Poslao: 10 Nov 2006 00:56
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
@Sirius
Bas dugo nisam citala poeziju naglas.. ovo je bilo prosvetljujuce.. Stavih je i na blog..
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 10 Nov 2006 02:35
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Imala sam zelju vec duze vreme, da postujem stihove meni nepoznate osobe, ali znane osobi od koje sam je dobila.
Posto sam veceras dobila “dozvolu”, zelim da je podelim sa svima, zahvaljujuci se autoru koji mozda nekad i ugleda ovo, na ovako predivnim stihovima.
BARBARA
Cekam Barbara, djetinjasto, Tvoju najavljenu razglednicu iz Bamberga!
Ucinila si cudo!
Cuda se ne dogadjaju svaki dan!
Ali dva cuda istovremeno nisi ucinila!
Prvo cudo:
Donijela si more svjetla Betlehema,
Sunce Mediterana u ocima,
mada si stigla iz Bamberga!
Neostvareno cudo:
Nista ne zaustavi kisu nad Becom, Barbara!
Dva dana Tvog kraljevskog vladanja
priznajem bio sam rob 48 sati
a ipak kisa, hladni vjetar niz dunavske obale
niz dunavski otok - pust.
Ali pamtim kovrdju crne kose ponad cela,
oci sto bi da iskoce iz duplji,
cesto razrogacene, ljubopitljive, silno znatizeljne,
usne kao kompjuterom izvajane,
zube poput zubiju djevojaka iz zbora kralja Salomona
i rijeci mudrice prerano dozrele.
I spontane. "Dopizdilo mi u Bambergu!"
Tek smo se upoznali - nije red..!
Nismo se upoznali -
otisla je iznenada, kao sto je iznenada dosla!
Cekam Barbara, djetinjasto, Tvoju najavljenu razglednicu iz Bamberga!
Pokusavam se sjetiti:
prezime Tvoje majke iz roda Solomonovih,
travnicki zavicaj
Tvoje seljenje:Travnik, Hamburg pa ponovo Travnik, pa Bamberg, slavistika...
Pljustalo je sa Tvojih usana
Selimovic, dervis i smrt, pobuna
POBUNA - opasna rijec!
Mene starog, bez pravila na pobunu -
pedeset i neka cuva od pobune
uzdrmala si do temelja!
I pobjeze, bez zadnjeg javljanja, vlakom
ne saznadoh ni kada za Bamberg,
mozda i za Hamburg!?
Cekam Barbara, djetinjasto, Tvoju najavljenu razglednicu iz Bamberga.
Barbara, bio sam Tvoj rob
kao onaj iz plemena Azra
sto umire kada ljubi.
Volio sam Te 48 sati
svo vrijeme dok je kisilo nad Becom!
Iako smo govorili o POBUNI
nismo se pobunili
istina, ni pomakla svoju ruku njeznih prstiju
iz mojih dlanova
ali zajedno nismo pomakli granice Tvojih i mojih godina!
Izmedju nas rijeka ostala,
modra i nepremostiva,
sto godina siroka je
tisuc ljeta duboka jest...!
Cekam Barbara, djetinjasto, Tvoju najavljenu razglednicu, iz Bamberga!
I doceka je!
Ljubo Weiss
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2006 10:31
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18610
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ovo je blago božije; znate li , ljudi moji, koliko je ovo retka književna vrsta (znam da znate, ovo je retoričko pitanje)? Kod nas se Stanislav Vinaver bavio parabolama i parafrazama, a pre toga Jova Jovanović Zmaj( ali samo parodijama). Ovo je takav L'Hommage Barbari i Preveru da bi pisac jednostavno morao da bude preponosan na ovo čudo od pesme. Svaka čast!
Bla Bla, ako postoji ikakva prilika, želeo bih da mi omogućiš sledeće: moja kuća izdaje časopis i voleo bih da se ova pesma nadje na njegovim stranicama. Stupi u kontakt s ovim čovekom i traži dozovolu za objavljivanje, uz njegovu kraću biografiju. Još jednom, hvala ti za ove stihove, grudva se kotrlja i povećava...
|
|
|
|
Poslao: 30 Jun 2011 14:41
|
offline
- after_dreams
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 30 Jun 2011
- Poruke: 2
|
Ja bih volela kada bi neko napisao jos neki akrostih...Znam da postoji akrostih na rec droga i volela sam a voljena bila nisam...Pa bih bila puno zahvalna kada bi neko napisao neku od te dve pesme...
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2017 06:12
|
offline
- nino1502
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Maj 2017
- Poruke: 1
|
Mozda je prosao zivot ceo ,od onoga dana kad sam nju sreo,
kad ugledah oci te plave,i kosu boje pokosene trave.
Al pomislih lepa je ona,i ne cuh zvuk onoga zvona,
sto je u smrt zove polako,a da sam znao ja bih plako.
Ruku mi pruza kao da pita,volis li reku polja i zita,
ja pruzih ruku,ruci sto drhti i pruzih ruku vapaju smrti.
I kao zle duh pred kojim stojim,onaj sto zivi u snovima mojim,
sama i bleda provodi dane,u drustvu i bez marihuane.
Hteo sam ljubavlju da oteram drogu,al sta je ona skrivila bogu,
zvala je nocu zvezde da joj sude,htela je da voli i voljena da bude.
Uzalud venu nade moje,umrese oci plave boje,
uzalud proklinjem polazak onoga dana,i zlo sto donosi Marihuana.
Ana,lepa devojka,lepih ociju i kose,i cije ime hiljade devojaka nose,
Koje ce isto jednoga dana,otici tamo gde i moja ana.
Na njenom grobu zaplakah prvi,ispisah reci kapima krvi,
umrla je u svitanju dana,bila je lepa i zvala se ana.
A znala je da narkomani dugo ne zive, i da se oni kratko snovima dive,
i zato ispisah na njenom grobu,volim narkomane a prezirem drogu.
Posto sam Video da je u proteklih 30 godina nastalo vise pod verzija Marihuane ... napisao sam vam kako je izgledala kada je napisana bez "pod varijanti"
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2017 08:14
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18610
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Лепо је што си оживео ову тему. Биће нешто од нашег форума...
Ево песме која се такође често налазила на трагу преписивавача:
Јован Дучић: ПЕСМА ЖЕНИ
Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.
Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.
Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.
Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,
А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.
|
|
|
|