|
JEDNO UVERENJE
Moram ti lepe vecheri neke
zenice tople zgledati do dna,
pa ti na kapke providne, meke,
lagano kao milovanje sna
spustiti usne.
Moram ti jednom u dana jatu
od mrskog dana uchiniti drag,
pa ti na srce, blago kao bratu
kad bih da bola otklonim trag,
spustiti ruku.
Moram, kad jednom opazim da me
s radoshcu sretas poslednji put,
uz tihu pesmu na tvoje rame,
taj tako chudno primamljiv kut,
spustiti glavu.
Tako ces lepih jutara nekih
pruzhajuc drugoj zenica dna
recci: "O, gde su oni meki,
slichni miloshti lakoga sna
poljupci njeni?"
Tako ces chesto u noci jatu,
kada ti zhivot ne bude drag,
recci: "O, gde je ona kao bratu
da mi sa srca zbrishe bola trag
dodirom ruke?"
Tako ces, posle lutanja razna
osamljen kad se vidis prvi put,
recci: "O, gde je ona mazna
ramena moga na osamljen kut
da spusti glavu?"
(Desanka Maksimovic)
|
