|
SUDBINA
Da si moja sudbina,
to sam odmah znao.
Prišla si mi s osmijehom,
i na dlanu srce sam ti dao.
Da si san što sanjao sam
bilo mi je jasno.
Otvorila si mi vrata raja,
i znam da tvoj sam do
samog kraja.
Ja, pjesme pisao sam
neke ljubavne,
usamljen stihove slagao.
U ljubav vjerovao i sebe lagao.
Sanjao sam priče sa sretnim
krajem.
Ja, što ne želim da uzimam,
hoću samo da dajem.
Noćima ja ne spavam više,
i molim srce da kuca malo tiše.
I radost i strah u meni se bude,
znam da kažu da ljubav je za ljude.
Ali zar može toliko da boli
kad čovjek nekog voli.
Sudbina si moja, pa kako mi bude.
Na kraju, ljubav je stvarno samo
za ljude.
Autor: Kizo Novak
|
