offline
- Srki94
- Mod u pemziji
- Pridružio: 14 Feb 2008
- Poruke: 12403
|
Napisano: 10 Jul 2012 22:54
+ Evo da ti dočaram :Oko oltara sedi narod, deca, dečaci s lovorovim
grančicama u ruci. Edip izlazi iz dvora s pratnjom.
EDIP, SVEŠTENIK.
EDIP : O deco, Madma davnog naraštaju mlad
što sedite na sedištima ovima
bogoradaničkim ovenčani granama?
A grad sve grca što od mnogog tamjana,
a što od peana i silnog jecanja.
To, deco, ja od stranih čuti ne htedoh
glasonoša, no amo dođoh, evo, sam,
ja, kog svako slavnim zove Edipom.
No, kazuj starče, tvojoj dobi priliči
da mesto ovih zboriš: zašto dođoste?
Od straha il' od žlje kakve? Ja sam rad
pomoći u svem; ja bih bio bez srca
kad u srce me ne bi takav dir'o skup.
SVEŠTENIK : Pa, Edipe, ti vladaoče kraja mog,
ti vidiš kakvi smo po dobi selu tu
kraj žrtvenika tvojih jedni slabi još
za dalek let, a drugo stari jereji -
ja Divov, ono izabrani momci, gle,
a ostali ti narod sedi ovenčan
na trzima kraj Paladina hrama dva
i pokraj Ismenova praha proročkog.
Ta grad nam, kako i sam vidiš, silno se
već potresa i glave više ne može
da digne iz dubine mora krvavog.
U cvetu ginu nam zemaljski plodovi,
na paši ginu goveda i gine rod
u ženama, a uz to, bog ognjooša,
ta kleta kuga, grad nam hara, razara;
i s nje se Kadmov prazni dom a crni Xad
sve stenjhanjem i jecanjem se bogati.
Sad ja i deca ognjištu ti sedamo
mi ne mislimo da si jednak s bozima,
al' među ljudm'a ti si prvi čovek naš
u nevolji života, sudbi od boga.
Ti dođe, danka Kadmov oslobodi grad,
što svirepoj ga plaćasmo pevačici,
a od nas ništa više ne ču o tome,
ne učismo te, no uz pomoć božiju,
to kažu, misle, ti nam život uspravi.
I sada, Edipe, o glavo junačka,
mi pribegari, evo, molimo te svi
da pomoć nađeš kakvu, ili čuo glas
od boga koga il' od ljudi dozn'o što,
jer vidim: i u jadu ljudi sposobni
po odlukama svojim stvari svladaju.
Najbolji od svih ljudi, grad nam pridigni
i za nj se postaraj! Jer, i sad ovaj kraj
za ljubav davnu spasiteljem zove te.
A padnemo li posle pridizanja svog,
tvoj presto nikada neće spominjati se.
No trajno zato grad nam ovaj uzdigni!
Ta već sam pre nam sreću dobrim znanjem
povratio, pa takav budi i sada!
Jer hoćeš li da ovladaš ovde kao sad
to lepše vladaj ljudima no pustinjom :
jer ništa nisu ti ni tvrđava ni brod
kad ljudi nema, živih nema građana.
I tako dalje...
Srećom nisam radio analizu jer ne bih znao šta da napišem za prvi čin...
Dopuna: 10 Jul 2012 22:55
Nema predgovora iz Antigone 
Prvi čin u Antigoni je priča o onome što se desilo i što se sluti. Razgovor između Antigone i Ismene.
Dopuna: 10 Jul 2012 22:58
Ako si mislio na vrstu predgovora, to je samo Antigonin prvi tekst :
+ tekstIsmena, mila sejo moja rođena.
da l' znaš još koje, kakvo zlo, zbog Edipa
što Div još ne učini nama živima:
Ta nema bede niti jada ikakva
ni nečastno ni ružno ništa što ti ja
međ' tvojim ne videh i mojim jadima.
Sad opet kakav oglas, ovaj čas to čuh,
vojvoda celom gradu malo pređe da?
Da l' znaš? Da l' ču šta? Ili ne znaš da se zlo
za mile naše sprema k'o za dušmane
Tu se jedino pominje Edip.
|
Sada čitam knjigu i još uvek nisam našao nigde da se pominje ime grada, možda u 7. Činu kog još nisam pročitao.
