Poslao: 10 Jan 2010 00:45
|
offline
- wich mim
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Jan 2010
- Poruke: 3
- Gde živiš: beograd, srbija
|
da li je poezija mrtva?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 01:44
|
offline
- x-Death-x
- Počasni građanin
- Pridružio: 12 Avg 2008
- Poruke: 708
- Gde živiš: Bogu iza tregera!
|
jedan od clanova foruma koji je mnogo nadaren i jedna od njegovih ljubavi je i poezija(nerazumijem se bas)...
Ali covjek ima dara,pise pjesmice...meni je napisao jednu...veoma lijepa i dobra...
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 06:38
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Osećam se nekako prozvanim, od oba dosadašnja učesnika.
Prilog x-Death-x razumem onako kako i jeste - kao šaljivi komentar jedne usluge.
Pitanje wich mim zaslužuje pažnju. Više bi odgovaralo, doduše, da je napisano i nešto što ukazuje na razlog postavljanja ovakvog pitanja.
No, da ne bude kako samo "manišem", navešću šta mislim: Poezija je oduvek bila pokušaj dosezanja nebeskog, i ostvarenja božanskog u čoveku. Sa takvim teškim samoodređenjem, imajući u vidu nemogućnost suštinskog iskazivanja rečima, poezija je najčešće bila u položaju davljenika koji kroz slamku pokušava da održi život u sebi, ne prestajući da misli o dahu kojim udahnjuje život i osećajnu bliskost svome "propovedniku" (pesniku) i svima drugima. Ali, dovoljno je bilo i to što je božanski glas makar nagoveštavan kroz poeziju, dovoljno je bilo treperenje i išček nečega što ponovo treba da otpočne.
Poezija, ovako shvaćena, ne može biti mrtva. Ljudi mogu da bivaju ispražnjeni do mrtvila, osećajno hibernirani i duhovno obesmišljeni. Ali, ostvarenjem pune ispraznosti i obesmišljenosti ljudske poezija bi se gurnula u nesećanje, i sa ljudskog stanovišta bila bi "mrtva".
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 15:32
|
offline
- x-Death-x
- Počasni građanin
- Pridružio: 12 Avg 2008
- Poruke: 708
- Gde živiš: Bogu iza tregera!
|
tuzor ::Osećam se nekako prozvanim, od oba dosadašnja učesnika.
Prilog x-Death-x razumem onako kako i jeste - kao šaljivi komentar jedne usluge.
Izvini ako si se uvrijedio...to mi nije bila namjera,niti mi je namjera bilo koga uvrijediti...a ponajmanje tebe...
Samo sam rekao da imas dara, i da ti je poezija(pisanje i Filosofija)...blago receno ljubav...
Izvini jos jednom...ali...Nisam to htjeo reci..mozda sam pogresno napisao...
|
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 00:38
|
offline
- wich mim
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Jan 2010
- Poruke: 3
- Gde živiš: beograd, srbija
|
zao mi je ako sam izazvala zabunu nepoznavanjem moderatora i clanova ovog sajta, oprostite, nova sam, jos se ne snalazim
svakako da je trebalo da potkrepim pitanje uvidom ili konstatacijom, no mozda je dobro i ovako, da samo pitanje pokrene na razmisljanje.
pronaci bozansko u sebi, da! ali kako? ulogoreni pored svojih kompjutera - privid ili kontraverza ognjista? zagledani u smisao sivila koje nas okruzuje? ne verujem. zato postavljam pitanje, a i trazim odgovor, uz vasu pomoc, dragi moji...
|
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 09:50
|
offline
- tagore
- Građanin
- Pridružio: 01 Sep 2007
- Poruke: 292
|
pesnik je samo medijum kroz koga struje slike kolektivno nesvesnog....
|
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 12:21
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
tagore ::pesnik je samo medijum kroz koga struje slike kolektivno nesvesnog....
Sa druge strane, pesnik nije ni u ulozi protočnog bojlera.
Ako "kolektivno nesvesno" podvedemo pod odrednicu "drevno" ili "iskonsko", u pesniku mora biti (pre svega) makar delić duše koji to prihvata i prepoznaje "kao svoje", sposoban da nutrinu "produbi" zarad što boljeg odzvona, a zatim i stvaralački duh koji utiskuje svoj tipos, unekoliko različit od ostalih (ali nikako suprotan božanskom glasu, niti u neskladu sa ljudskim rodom).
P.s. x-Death-x, niti sam se uvredio, niti ima razloga za izvinjavanje. Kao satiričaru, "šaljivi komentari" su mi vrlo bliski. Valjalo bi, ipak, da svojim prilozima ne odstupamo od teme, i da se potrudimo da napišemo nešto korisno, ili makar ono što je odraz našeg razmišljanja o temi.
|
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 20:58
|
offline
- Pridružio: 21 Jan 2008
- Poruke: 710
- Gde živiš: još uvek sam na istom brdu ali sada sama
|
Poezija je uvek sa nama,sa onim ko je voli i sa onim ko je nevoli.Prolazi pored nas,a kada to kažem onda mislim na recimo jedan dan i sve što se u tom danu dogodi.
Ako smo tužni i tu ima poezije samo je treba dotaknuti,makar i mislima,pa onda ako nas nešto recimo osmeh nekog koga dugo nismo videli a toga dana ga sretnemo i on nam je drag i mi se oraspoložmo pa lepu reč izgovorimo pa to je opet poezija.Sumorno veče,hladno sami smo,nađemo i tu lepu misao pogledom u nebo puno zvezda setimo se nečeg božanstvenog,,,,,toliko toga moglo bi se reći,ali nikako da je poezija mrtva.
Ja eto malo da dodam svoje viđenje,al @tuzor je tuzor.
|
|
|
|