Ne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne



Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.
Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.



Jose Luis Hidalgo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

odlican izbor....
kad covek oseti ovakvu melanholiju tek onda shvati da su neke stvari imale smisla....
zivot je kao novcanica i valjalo bi ga ziveti u celo i nikad ne rasitnjavati...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@tagore: "zivot je kao novcanica i valjalo bi ga ziveti u celo i nikad ne rasitnjavati..."
Potpuno se slažem.Samo bih dodala:šta bi bilo sa poezijom kad ne bi bilo nesrečnih ljubavi!Najlepše pjesme rodile su se iz nesrečnih ljubavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

poezija je unutrasnji vapaj za samim sobom a ne za izgubljenim jer pesnici u osnovi zale sebe sto ne znace da zive u celo...oni svoj osecaj ne razbijaju vec ga drze onakvim kakav je bio u potpunosti i oni primenjuju ovo pravilo tj. bar oni koje mi danas upoznavamo preko reci...inace ovo je napisao ivo andric.....