|
bojana094 ::SAMOĆA
Samoća je poput kiše,
U večeri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.
Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
I kad se tela što nisu ništa našla,
Razočarano dele puna mora,
I kada ljudi što od mržnje gore,
U postelji jednoj moraju da noće.
Tad dolaze valovi samoće…
Pomoc oko analize..
Pri analizi moraš da budeš precizna šta tvoj profesor podrazumeva pod tim. Na primer, moja profesorka je analizu pesama započinjala pitanjem: Šta mislite o pesmi nakon prvog čitanja?
Meni ovo nije prvi put da čitam ovu pesmu. Ali, nakon čitanja u mojoj glavi sam stvorila sliku kišnih oblaka nad žitnim poljima i mene kako stojim nasred njih, kako mi je hladno i kako jeza prožima moje telo.
Forma pesme? Mi to nisamo radili na času, ali možemo sada da uradimo. U prvoj strofi imamo 5 stihova što znači da je u pitanju peterostih (kvintil ili kvintina), druga strofa se sastoji iz šest stihova u pitanju je šesterostih (sekstina, sestina). Treća strofa je u stvari jedan zaseban stih.
Rima? To mi je teško da odredim, možda će neko drugi umeti. Nekako su se izmešale sve tri kombinacije, a onda će mi neko otkriti toplu vodu i reći da postoji mešovita. A ja ću nakon tog otkrića od sramote otići da skočim sa mosta.  Šalu na stranu, volela bih da neko pomogne malo.
Značenje pesme? Šta tebi simbolizuje samoća. Pesnik je to povezao sa kišom. Zašto baš sa kišom? Možda ga siilo, puste ulice, hladnoća asociraju na to. Njega samoća podseća na ljude koji traže nešto možda nedostižno i nedokučivo.
Toliko od mene, ja sam pokušala da uradim analizu najbolje što sam mogla. Volela bih da se još neko uključi i da od ovoga napravimo diskusiju. Za svakoga od nas pesma ima drugačije značenje.
|
