|
Ella ::
Kad upalim svjetiljku vidim: cudno je zivjeti.
Ljudi prolaze zabrinuti (kao da su tu oduvijek).
I nitko ne zna zasto je nesretan onaj drugi
i kako su sve tuge slicne i svi zanosi isti.
Prelepo... Da se zaista zapitas citajuci te redove koliko razumemo ljude - i to ne samo ljude koje slucajno srecemo na ulici, koje ne poznajemo i koje nikada necemo upoznati, vec i ljude do kojih nam je stalo, koje volimo i kojima poklanjamo svoju ljubav.
...................
Ella ::
I teška misao koju si zanjihao
postat će blaga, jer je kraj nje čovjek
nerazumljiv u svojoj samoći.
A kad se on pomakne u Noć
i u veliki uspavani prostor,
ispružit ćeš za njim svoje ruke
i viknuti: ne odlazi!
Koliko smo bespomocni u samoci... koliko smo ranjivi i koliko nam je potrebno da mozemo nekome da kazemo te dve reci koje u sebi nose vise od izjave ljubavi, koje su mocnije od "volim te" i koje govore mnogo vise od "volim te"; te dve reci ne samo da sadrze poruku o velicini osecanja vec i poruku o nemogucnosti zivota bez osobe kojoj su upucene - "ne odlazi!"
Ovakvi stihovi su razlog zbog koga volim poeziju.
Na kraju:
Ella ::
Kome je stalo da imas dvadeset godina
i djetinjastu ljubav, sto tepa nocnoj kisi?
Jednostavno... stihovi za svaku noc! 
Dopuna: 08 Feb 2007 22:27
A pre spavanja, uvek je divno prosaputati magicne reci:
tiringer ::* * *
Dan je bio, kao i obicno, svaciji.
|
