Poslao: 09 Nov 2003 23:49
|
offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
Jiri Šotula
-Ja sad idem napolje-
Ja sad idem napolje i vratiću se tek ujutro
Biću napolju, ne čekaj me,
Idi spavaj, onde ću sedeti i čučati i doći ću pijan.
Ja sad idem napolje i vratiću se možda tek na godinu,
Šta tako gledaš u mene?
Ja sad idem napolje i vratiću se možda tek za trista godina,
Pa zar je to neko vreme?
Past ću ti na prozor u spodobi jednog besprizornog razrokog fotona.
Posadiću se u obliku prašine, spale
nekom s cipela,
na prag tvojih vrata.
A ti onda ne budi zla i pusti me k sebi.
Ne pravi mi scene.
Ljubavnike ćemo pokupiti u pokrivač
I izbaciti kroz prozor.
I ostavićemo sebi svetlo.
Ta pusti me k sebi. Ta pusti me već k sebi.
Pa pusti me već, zašto ti to toliko traje.
To je nekoliko trenutaka, ta to je grozno dugo,
Pa ja ću ti usahnuti, umreti,
Umreti od žalosti,
Ta molim te ipak otvori il* ću ti ta vrata razvaliti
Kožu ću ti izgrpsti.
Oči ću ti iskopati,
LJUBAVI MOJA.
P.S. Pri prvom citanju ove pesme bila sam blago sokirana i iznenadjena, nisam navikla na ovu vrstu poezije, bas iz razloga sto je iko i retko postuje resila sam da je stavim da vidite da ima i drugacijih ljubavnih pesama
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 10 Nov 2003 00:43
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
pesnici uvek mogu da pomere granice poezije... to sam ja pokusavao da uradim, dok sam imao inspiraciju i ideju - savremena knjizevnost upravo tezi da uvek probije svoje granice, idejama...
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2003 01:30
|
offline
- Goran
- Prof.Mr.Dr.Sci. Traumatologije
- Pridružio: 05 Maj 2003
- Poruke: 9977
- Gde živiš: Singidunum
|
Da malo je bolesna ili ti iščašena ljubav, i kao takva ima svoju publiku. Lično nisam za to.
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2003 01:38
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
patetika uma... koji ne moze da preboli.
nije to mnogo bolesno - mozda je pesma napisana 2-3 nedelje posle raskida, kada su emocije negde izmedju... stisale se - ali on i dalje pati.
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2003 10:14
|
offline
- Puky
- Scottish rebel
- Pridružio: 18 Apr 2003
- Poruke: 5815
- Gde živiš: u Zmajevom gnjezdu
|
Citat:
Kožu ću ti izgrpsti.
Oči ću ti iskopati,
LJUBAVI MOJA.
Ala ce biti nezan prema njoj.
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2003 17:13
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
to je ironija - na taj nacin pokazuje koliko ga boli srce, da mu dodje da iskopa nekom oci, toliko je voli...
cudan nacin izrazavanja - ali je jedno sigurno - ovi zadnji stihovi su namerno tako izvrnuti, naopako... morate sami da shvatite zasto, jer se njegova osecanja krecu od haosa, ljubavi, pakla, mrznje...
pa znate i sami - poekad su emocije pomesane - cas ste ljubomorni, pa je malo i mrzite, cas ste ranjivi, pa patite i volite...
to je pisac hteo da kaze zadnjom strofom - zeli da pokaze dubinu njegovih osecanja - prevelika patnja i zudnja.
Da on zaista zeli da je povredi - ne bi zavrsio pesmu sa LJUBAVI MOJA.
Dakle - one reci su namerno ironicne, da bi iskazao tezinu i pomesanost svojih emocija.
usput, da li se zna ko je autor pesme?
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Nov 2003 01:17
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
ahm, ja ime autora trazim uvek na dnu
nije mnogo bolesna - samo na cudan nacin izrazava osecanja koja osciluju.
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2003 02:36
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Pjesma je apsolutno OK; u njoj bi smrdilo cvijeće; livade bi bile jeftivini i puni prašine itisoni; nebo ružni akvarel koji neko prodaje na ulici za kutiju cigareta; ljubav, mržnja, dani, noći, snovi, i druge pjesničke slike bezbroj puta izmještena kreacije iz pjesme u sliku, iz slike u film, iz filma u život, iz života, bljutavo ko ispljuvak, ponovo vraćene u pjesmu, i drugim redoslijedima, u ko zna gdje, daleko od stvarnosti.
Istina i nije joj trebala ovlika morbidnost, ali OK.
|
|
|
|