|
ISPOVEST
Dok sam padao
mogao sam i da ustajem.
Dok sam ljubio
mogao sam i da prestanem.
Dok sam voleo
mogao sam i da nestanem.
Verujem ustacu
i zbog onih koji me nece.
Progledacu
i zbog onih koji ne zele da me vide.
Pevacu
i zbog onih
koji ne htedose pesmu da cuju.
I volecu ih,
toplije od razvigora
planinskog,
neznije od mirisa poljskog,
kao slavujanje breza na
Vlasini.
Cvece oroseno,
sve im je oprosteno.
Zivecemo u slozi
sa zverima i pticama,
s ljubavlju proniklim
klicama
na ovoj zemlji zucnoj od jada,
ceznucemo do prve prilike
da nazdravimo spasenju.
Neveste bele,
seme proseno,
sve im je oprosteno.
IZMEDJU NADE I SNOVA
Neka sumore breze
i potoci jeze.
Kad se prelomi senka
neka odjekuje.
Kome bi voda rekla hvala
ako ne ptici koja cuje
pesmu vetrova.
Ponekad
osuncani istok porumeni.
S veceri vetrovit zapad.
Ko zna u kojoj cemo meni
zapevati?
Jedna se vatra iznova pali.
Jedno se jutro smehne,
drugo okishi.
Od sebe vishi
za naslucenu misao.
IZMEDJU DVA IZVORA
Izmedju dva izvora
duga,
sjedinjuje zubore.
Milorad Stojkovic
"Izmedju bola i radosti"
|
