|
Zapisi o crnom Vladimiru
-----------------------------
Moja je bolest, izgleda, ipak tuga.
Kad težak boluje, teži je nego teg.
Mart je i ovde sred bolničkoga kruga
U kome kopne: crni Vladimir i sneg.
On kroz lekara kao kroz kroz staklo gleda
I traži pesnika, jedinog za kog zna.
On svojom ranom i tuđoj rani ne da
Da se tišinom, ko korom, zaceli sva.
On hoće pesmu mesto pilula, kapi,
Kad ne pomaže ništa, ni bog, niti lek.
On hoće pesmu - ko kad je pesnik vapi -
Da mu živome il mrtvom produži vek.
On hoće pesmu o tome kako pati,
Kako ga tišti sve i cepa mu se drob
I o tom kako će jednom da se vrati
Na svoju livadu ko kosac ili grob ...
2.
(Fragmenti)
O, zar da slušam, kako se iz tog glasa
Poslednje žito prema meni talasa?
I čujem, sa tih usana što se grče,
Kako poslednji jaganjci k meni trče?
*
Zar će taj crni lik, već nalik seni,
Da leži tek ko pejzaž prema meni?
Zar ću odsad i te ponoćne krike
Da pamtim i da pretvaram u slike?
*
Zar da mu izmišljam pesme i pevam ode,
Mesto da mu otvorim prozor, dodam vode?
|
