Stanislav Vinaver

• 3Ovo se svidja korisnicima: angelika, zoranzota, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stanislav Vinaver (1891-1955), erudita evropskog kalibra, matematičar, filozof, pesnik, esejist, prevodilac, majstor parodije i humora, poliglota, novinar, diplomata. Nemiran duh i bundžija, Vinaver je polemičkim majstorstvom i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva sa lakoćom uspevao da matira protivnike "starog kova", ali s druge strane, i vrlo ozbiljno obavljao sve državne poslove koji su mu bili poveravani.

Bez imalo preterivanja, bio je jedinstven primer sinkretizma kulturnog avangardiste i političkog konzervativca. Pisao je o najraznovrsnijim temama: o Skerliću i Bojiću, Bori Stankoviću, Njegošu, Nušiću, Nastasijeviću, Rastku Petroviću, o Lazi Kostiću, koji je bio njegova velika književna opsesija, i o mnogim drugim naši m piscima, zatim o stranim piscima Vijonu, Rableu, Šekspiru, Rembou, Bergsonu, Prustu, Valeriju, te o mnogim drugim temama, o muzici, našim vitezovima, o problemima našeg stiha, posebno deseterca, o jezičkim mogućnostima, o govornoj melodiji našeg jezika, o pitanjima moderne poezije, o Ajnštajnu itd.

(http://www.knjizara.rs/)



****************************************




Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.


(http://www.kaleidoskop.rs/mod.php?mod=userpage&menu=885&page_id=216)

• 4Ovo se svidja korisnicima: kindergirl, zoranzota, Dusan, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Traži se čovek

U određen oblik kao da ne može,
U vidljivih poteza poredak čvrst,
U shvatljive misli obuhvat,
U uklopljen red.

Treba mu, eto, sna i čoveka,
Trepetnih bića, zvezdane slutnje,
Čudesnih reči, teške mađije
I zanosa.

Da pijanim nadahnućem,
Koliko za jedan nerazumljiv val,
U ogromnom brujanju neraskidnom,

Iz večite obuzetosti od pamtiveka,
Pomeri svet.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/830.....mrano.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stanislav Vinaver,

Rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Već tada postaje sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona, a već 1911. objavljuje zbirku simbolističke poezije "Mjeća".

Pesnik i esejista Vinaver, javlja se kao utemeljivač ekspresionističkih pokreta (napisao je "Manifest ekspresionistčke škole"), najoštrije se zalažući za raskid sa tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje "patriotske i deseteračke kanone" koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović.
Umro je u Niškoj banji, 1 avgusta 1955. godine.

Među brojnim Vineaverovim radovima, najpoznatije su

"Priče koje su izgubile ravnotežu" (1913.),
"Misli" (1913.),
"Varoš zlih volšebnika" (1920.),
"Gromobran svemira" (1921.),
"Čuvari sveta" (1926.),
"Ikarov let" (1937.),
"Ratni drugovi"(1939.),
"Evropska noć" (1952.),
"Jezik naš nasušni" (1952.),
"Zanosi i prkosi Laze Kostića" (1963.).

_______________________________________________________

NE

Ne čujem grozd zvukova:
Tek samo dubok prizvuk,
Tek samo cvileći cik.

Ne vidim rub vidljivog:
Tek lude oči groznice,
Tek mudri zanos plaveti.

Ne slutim tok istine:
Tek samo tupi očaj,
Tek puko nadahnuće.

Ne shvatam ljudski smer:
Tek potpun poraz,
Tek likujuće slavlje.

Ne živim tajnim smislom -
Tek samo bunilom večitim,
Tek samo vedrinom večitijom.