MyCity » Poezija » Matija Bećković

Matija Bećković

Napisano na dan: 27.1.2008

Strana:
1
2
3

Matija Bećković

Sledeća strana

Pagination

Odgovori

Strana:
1
2
3

SAnja Poslao: 25 Apr 2004 23:11 Idi na vrh
offline SAnja Google master Pridružio: 01 Okt 2003 Poruke: 2383 Gde živiš: Beograd	4Ovo se svidja korisnicima: Suzana Popovic, Gorica Vidanovic, Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Ako jednom stavis na gramofon moje srce, Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao: "Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji, Da li je tamo vec i mozak covecanstva?" Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio, Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi, Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno, Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla zicom do tvojih usta I telefonska mreza se pretvarala u krvotok, Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu, Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu, Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje, Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene. Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio: "Ako eksplozija provetri utrobu zemlje Izletece iz nje kamenje vece od nase planete, Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani, Kao konstrukcije porusenih hangara, Kao kosturi konja na nekoj visoravni. " Neka mi bude zabranjeno da te volim, Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe. Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu, Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu! Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma, Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona. Sve sto je receno o buducnosti, Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo. Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove, Sve to ne bi bilo besmisleno. Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi, Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom, Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi. Zato sto me volis ja volim sve ostalo, I nikome ne zelim zlo. Moja ljubavi, digla si me toliko visoko Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo! Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima, Da si muskarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe, Neka nice drvece koje niko nije posadio. Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica, Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle, Nego kakve god i kolike god hoce, Neka se slonovi uvuku u misje rupe! Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu, Neka najjaci glasovi sruse sve plafone, Neka se nebesa otarase snega i kise, Neka sve ostane cisto i slobodno, Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila, I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli! M.Bećković Boldovan deo je samo boldovan da bi ukazala na deo koji se meni u ovoj pesmi najvise svideo. Volim Matiju i njegove cudne pesme.

Profil
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.

_OljA_ Poslao: 30 Maj 2004 12:36 Idi na vrh
offline _OljA_ Građanin Pridružio: 09 Maj 2004 Poruke: 181 Gde živiš: Banjaluka	2Ovo se svidja korisnicima: Gorica Vidanovic, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! KAD BIH ZNAO DA Kad bih znao da bih se ponosno drzao Na robijama i pred sudovima: Zario bih, palio, i sve izdrzao I svemu se odupro golim udovima! Kad bih znao da bih sto ispod stopala Sam cusnuo i sam omcu namakao: Vecnosti bi se moja dusa dokopala A moj dzelat bi za mnom zaplakao! Al bojim se da bih poceo da molim Da placem, klecim i sve da izdajem, Da bih sacuvao samo zivot goli Na sve da pljunem, na sve da pristanem! KOSOVO POLJE Kradu mi pamcenje, Skracuju mi proslost, Otimaju vekove, Dzamijaju crkve, Araju azbuku, Cekicaju grobove, Izdiru temelj, Razmecu kolevku. Kud da cergam s Visokim Decanima? Gde da predignem Pecarsiju? Uzimaju mi ono Sto nikome nisam uzeo, Moje lavre i prestonice, Ne znam sta je moje, Ni gde mi je granica, Narod mi je u najmu i rasejanju, Pale mi tapije I zatiru postojanstvo. Zar da opet zatrapim Svete Arhangele? Da mi pomunare ponovo Ljevisu? Ocni zivac su mi odavno rasturili, Sad mi i beli stap otimaju, Zrtveno polje sa krvavom travom Ne smem da kazem da je moje. Ne daju mi da udjem u kucu Kazu da sam je prodao, Zemlju koju sam od neba kupio Neko im je obecao. Ko im je obecao Taj ih je slagao, Sto im ne obeca Ono sto je njegovo? Zato jurisaju na mene udruzeni Kivni sto sam ih poznao. LAZNE MI PUTEVE Lazne mi puteve pod noge poturaju. Lazne mi reci u usta guraju. Pun mi je zivot lazi pune usi. Do grla u strasnoj lazi sto me gusi. Sve sto je moje lazni prizvuk ima. Sve sto je moje ko da je od dima. Laz je podrzana laznim svedocima. I istina nigde nikog ne zanima. Kako da izdvojim laz iz tog sto disem. Kako da ne lazem u tome sto disem. Kad me lazima kao pticu pune: Ko i druge lazi moja glava trune. VERA PAVLADOLJSKA Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilistima u rudnicima boksita Ubedjivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska Gresile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala medju liticama Gonjen tocilima krsima i gubom Do grla u zivom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska Mrak je u mraku sjao kao zivotinja Grom u lancima camio za brdima Molio sam za sluh fizickih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladica Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod laznim imenom leci svoj pepeo U mrcavi medju dvojnicima Dok muzika sneg u usi ubacuje Kleo sam se u obe ruke narocito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolasina Govorio istine na svim jezicima Zario i palio da ih poveruje Dok je cutala secao sam se Da si mi najkrupnije lazi verovala Vera Pavladoljska Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsecalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaza da ti se uzalud udvara Kako te teram da ides iz glave I kako neces Vera Pavladoljska Kulo crnog zara pod slepim ocima Zarazna zvezda sve i svasta sazdi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavicajne bezdane padao Pricali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska Ronio u najdublje bezao u gore Da te glasno zovem da niko ne cuje Bio sujeveran - pitao prolaznike Kako tvoje lice zamisljaju Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nesto protiv Zedj za rakijom je slicna fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih zena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oci jedne zene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu Misleci na tebe Vera Pavladoljska Pita za mene metak lutalica Sada me pogresno trazi oko zemlje Vucen tajnim magnetom mog cela Napija mesec da prokaze gde sam Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje Ti ces me izdati Vera Pavladoljska Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlasica sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko drzava tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska

Profil

SAnja Poslao: 30 Maj 2004 19:42 Idi na vrh
offline SAnja Google master Pridružio: 01 Okt 2003 Poruke: 2383 Gde živiš: Beograd	2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! VOLIM TE… Između dva uporednika dok provirujem glavu Između dve žiške u slepoočnicama U pauzama dok radnici piju čađavo mleko I prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila Dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši Između dva daleka poređenja Volim te. Brodovi se ljuljaju kao poljupci I sloj vazduha se na lepe senke cepa U mašineriji noći Moje srce je slično kompresoru Naklonjenu svemu što nema veze samnom Dok pokušavam nestati u poljupcu Volim te. Rudnici kamene soli u mom srcu Zora lomi suđe od porculana Kad si sa mnom znam da si na drugom mestu Postaću prašina ako voliš prašinu Ti koja me tuđim imenom zoveš Volim te. Dolazi proleće i jednu pravu damu Niko ne može zamisliti bez pudlice Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me Ja ne znam put - krijem se u tvojoj senci Ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo Svet me izgubi, ali ti me dobi Volim te. Što vide slepi ne vide zaljubljeni Pokvareni anđele; o, sneže u avgustu Moje su ruke ostale oko tebe kao obruč Ljubomoran na vazdušni pritisak i vodu Ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš Odavno već svojim očima ne verujem Volim te. P.S. Vera i Kad bih znao vec su postavljene na forumu, kao i ova Volim te, ali toliko su dobre da zasluzuju da se ponovo jos jednom!!!

Profil

soleil Poslao: 18 Apr 2005 14:57 Idi na vrh
offline soleil Građanin Pridružio: 28 Mar 2005 Poruke: 157 Gde živiš: Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem	2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Kad bi ti otisla Kad bi ti otisla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet". S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreci: "U ovom orahu mozda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posadjeno". Zbog koga bih prekinuo ove reci i rekao nesto radosno, Mada ne znam sta bih sve mogao da kazem Na osnovu cele sume i drugih elemenata! S kime bih se vracao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdziji koji zivi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao secer. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze medju zvezdama. Ciji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u psenicnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se cini Da u reci Ararat kljuca kamenje I ko bi me zbog toga voleo? Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kaze balkonu da ga voli I balkon se srusi u tom casu". Postari bi sirom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noci govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otisla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reci se ne bi ni na koga odnosile.

Profil

nbuda Poslao: 13 Maj 2005 01:30 Idi na vrh
offline nbuda Počasni građanin Pridružio: 20 Jan 2005 Poruke: 791 Gde živiš: Kovin	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Svaka cast. Mislio sam da se Vera Pavladoljska ne pojavljuje ni u jednom topicu,a hteo sam da je postavim povodom jucerasnjeg koncerta Arsena Dedica u cijoj izvedbi fantasticno zvuci. Kao i jos ponesto od Beckovica (Dva prijatelja...)

Profil

Sneg Poslao: 08 Okt 2005 13:54 Idi na vrh
offline Sneg Zaslužni građanin Pridružio: 29 Sep 2005 Poruke: 527	2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Matija Beckovic KAD SAM JE PRVI PUT VIDEO Radnici koji nikada nisu videli more Kad je sretnu misle da je dan lepsi no inace Ta zena taj gigant, ta drzava u drzavi Kad sam je prvi put video rekao sam: "Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje Koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oci." Jedina nevina zena koja radja decu Ta djevuska visoka kao podzemna zeleznica I lepa kao da uopste ne postoji. Njenu sobu su razneli mirisi. Ona se sminkala i cesljala I to je sve sto je uradila za poeziju. Zakleo sam se da cu precutati njenu proslost Jer ja sam rodjen sa mnogo vise prljavstina No sto ih je ona imala u zivotu. Vec nema u srpskom jeziku reci na koje se mogu osloniti Sa kojima bih poredio njene oci i onda mirno spavao Ima jedna zemlja velika kao njena trepavica Ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakse osvojiti. Od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom Zapalilo mi se uvo na posti jednoga drugoga grada To famozno to zeleno to gorko uvo Koje je dugo stajalo kao antena na jednoj radio-stanici. Otkidao sam ga i duboko u zemlju zakopavao Ali nije prestalo da me poziva na telefon Svojom telepatskom azbukom svojim visecim mostovima. Na mome srcu kao na gramofonskoj ploci Snimila je sve sto je rekla u zivotu Njene korake, njen smeh i njen kasalj Njena duga saputanja sa ljudima koje ne poznajem. Gradove u kojima zivimo vezuju nasa pisma. Ja ne znam za drugo nebo sem njenog kisobrana. Kad me ona voli ne znam od cega zivim Ne jedem, zaboravljam da disem i vrlo cesto umirem. Visoko u nebu setim se da ne umem leteti Prodjem glavom kroz zid i vidim da sam pogresio Tad zviznem nogom mesec iznad grada I trceci obilazim mesto gde cemo imati sastanak za nekoliko dana. Njen najgori djak gutac ljubavnog plamena sa injem u usima Tumacim svojoj krvi njeno pretesko gradivo. Pun otpadaka kao golfska struja Silazim niz stepenice u zemlju I jedini ne znam za svoju tragediju Taj svirepi podtekst nase ljubavi. O suzo na jastuku Uspomeno na pilota koji nikada nije sleteo Izgubljen u vazduhu. Dopuna: 08 Okt 2005 14:54 KAD SAM JE DRUGI PUT VIDEO Kad sam je drugi put video rekao sam: "Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu." Obecala je da ce doci ako bude lepo vreme Brinuo sam o vremenu pisao svim meteoroloskim stanicama Svim postarima svim pesnicima, a narocito sebi Da se kise zadrze u zabacenim krajevima. Bojao sam se da preko noci ne izbije rat Jer na svasta su spremni oni koji hoce da ometu nas sastanak Sastanak na koji vec kasni citavu moju mladost. Te noci sam nekoliko vekova strepeo za tu zenu tu zenu sa dve senke Od kojih je jedna mracnija i nosi moje ime Sad se citav grad okrece za Mojom Poezijom Koju sam davno sreo na ulici i pitao: Gospodjice, osecam se kao stvar koju ste izgubili Da nisam mozda ispao iz vase tasne. Ja sam njen licni pesnik kao sto ona ima i licne ljubavnike Volim je vise no sto mogu da izdrzim Vise od mojih rasirenih ruku Mojih ljubavnih ruku punih zara punih magneta i ludila Moj snu kao asfalt izbusen njenim stiklama Noci za mene sve dusa bacena izmedju nas Ona mi celu krv nesrecnom ljubavlju zamenjuje Moje su usi pune njenog karmina Te providne, te hladne usi to slatko u njima Kad se kao prozori zamagle od njenog daha. Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave Sumo vremena sumo, nicega ljubavna sumo Jos ne prestaje da me boli uvo Koje mi je pre rodjenja otkinuo Van Gog To uvo sto krvari putujuci u ljubavnim kovertama. U staklenu zoru palu u prasinu Plivao sam sto dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao Ptico natalozena u grudima sto ti ponestaje vazduha Radnice po podne na tudjem balkonu Vec dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon Vec dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava O, koliko cemo uzasno biti razdvojeni i paralelni O, koliko cemo biti sami u svojim grobovima Jos oko nje oblecem kao nocni leptir oko svece I visoke prozore spustam pred njene noge Moje srce me drzi u zatvoru i vodi pred njenu kucu Gde su spustene zavese nad mojom ljubavlju Ta zena puna malih casovnika sa ocima u mojoj glavi Taj andjeo isprljan suncem, list vode, list vazduha Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju O, sunce nadjeno medju otpacima Zuje uporednici kao telegrafske zice Prevrcu se golubovi kao beli plakati u vazduhu I mrtve ih krila godinama zadrzavaju u visinama Kao sto mene njena obecanja zadrzavaju u zivotu. O, siroce u srcu sto ti brisem suze Moja nesrecna ljubavi razmeno djubreta Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio Kuca nistavilo na svim prozorima Sve je dignuto u vazduh Samo se jos nesrecni pesnici kurvinski bave nadom.

Profil

malishan Poslao: 10 Okt 2005 23:32 Idi na vrh
offline malishan Građanin Pridružio: 15 Mar 2004 Poruke: 58	2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Kad dođes u bilo koji grad Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moras ići Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao. Kad dođes u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina Ili niotkud sasvim svejedno Kod odeš od svoje kuće Bilo kuda Samo da što pre odeš I dođes u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da dođeš Doći ćeš vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok dođe u tvoj zivot I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz Ruskog Jerusalima Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako više niko na svetu ne izgleda. Kod dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Jer gradovi su uvek daleko I u njih se dolazi iz daljine A svako putovanje se oduži Jer svi misle jedino o povratku Mada povratka nema A ko god odluči da putuje Mora krenuti jednog dana A kad god krene Krenuće u ono doba U koje uvek neko kreće od kuće Obično u nedelju Kad si i ti krenuo A kad god je nedelja Najčešće si u nekom drugom gradu A u kojem god da budeš Recimo u Valjevu Biće to jedini grad U kome si oduvek bio I čim si čuo njeno ime I pre nego što si je sreo Oduvek si je znao I voleo već vekovima. Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje Tvojim i batom još nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru U dan neobičan za to doba godine Da ni sam nećeš biti siguran Ni koji je to grad Ni koji su tvoji koraci Samo ćeš poznati onaj glas Koji ne ide po vetru Nego se javlja u tebi U dan neobican za to doba godine Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu U koje si došao kao neznanac Ne znajući nikoga Ni grad ni Veru Pavladoljsku Ni da se zavole najviše Oni što se znaju najmanje. Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Svet će postati uspomena na nju I neće biti ni jednog mesta na zemlji Gde te neće sačekivati Ni ogledala u kojem je nećeš videti Ni plave kose koja nije njena Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha Zapamtio je prostor Gora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video U bilo kojem gradu Recimo u Valjevu U Karađorđevoj ulici Između Pošte i Suda I evo nailazi ono doba godine Ili tvoga života Kad su sve žene ona I nose njenu glavu Ali ni jedna celu A ona živi nepoznata među ljudima Odmara se od tebe i od svog imena Ali ma gde živela i ma ko bila Znaćeš da je to ona I da ne može biti niko drugi Jer nikog drugog na tvom svetu nema. Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Recimo u Valjevo Okružiće te deca kao svakog pridošlicu I u celom gradu nećeš poznavati nikog Jer su svi otišli I s tim bi se nekako pomirio Ali niko se ne vraća Sve je gotovo a još nikoga nema Niti ima čvrstih obećanja Da ćemo se ponovo sresti I to je ono što najviše zabrinjava Pa ipak čovek nije manje nego voda Pa voda ne umire Niti je smrt nešto Što se na svetu događa prvi put I da živimo hiljade godina Prošle bi kao jedna Jer godine su tu da dođu i odu Ali sve što je njino Nije Vera Pavladoljska Koja ti je dala što ni sama nije imala I uvek bila pomalo u oblacima I u njih se konacno preselila Ali dok iko ikom čita ovu pesmu Ona se rađa sve svilenijeg osmeha I nema ništa sa grobljem i smrću. Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Sve će ti biti odnekud poznato Kao poljubac već davan nekome U grad ko zna koji Kad dođes ko zna kad I ko zna otkud Ili Veljeg Dubokog ili niotkud Sasvim svejedno Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio I da uopšte ne postojiš Jer proviđenje ne zuri I ništa ne zaboravlja I ne fali mu ni mašte ni ideja Da sve poveže i ispuni Kao što je pisano Samo ti ne bi bio isti I ništa ne bi bilo kao što jeste Da je moglo biti kao što nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan Delovi jednog jedinoga grada Grada nad gradovima Grada koji si ti Prema kome svi idu Da se sretnu sa tobom Dobro je što si došao Da se u to uveriš Baš u Valjevu I sretneš Veru Pavladoljsku I čim si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio Pre nego što si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna žena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina reč I jedan grad u kome si je čuo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila Znao si da je izgovaraju prvi put I da možeš mirno sklopiti oči Jer si već umro i već vaskrsnuo I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Profil

Sneg Poslao: 11 Okt 2005 00:08 Idi na vrh
offline Sneg Zaslužni građanin Pridružio: 29 Sep 2005 Poruke: 527	2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! SLAMKA U onoj noci s petka na subotu Sudnjega casa u tvome zivotu Cistaja djevo i najredji cvetu Poslednje sto si ti od mene cula Bilo je: ” Volim te Najvise na svetu! ” Ali na cemu bi onaj sto ne ume Vise ziveti odrzao sebe Da mu usnama sto se ne dvoume Ne dodade slamku I rec: ” I ja tebe! ”

Profil

Black Orchid Poslao: 26 Feb 2006 23:55 Idi na vrh
offline Black Orchid Na pola puta... Pridružio: 22 Nov 2003 Poruke: 1978 Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti	2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Onaj sam kog volim Mislim na tebe da bih znao ko sam Da te zaboravim ne bih znao gde sam. Znam da sam tamo gde za tobom cheznem Drzhim te na umu da se ne izgubim. Onaj sam kog volim Taj sam na kog mislim.

Profil

sica Poslao: 27 Feb 2006 01:35 Idi na vrh
offline sica Novi MyCity građanin Pridružio: 07 Dec 2005 Poruke: 3	1Ovo se svidja korisniku: Cipelica~ Registruj se da bi pohvalio/la poruku! u strasnome casu u strasnome casu- pod omcom, pred puskom, o svom drzanju dok razmisljam muskom, strah me, u panici, u to zadnje vece da ne kriknem nesto sto vec neko rece! sutradan bi pisalo u mom nekrologu- sa tudjom slikom i greskom u slogu: "i ispod vesala sve sto nam je rek'o davno pre njega -rece drugi neko! sve sto je psovao, sve sto pljuvao je, sve to nije nista, sve to vidjeno je!" Dopuna: 27 Feb 2006 1:35 najbolje je pucati u glavu najbolje je pucati u glavu, neki pucaju u grudi. ja mislim da je najbolje u glavu. ako pogodite u nogu, morate opet u glavu. zato je najbolje odmah u glavu. nije dobro ni u ruku. to je najgore. najbolje je pravo u glavu. dobro je i u srce, kad se pogodi glava je veca od srca. to je sigurnije. zato ja svima iskreno savetujem- u glavu. najvece pohvale dobijaju se ako se pogodi direktno u glavu. dogodi se da nekoga pogodite u ruku ili u grudi, a on vas moli da mu pucate u glavu. zato je najbolje odmah u glavu. to je moj savet. M. Beckovic

Profil

MyCity » Poezija » Matija Bećković

Ko je trenutno na forumu

Ukupno su 1290 korisnika na forumu :: 67 registrovanih, 11 sakrivenih i 1212 gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:: Korisnici trenutno na forumu: _Rade, A.R.Chafee.Jr., anta, babaroga, Bluper, bobomicek, Bobrock1, bojankrstc, bokisha253, branko7, cemix, cenejac111, cvrle312, Darko8, djboj, Djokkinen, djuradj, dolinalima, Dorcolac, Dr.Strangelove, dragoljub11987, Excalibur13, Gargantua, Hans Gajger, hyla, Ilija Cvorovic, Insan, Istman, Koridor, Kriglord, Kubovac, mean_machine, mercedesamg, Metanoja, milan47, milenko crazy north, Milometer, minmatar34957, mkukoleca, moldway, nazgul75, Nemanja.M, nemkea71, Neutral-M, nikoladim, pedjolino76, pein, Posmatrac77OKB, proka89, repac, ruso, S2M, SD izvidjac, Smiljke, solic, sombrero, trutcina, tubular, Tvrtko I, Valter071, vladanan, vlahale, voja64, wolf431, Wrangler, ZetaMan, zziko

Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Naši sajtovi:
Vesti, Vojni forum, Zaštita od virusa, TekstPesme.rs

This content is licensed under a Creative Commons License.
Based on phpBB 2, translated by Simke, designed by