|
PONEKAD JE TO...
SAMO TO
eno je u krevetiću
spokojno leži milovana
mekanom svetlošću i
zvucima zvončića
svuda oko nje
lutkice
ne plače
znači
savršeno je zadovoljna
umesto nje
plačem ja –
ništa strašno –
suze opčinjenosti
njena majka je imala
užasno težak porođaj
pre toga mi je rekla:
neće mi biti žao
čak ni da...
znala je za komplikacije
i nije se plašila
mislim da će majčinski instinkt
za mene ostati večna misterija
sada su tu obe
i posmatram ih u izuzetno
toploj noći koja mi ne da
da zaspim dok one spavaju
posmatram:
kad se beba promeškolji
trgne se i majka
kao da sanjaju isti san
to je predivno
razmišljam
možda može napraviti
korak napred u trenutku dok
napolju sve lagano
odlazi natrag u ništavilo
tu sam da podržim plemenitost događaja
i osećam kako mi je to jedina uloga –
plačem gledajući snenu
bespomoćnost moje dve vile –
moram da ih zaštitim od svega lošeg
od svega što se vidi kroz prozor
lutkice i zvečkice su
okačene po krevetiću
i zvončići stvaraju nežnu muziku
i mekana svetlost obasjava
snove moje dve princeze
a ja besano ležim
i gledam ih
trudeći se da to
bude jedino što vidim.
Izvor
|
