Toliko sam sanjao o tebi
Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubis svaku svoju realnost.
I da li je jos uvek cas da dostignem to
zivo telo i da poljubim na tim usnama
radjanje glasa, sto mi je tako drag?
Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
Spoje na mojim grudima, ne bi li mozda osetile
Obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga, sto me
tako muci i upravlja sa mnom vec danima
i godinama, postao bez sumnje sena.
O, osecanja neodlucnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
Proslo vec vreme moga budjenja.
I ja sada spavam stojeci s telom izlozenim
Svim pojavama ljubavi i zivota,
I da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
jos uvek nesto znacis,
Mogao teze dodirnuti celo i usne,
Nego bilo koje usne i bilo koje celo.
Toliko sam sajao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad vise nista ne preosta, a mozda i zato,
da postanem prikaza medju tim prikazama
i sena sto puta vise nego sena, koja se seta
i setace se radosno
po suncanom satu tvoga zivota.
Rober Desnos
|