offline
- Antoneta
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Jul 2008
- Poruke: 16
- Gde živiš: Beograd
|
Novogodišnja
Srecna ti nova i dan i kraj pod novim krovom !
I prvo pismo tebi na novom
Nesporazum je da je na rodnom (Rodnom-plodnom)
mestu zvucnom, mestu zvonkom,
Kao Eolova kula prazna i strasna,
Prvo pismo tebi iz jucerasnje,
Gde cu bez tebe da zgasnem,
Domovine, sad vec nejasne
Zvezde...Zakon odlaska i odbijanja,
Po kojem za srce vise prijanja
Nebila i nevidjena, neznana.
Da pricam kako sam za tvoju saznala?
Ne zemljotres, ne lavina snezna.
Covek je usao bilo koji (nezno Voljeni Ti).
Najbolnije od zbitija svih.
U Novosti i Danu. Clanak ili stih? Gde? U planini.
(Prozor u granju jele. Carsav.)
Zar ne vidite novine, jel'te ?
Clanak, dakle ? Ne. Al'...postedite me truda.
Glasno: Tesko je. Unutra: Nisam Juda.
U sanatorijumu. (Raj iznajmljen.)
Dan? Juce, prekjuce. Pamcenje izdaje.
Bicete u Alkazaru? Ne putujem tuda.
Glasno: Porodica. Unutra: Sve sam, al'ne Juda.
Srecna ti Nova! (Rodilo se sutra!)
Da kazem sta rekoh saznavsi jutros da...
Psss...po navici, eto omaklo mi se.
Zivot i smrt davno vec stavljam u navodnice,
Zna se da su to fraze srocene vesto.
Nisam nista ucinila, ali se nesto
Ucinilo bez senke i odjeka, lako
Delotvorno! A sad:- Kako si putovao?
Kako se kidalo srce i kako to da
Nije se iskidalo? Kao sto na kasacima iz "Orla",
koji i orlovima, rekao si, prednjace,
Ponestao ti je dah-ili jace?
Sladje? Nigde visine, nigde spusta.
Leteo je na orlovima Rusa
Ko. Krvnu vezu imao s drugim svetom:
U Rusiji si bio-onaj svet na ovom, prokletom,
Video si. Bekstvo udeseno vesto!
Zivot i smrt izgovaram sa smeskom
Skrivenim- svojim ces ga dotaci potom!
Zivot i smrt izgovaram sa fusnotom,
Zvezdicom (noc kojoj se nadam uopste:
Mesto mozdane polulopte Zvezdana!)
Da ne zaboravim, prijatelju, ovo
Sto sledi: ako je slovo
Rusko zamenjeno nemackim to se moze
To nije zato sto ce danas, toboze,
Sve biti primljeno, sto ce mrtav (nisci) pojesti sve
Ne trepnuvsi! vec zato sto onaj svet,
Nas-trinaesti, u Novodjevicjem, nagonski
Sam shvatila: nije bez, vec-sve-paganski.
tako i pitam, ne bez tuge snazne:
Ne pitas vise kako se ruski kaze
Nest? Ta jedina sto sva gnezda
Pokriva rima: zvezda.
Udaljujem se? Al'nema takve ztvari
Koja od tebe moze da udalji.
Svaka pomisao;svaki, Du Lieber,
Slog u tebe vodi-ma o cemu tu lire
Govorile (od ruskog nemacki ako
Mi je blizi, andjeoski mi je blizi) kako
Nema mesta gde tebe nije, no ipak ima (grese):
Grob. Sve je kako ne bese i sve je ko sto bese,
A o meni bas nista-zar ne?
Okruzenje, samoosecanje, o, Rajnere?
Uporno, sveneizostavno naselje
Prvo vidjenje vaseljene
(Podrazumeva se: i pesnika zaneta
U njoj) i poslednje planete,
Samo jednom i date tebi-u celini, celom!
Ne pesnika s prahom, duha s telom.
(Odvojiti ih znaci uvredu, neistinu)
Vec tebe s tobom, tebe s istim u
Tebi. Biti Zevsov ne znaci biti polubog,
I od Kastora bolji tebe s tobom Poluksom,
Mermera tebe s tobom travkom,
Ne rastankom i ne sastankom
Vec suocenjem: sastanak i rastanak, u luku,
Odjednom. Sopstvenu ruku
Kako si gledao (trag-na njoj-mastila)
Sa svoje od toliko i toliko (koliko?) milja
Beskrajne jer bespocelne i stalne visine,
nad razinom kristalnom
Sredozemnog i ostalih jezera slitih.
Sve je kako ne bese i kako ce biti
I sa mnom preko kraja predgradja i mesta.
Sve je kako ne bese i sve je kako vec jeste.
Zar je onome ko je pisao do nedelje
Silno jos do icega i gde jos gledati nevolje,
Nalaktivsi se na rub loze, na lakat,
Sa ovog ako ne na onaj, sa onoga pak
Ako ne na mnogopacenicki ovaj, nasih strana.
U Belviju stanujem. Gradic od grana
I gnezda. Izmenih pogled s vodicem;pogledam:
Belvi. zatvor sa divnim pogledom
Na Pariz dvorac himere galske
Na Pariz i na malo dalje, bar se...
Nalaktivsi se na purpurni rub,
Kako ti "mora biti" smesan (kome) taj stub,
(I meni), moraju to biti, s visina bezmernih,
Nasi Belviji i Belvederi!
Prebacujem se. Pojedinacnost. Hitnja. Masta.
Nova godina na vratima. S kim cu i za sta
Da se kucnem preko stola? Cime? Mesto pene-vate
Pramen. Zasto? Evo i otkucava-sta cu ja tu,brate?
Sta da radim u ovogodisnjoj noci sumnoj
S tom unutrasnjom rimom:Rajner je umro.
Ako si ti, ako se takvo oko ugaslo, smracilo,
Znaci zivot nije zivot, smrt nije smrt. Znaci
Smracuje se:shvaticu kad se sretnemo uspece
Nema ni zivota, ni smrti vec nesto trece
Novo. I iz njega (slamom bezgresnom
Zastrvsi sedmom-dvadeset sestom
Odlazecem-kakva mi sreca pesmu zapecati:
Tobom zavrsiti, tobom zapoceti!)
Preko stola, neuhvatljivog okom ucveljenim,
Kucnucu se s tobom kucanjem tihim
Stakla o staklo? Ne, ne onim u kafanskom dimu:
Ja o tu, sto sliveni daju rimu:
Trece. Vidim preko stola:krst tvoj sja pa nesta.
Koliko je mesta-izvan grada, i mesta
Za gradom! I kome to mase Ako ne nama-zbun?
Mesta-upravo nasih I nicijih vise! Sve lisce!
Sva cetina sto stoji!
Mesta tvojih sa mnom (i sa tobom tvojih).
(Koliko bi i koliko moglo
Da se govori?) Koliko mesta! Meseca koliko mnogo!
A nedelja! A kisnih predgradja
Bez ljudi! A jutara! A zajedno sveg beznadja
Sto slavuju jos ni poceli nisu!
Sigurno lose vidim, jer sam u klisuri.
Ti sigurno vidis bolje jer si se vise uspeo:
Bas nista izmedju nas nije ispalo, uspelo.
Toliko, tako cesto i tako prosto.
Nista-toliko po meri i prostoru
Nasem-da ni prebrojavati ne vredi.
Nista drugo; ne cekaj onog sto iz reda
Izlazi (nije u pravu sto ispada Iz takta!)
a u koji bi, i kako bi, sada,
U red ulazeci? Pripev vecni:
Bas nista na nesto necim
Bilo sta-bar izdaleka bar sen seni!
Nista sto: cas taj, i dan taj sneni,
Dom daj cak osudjeniku na smrt sto u okovima usta
Secanjem je poklonjeno:ta usta!
Ili smo se suvise razumeli u sredstva?
Od svega toga jedan je samo svet taj
Nas bio, kao sto smo mi sami samo odsev
Nas-u zamenu za sve to-sav onaj svet!
Srecno ti najneizgradjenije predgradje
Srecno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere!
Srecan ti dokaza krajnji rt, pronadjen
Srecno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere!
Sve ti je prepreka Bilo:strast i drug.
Srecan ti nov zvuk novog odjeka!
Srecan ti novi odjek, novi zvuk!
Koliko puta na gimnazijskoj stolicici:
Kakve su ono planine? Kakve recice?
Lepi su krajolici bez turistickih krda?
Nisam se prevarila, Rajnere, raj je sav od brda,
Olujan? Ne onaj iz udovicjuh tuga, ne taj
Ta nije samo jedan raj, nad njim drugi raj
Je? U terasama? Sudeci po Tatarima
Raj ne moze da amfiteatar Ne bude.
(A zavesa nad kim je spustena...)
Nisam se prevarila, Rajnere, bog je natusten
Baobab sto raste Ne, Zlatni Luj nije
Jedini Bog? Nad njim drugi je Bog?
Kako se pise na novom mestu?
Uostalom: gde ti jesi i stih jeste tu:
Sam i jesi stih! Kako se pise u tom zicu laku
Bez stola za lakat, bez cela za saku (Pest).
Poruku uobicajenim siframa!
Rajnere, radujes li se novim rimama?
Jer, pravilno tumaceci reci iz
Rima u rimu sta je drugo ona do ceo niz novih rima-smrt?
Nema se kud: jezik je izucen.
Ceo je niz znacenja i sazvucja izvuceno Novih.
Do vidjenja! Do poznanstva!
Videcemo se ? Ne znam, ali spojicemo se.
Sa meni najnepoznatijom zemljom i predelom?
S celim morem, Rajnere, sa mnome celom!
Da se ne mimoidjemo obavesti me ranije.
Srecan ti novi nagovestaj zvuka, Rajnere!
Da se ne razliju, drzim dlanovima.
Iznad Rone i iznad Garone,
Iznad ocitog i potpunog rastanka i tuge
Rajneru Mariji Rilkeu u ruke.
|
