|
SANJALA SAM
Sanjala sam da uđoh u neki veliki HRAM.
Učini mi se veoma čarobno i nastavih da koračam
bez straha i predrasuda.
Odjednom počeh da prepoznajem svetlost
raznih dimenzija i boja.
Osetih kako vrelina krenu mojim venama!
Razigra se Leptir u mojoj duši
i sve se latice otvoriše njemu u susret.
Bože moj, kako je lep taj osećaj!
I potraja tako neko vreme...
Kao neka uhoda, začu se lagana škripa vrata u pozadini.
Ko je to sada?...
Šta da uradim?
Kao da se razbi najdraži krčag!
Ne želim to!
Pobeći će mi Moj Leptir!
Primirih se.
A onda, vrata se zatvoriše.
Poželeh da je to bio vetar
koji je hteo da se ušunja kroz pukotinu na vratima.
I, taman sam pomislila da je Moj Leptir odleteo...
Kad, gle čuda!
Svetlost se povrati i videh predivnu ružu,
kao krv crvenu,
pokapanu kapljicama rose i Mog Leptira na njoj!
Ponovo se umirih...
Toplina poče da se vraća u moju dušu
i nastavih da uživam u toj čarobnoj lepoti.
Ponese me neki èudan vir!
Učini me
i nežnom
i krhkom
i slabom.
Pa me učini ŽENOM!
Zapevaše ptice,
zazvoniše zvona
i sve poprimi oblik čudesnog vatrometa.
Ipak, negde u dubini duše,
osećam da dolazi vreme buđenja iz sna!
[Ljiljana Petrovic]
|
