|
Iz Kanconijera
Posvećeno Lauri, Petrarkinoj velikoj platonskoj ljubavi.
Blagosloven da je dan, i mesec, i leto
Blagosloven da je dan, i mesec i leto,
i doba, i vreme, i čas, i tren,
i lepa varoš, i mesto gde ugledah njen
sjaj dva lepa oka i srce mi bi sapeto,
i blagosloven da je moj prvi slatki jad,
što me obuze kada me Amor prostreli,
i luk i strele što su mi grudi razneli,
i rane što mi na srcu stvoriše tad.
Blagoslovene da su reči, što sam rasipao
prizivajući ime moje drage i neveseli
uzdasi, i žudnja, i suze, što sam isplakao,
i blagosloveni da su listovi beli,
na kojima stičem slavu, i moja misao,
što samo njoj žudi, samo njoj se veseli.
|
