara, samotna suzo!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad zena te izda

Heinrich Heine (1797-1856)



Kad zena te izda, ti na drugi tad
Upravi pogled svoj smjeli.
Al' bolje ce biti da ostavis grad.
Na rame torbu, i - seli!

I jezero modro ces naci. Ko krug
Vrbicu tu turobni stoje.
Pa isplaci ondje sav sitni svoj vaj
I sicusne bolove svoje.

I dok ces na strme se bregove pet,
Dascuci gazit ces sporo.
Al kada se popnes na kameni vrh,
Nad tobom krestat ce oro.

Sam bit ces ko oro, preporodjen sav
Na onoj planinskoj klisi;
I doznat ces kako na tom nasem dnu
Izgubio mnogo bas nisi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U LJILJAN CU BIJELI

U ljiljan cu bijeli
Uronit srce svoje,
Da ljiljani dahom svojim
O dragoj mojoj poje.

Nek pjesma drsce mala
Ko cjelov zivi njen.
Sto negda mi ga dala
U sladak, blazen tren.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Azra

kraj tanana sadrvana
gdje zubori voda ziva
setala se svakog dana
sultanova cerka mila

svakog dana jedno ropce
stajalo kraj sadrvana
kako vrijeme prolazilo
momce blijedje blijedje bilo

pitala ga jednog dana
sultanova kcerka mila
kazuj ropce odakle si
iz plemena kojega si

A rob rece: "Muhamed se
Zovem, u Jemenu sam rodjen;
iz plemena starih azra
sto za ljubav glavu gube
i umiru kada ljube

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Azra

Svakog dana šetala se
Sultanova kćerka divna,
U suton kraj šedrvana,
Gdje žubore bijele vode.

Svakog dana rob je mladi
Stajao kraj šedrvana,
Gdje žubore bijele vode;
Svakog dana bivo bljeđi.

Jedne večeri mu mlada
Sultanija naglo priđe:
"Tvoje ime hoću znati,
I otkud si, kojeg roda."

"Muhamed je moje ime,
Moj zavičaj žarki Jemen.
Od roda sam onih Azra
Koji umiru kad ljube.

prevod: Dobriša Cesarić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna se odroni zvezda

Jedna se odroni zvezda
sa svoje visine jasne!
Ono je ljubavi zvezda
Što tamo pada i gasne.
Sa jabukova stabla
padaju hrpe cveta,
Vetri stižu i tim se
Igraju, vesela leta.
Labud ribnjakom kruži
I peva, i pesma zvoni
Sve tiše, i pevac beli,
U grob vodeni roni.
Sve je nemo i mračno!
Cvet je razduvan ceo,
Zgasla je zvezda i s pesmom
Poton'o labud beo.

Hajne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

(1797 - 1856)

Vergiftet sind meine Lieder

Vergiftet sind meine Lieder; —
Wie könnte es anders sein?
Du hast mir ja Gift gegossen
Ins blühende Leben hinein.
Vergiftet sind meine Lieder; —
Wie könnte es anders sein?
Ich trage im Herzen viel Schlangen,
Und dich, Geliebte mein.

Otrovane su mi pjesme.
Je l' drukcije moze biti?
U moj zivot, kad je cvao,
Pocela si otrov liti.
Otrovane su mi pjesme.
Je l' drukcije moglo biti?
Srce mi je puno zmija,
A usto si u njem i ti.



Der Vorhang fällt

Der Vorhang fällt, das Stück ist aus,
Und Herrn und Damen gehn nach Haus.
Ob ihnen auch das Stück gefallen?
Ich glaub, ich hörte Beifall schallen.
Ein hochverehrtes Publikum
Beklatschte dankbar seinen Dichter.
Jetzt aber ist das Haus so stumm,
Und sind verschwunden Lust und Lichter.
Doch horch! ein schollernd schnöder
Klang
Ertönt unfern der öden Bühne; —
Vielleicht, dass eine Saite sprang
An einer alten Violine.
Verdrießlich rascheln im Parterr'
Etwelche Ratten hin und her,
Und alles riecht nach ranz'gem Öle.
Die letzte Lampe ächzt und zischt
Verzweiflungsvoll, und sie erlischt.
Das arme Licht war meine Seele.

Zastor je pao. Konac drame.
Vec idu kuci gospoda i dame.
A je li im se komad dopao?
Po pljesku sudec nije propao.
Priznanje zahvalnoga svijeta
Ubr'o je poznati poeta.
No sada je kuca posve nijema
I zamora i svijetla vise nema.
Al' kakav je to cudan zvuk
Odjeknuo po praznoj bini?
To mozda jedna zica puce
Na nekoj staroj violini.
Trceci ovim, onim smjerom
Strakori suskaju parterom,
I vonja sve na staro ulje.
Posljednja lampa vec se gasi.
Ne moze jadna sjati dalje,
Iako plamsati jos kusa.
To svijetlo bjese moja dusa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imaš biser…

Imaš biser, dijamante
I sve za čim svet uzdiše;
Ti najlepše oči imaš -
Moja mila, šta ćeš više?
Tvoje mile, divne oči
Iz srca mi izmamiše
Bezbrojne i večne pesme -
Moja mila, šta ćeš više?
Tvoje mile, divne oči
Mnogim bolom mene biše;
Ti me njima upropasti -
Moja mila, šta ćeš više?