|
PESMA
Ako li izreknem
tvrdu stvarnost
reč će da me rani;
neću znati:
krvarim li? Pevam?
Al sad sneg je pao;
možda negde
umro je neko.
Sneg, sneg i smrt:
dobar, mekan pokrov.
Taj pokrov, to ništa
izreknem li,
biće mazno reći;
ali ispod
krv će da probije.
JA SAM DIM
Zagrljaj dima, i dim bivam,
lelujav, neuhvatljiv.
čas oblik svoga tela vajam,
čas nisam razaznatljiv.
Gipkom ti omčom nogu vežem
da ti sapnem lutanje;
progovoriš li, grlo stežem -
jer ja volim ćutanje.
Oči mi drage kad oslepe,
i pluća kad ih kašalj raspe.
Kaplja greha što znak ima:
u garu male iskre slepe,
oblak što senkom sunce zaspe,
sve čega nema, sve od dima.
|
