|
Nijedna Institucija
(i nijedna Revolucija)
ne garantuje choveku
Pravo da Dishe.
Nijedna garancija nije
toliko potrebna.
LJUDI
ZHIVE DAVECI
JEDNI DRUGE
CHITAVO VREME.
Ti me davis:
* Uvek kad Tebi ne mogu recci shto mislim,
* Uvek kad moram menjati boju svog glasa,
da ti ne primetis shto oseccam,
* Uvek kad govorim sam sa sobom
pravdajuci se pred svojim unutarnjim sucem,
shto si Ti,
* Uvek kad se pred Tobom moram paziti i kontrolisati,
da Ti ne primetis
moje zhelje i moje strahove.
MOJA JE OSVETA TO ISTO TRAZHITI OD TEBE.
Svi zhivimo gusheci se.
Svi mi davimo.
Vreme je da pochnemo
disati slobodno.
Vreme je da pustimo
drugog disati
slobodno.
OTVORITI SE - to je.
Amen.
Teskoba se pojavi uvek kad je duh zatvoren,
bez da se mozhe shiriti, leteti, trazhiti, delovati.
Teskoba se pojavi uvek kada se ne dopusti
da dusha zheli, osecca, tezhi za nechim.
Teskoba je zheleti disati - i ne uspeti.
Teskoba je trebati disati - i ne mocci.
(Angelo Gajarsa, Brazil)
|
ne bash pesma... a mozhda je i do prevoda... u ovom sluchaju, po meni, stil - potpuno nebitan.
