Pravo i izborni propisi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je politika prognana sa foruma MyCity, zašto i pravo mora da deli tu sudbinu? Ili se smatra da je ovo preopširna oblast, koja će se, kad-tad, pretvoriti u politička naglabanja i prepucavanja?
Strogo se držeći samozadate teme, navodim sledeće:

U setu zakona, donetom "u minut do 12", odnosno na samom isteku 2007. godine, nalaze se i: Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima.
Šta se dešava?
Pa, prav(n)i galimatijas! Umesto da se u protekom periodu, na osnovu iskustava iz sprovođenja izbora, uoče praznine i nedostaci, i dalje se gomilaju greške i nepreciznosti. Na primer, Zakon o izboru narodnih poslanika nije izmenjen u delu kojim bi se regulisalo istovremeno sprovođenje izbora. Čitajući samo zakonske propise, i primenjujući ono što može da se razume, bili bismo u situaciji da imenujemo po dva biračka odbora za svako biračko mesto: Jedan za izbor odbornika u skupštine opština i gradova, a drugi za izbor narodnih poslanika. E, tu u pomoć priskače Republička izborna komisija, koja svojim uputstvima, pravilima i preporukama pokušava da vadi vruće kestenje iz vatre. U poslednjem Uputstvu za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, koje se može preuzeti na sajtu RIK-a, određen je način predlaganja i imenovanja biračkih odbora. Prethodno je Republička izborna komisija donela Odluku o koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 11. maj 2008. godine (takođe se može preuzeti), kojom je predviđeno da će se i izbori za narodne poslanike i lokalni izbori za odbornike sprovesti na istim biračkim mestima, i da će sve izbore raspisane za 11. maj 20008. godine sprovoditi jedinstveni birački odbori.
I šta određuje RIK? Da predsednika, 2 člana i 3 zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu imenuje sama, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini srazmerno njihovoj zastupljenosti na dan raspisivanja (republičkih) izbora, a da zamenika predsednika, 4 člana i 3 zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu imenuje takođe RIK, na osnovu rešenja opštinske, odnosno gradske izborne komisije, pri čemu je ova komisija (opštinska, odnosno gradska) dužna da uvaži predloge odborničkih grupa u skupštini opštine, odnosno grada, srazmerno njihovoj zastupljenosti na dan raspisivanja (lokalnih) izbora.
Kuku si ga nama, i lele si ga majci! Da li možete da se za trenutak stavite u položaj onoga, ko treba da razmrsi klupko svih trgovina, preletanja iz grupe u grupu, menjanja sastava i imena tih grupa, pa da napravi neku formulu po kojoj će se predlagati sastav biračkih odbora, "ni po babu ni po stričevima", a da bude "i vuk sit, i ovce na broju"?
Za sada toliko. Kada bih nabrajao sve nedoslednosti u zakonskim i (ne)zakonskim rešenjima, baš bi se odužilo. Samo ću da napomenem da je u izbornim propisima koji su prestali da važe bilo (malo, ali ipak dovoljno) regulisano pitanje istovremenog sprovođenja izbora. Ovako, Republička izborna komisija je prinuđena da sebe stavlja u ulogu zakonodavca, te da kroz uputstva i pravila propisuje obavezujuće norme. Kao, uostalom, i opštinska, odnosno gradska komisija.

Dopuna: 03 Maj 2008 7:31

Приближио се 11. мај, а све оне који инсистирају на правилном и доследном спровођењу прописа хвата паника. Непосредно предстоји мукотрпан посао именовања чланова бирачких одбора у проширеном саставу, које одређују подносиоци проглашених изборних листа. Крајњи рок за доношење решења је 5. мај, у 24 часа. Е сад, пошто се истовремено одржавају локални и парламентарни избори, било је спорно ко има право да одреди представнике у проширени састав бирачких одбора? Ево како то РИК "разрешава": Прво је донето једно Објашњење, које је узбрзо одлуком стављено ван снаге; затим су донета Објашњења, у којима стоји и ово:

"Ако две или више странака у коалицији поднесу изборну листу за народне посланике, а самостално поднесу изборну листу за одборнике у скупштини општине односно града, њима припада право да сви заједно предложе једног члана и једног заменика члана у проширени састав јединственог бирачког одбора.
Ако странке самостално поднесу изборне листе за народне посланике, а у коалицији поднесу изборну листу за одборнике у скупштини општине, односно града, свака странка има право да предложи по једног члана и једног заменика члана у проширени састав једиственог бирачког одбора." (Наведено се односи на објашњење примене члана 8. Одлуке о координираном спровођењу свих избора расписаних за 11. мај 2008. године и члана 20. Упутства за спровођење Закона о избору народних посланика).

Но, то још није све:
"Ако две или више странака у коалицији поднесу изборну листу за народне посланике и за одборнике у скупштини града, а самостално поднесу изборну листу за одборнике у скупштини градске општине, њима припада право да сви заједно предложе једног члана и једног заменика члана у проширени састав јединственог бирачког одбора.
Ако две или више странака у коалицији поднесу изборну листу за народне посланике, а самостално поднесу изборне листе за одборнике у скупштини града и за одборнике у скупштини градске општине, њима припада право да сви заједно предложе једног члана и једног заменика члана у проширени састав јединственог бирачког одбора." (Наведено се односи на објашњење примене члана 9. Одлуке о координираном спровођењу свих избора расписаних за 11. мај 2008. године и члана 20. Упутства за спровођење Закона о избору народних посланика).

Било би сувишно, чак и нехумано, да наводим даља "објашњења", везано за подношење листа за народне посланике, одборнике у скупштини града и одборнике у скупштини градске општине. Оно што је јасно, то је да ће, и поред оваквих "објашњења" донетих у циљу смањивања броја чланова органа за спровођење избора, бирачки одбори бити прегломазни, односно "богати људством", тако да ће бити врло тешко наћи места за бираче. О вероватном "преклапању" имена, степену сродства између чланова истог бирачког одбора и начинима измене донетих решења нећу ни да размишљам...
Да овде не помињем проблеме у вези одређивања посебних бирачких места за гласање интерно расељених лица, која ће у општинама у којима имају боравиште гласати за народне посланике и за одборнике скупштина јединица локалне самоуправе са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Dopuna: 04 Maj 2008 10:49

Poslednji "biser nad biserima":
Dopisom zamenika sekretara Republičke izborne komisije, poslatim "putem faksa", izborne komisije gradova i opština obaveštene su da mogu izdavati akreditacije predstavnicima stranih država, međunarodnih organizacija i nevladinih organizacija, koje prijave predstavnike za praćenje lokalnih izbora?! To bi bilo lepo, kad bi za tako nešto postojao pravni osnov. Njega, međutim, NEMA U Zakonu o lokalnim izborima ne postoje odredbe koje ovo regulišu. Zakon o izboru narodnih poslanika navedeno stavlja u nadležnost Republičke izborne komisije, dok proceduru preciznije određuje Uputstvo za sprovođenje ovog zakona. RIK je dužan da pribavi mišljenje nadležnog državnog organa, a potom izdaje akreditacije.
U navedenom dopisu upućuju se izborne komisije gradova i opština na shodnu primenu člana 50. navedenog uputstva, kojim je regulisan postupak izdavanja-pribavljanja akreditacija i nadležnost RIK-a u tom smislu.
Najverovatnije je da je na sednici RIK-a došlo do preglasavanja, odnosno nemogućnosti donošenja odluke kojom se priznaje pravo podnosiocu prijave da prati (istovremene) izbore, a samim tim i do nemogućnosti izdavanja traženih akreditacija. Zakonski rok za podnošenje prijave je istekao (30. april).
Koliko znam, posmatrači OEBS-a su dobili akreditacije, odnosno pravo da se upoznaju sa radom organa za sprovođenje izbora i sa sprovođenjem izbornog postupka. Izgleda da je "zapelo" kod Saveta Evrope.
Pravno, dakle, izborne komisije gradova i opština se nalaze u nemogućoj situaciji. Nemaju ovlašćenja za postupanje koje se traži dopisom zamenika sekretara RIK-a (nikakva odluka o eventualnom "prenosu ovlašćenja" nije dostavljena). Rok za podnošenje prijave je istekao. Proceduru pribavljanja mišljenja nadležnog državnog organa je, takođe, nemoguće sprovesti (izborne komisije gradova i opština nemaju mogućnost traženja ovog mišljenja, a i zato što je to vremenski nemoguće).
Sve u svemu - igranka bez prestanka! Ko preživi, pričaće...

Dopuna: 29 Nov 2008 19:40

После излагања "мука" током спровођења последњих локалних избора, нешто на тему учесталог погрешног тумачења и употребе појединих појмова из Закона о локалним изборима, што доводи до грдног губљења времена на објашњења у току изборног поступка.

Забуна настаје услед нејасне законске формулације, у погледу одређивања предлагача кандидата за одборнике, и лица овлашћених за подношење изборне листе. Наиме, сходно члану 18. став 1. Закона, "кандидате за одборнике могу предлагати, посебно или заједно, политичке странке, коалиције и друге политичке организације, као и групе грађана чије изборне листе својим потписима подржи најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на изборној листи." Овде је, донекле, јасно ко се може појавити као предлагач. У ставу 3. и 4. истог члана, прописано је да предлоге, у име политичке странке или групе грађана, може поднети само лице које је политичка странка или група грађана овластила, а да у име коалиције странака, предлог из ст. 1. и 2. овог члана подносе највише два овлашћена лица. Шта се дешава у пракси? Да се не разликују, односно да се поистовећују термини "предлагач", "подносилац изборне листе" и "лице(а) овлашћено(а) за подношење листе". Најчешће се мисли да је подносилац изборне листе оно лице (или лица) које је овлашћено за подношење изборне листе. А није тако. Подносилац изборне листе је политичка странка - коалиција - друга политичка организација (на пример: "покрет за нешто") - група грађана, дакле: предлагач. То се закључује из других одредаба Закона. На пример, кад Закон каже да подносилац изборне листе одређује редослед кандидата на листи; затим, у случајевима кад подносилац листе губи право да предложи новог кандидата; кад подносилац листе може да повуче листу; када изборна комисија доноси закључак којим се подносиоцу изборне листе налаже да отклони недостатке који су сметња за проглашење изборне листе,... Ситуација је сасвим јасна, када се погледа члан 22. став 1. Закона, који гласи: "Назив изборне листе одређује се према називу политичке странке која подноси листу, а у назив се може укључити име и презиме лица које политичка странка одреди као носиоца изборне листе."

Са друге стране, у документацији која се подноси уз изборну листу налази се и овлашћење лица која подносе изборну листу. Закон није прецизирао, али се подразумева да овлашћење тим лицима издаје орган предвиђен статутом или другим актом странке о којој се ради (то важи и када је реч о коалицији, само се у том случају појављује више лица). Најчешће се ради о председницима општинских/градских одбора странака, тако да овлашћење лицима за подношење изборне листе потписују председници општинских - градских одбора, а у појединим случајевима и централни односно највиши органи странке (уколико тако предвиђају њихови статути). Овакво тумачење се може извући и из образаца које прописује Републичка изборна комисија. Наиме, у обрасцу који је РИК прописао за изглед овлашћења да се поднесе изборна листа кандидата за народне посланике, после текста самог овлашћења, испод дела предвиђеног за потпис, стоји "име и презиме лица које је статутом политичке странке, односно коалиционим споразумом или споразумом о образовању групе грађана овлашћено да их заступа". Та лица су у својству давалаца овлашћења; она овлашћују друга лица за подношење изборне листе. Да ли могу овластити себе за радњу подношења изборне листе? Могу! Али, из те могућности не следи да је обавезно реч о истим лицима. Одавде се може закључити и да је могуће коалиционим споразумом предвидети да изборну листу поднесу лица, која су председници одговарајућих одбора странака о којима се ради.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, izborno zakonodavstvo veoma slabo ili je bolje reci, nikako ne poznajem, tako da na ovo tvoje pisanje niti rijec ne mogu reci.
Koliki je cenzus biraca koji treba da se predje da se amandmanski moze djelovati na zakon?Mozda se skupi dovoljan broj potpisa, najbolje preko neke NVO, pa u skupstinsku proceduru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Grbe,

I sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković, najavio je pre neki mesec da će se pristupiti izmenama Zakona o lokalnim izborima, ali i Zakona o lokalnoj samoupravi. Jasno je da zakonska regulativa ne može, sve i da hoće, potpuno i do tančina "obraditi" sva pitanja i odnose, ali je takođe jasno da propis ne sme biti kontradiktoran u pogledu svojih odredaba, ili stvarati pogodno tle za različitu primenu.
Pokušaću kasnije da prikažem na primerima još par nejasnoća i kontradiktornosti, koje dovode do otežane, a često i pogrešne primene zakona. Sticajem okolnosti, ova materija mi je poznata, i "baktao" sam se dugo primenom izbornih zakona i podzakonskih akata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da zakon ne moze urediti sve situacije. Ali vec ako neko ima konkretne primjedbe i sugestije, zasto ne djelovati !?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И ово је нека врста деловања, па рачунамо да ће се још неко упућен јавити.

Проблематично питање је и моменат престанка мандата одборника, посебно у случају председника општине, односно градоначелника, који се бира из реда одборника. Наиме, по члану 43. став 5. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник РС", број 129/07), председнику општине и заменику председника општине избором на ове функције престаје мандат одборника у скупштини општине (док се, по члану 66. став 3. и 4, одредбе овог закона које се односе на скупштину општине и на председника општине примењују на градску скупштину и на градоначелника). А у члану 46. став 1. Закона о локалним изборима (такође "Службени гласник РС", број 129/07) наведени су случајеви у којима одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран, и то: 1. подношењем оставке; 2. доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе; 3. ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци; 4. ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности; 5. преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника; 6. ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе; 7. губљењем држављанства; 8. ако наступи смрт одборника.

Закључујемо да је сасвим јасна одредба Закона о локалној самоуправи, у вези престанка мандата председника општине, односно градоначелника, и његовог заменика (избором на функцију). Међутим, у Закону о локалним изборима једини случај престанка мандата који може да буде у вези са наведеним јесте преузимање посла, односно функције које су неспојиве с функцијом одборника. Који је то моменат преузимања таквог посла, односно функције? Не би требало тумачити ову одредбу у смислу неког фактичког ишчека да дотадашњи одборник "уђе" у нови посао, "заседне" на нову функцију, или да се изврши некаква "примопредаја дужности", пошто у појединачним случајевима то може бити релативно дуг период. Смислено је тумачење да даном објављивања у службеном гласилу решења о избору/ именовању/ постављењу на функцију одборнику престаје мандат. Али, код председника општине, односно градоначелника, и његовог заменика треба тумачити да је то сам моменат избора, дакле дан одржавања седнице скупштине.

У другим случајевима, ствар је прилично јасна, када је скупштина јединице локалне самоуправе та, која је доносилац односног решења. Међутим, проблеми се могу појавити у случајевима када се ради о преузимању посла и функције без "посредовања" локалне скупштине. Зашто је битно одредити моменат престанка мандата одборника? Понајвише због јасног разграничења времена до ког одборник може учествовати у раду скупштине и доношењу одлука. И зато што скупштина јединице локалне самоуправе на првој наредној седници, после обавештења о наступању случаја престанка мандата, утврђује да је одборнику престао мандат. А када је реч о оставци, разликује се случај подношења усмене оставке (тада скупштина без одлагања, на истој седници утврђује да је одборнику престао мандат), и оставке поднете између две седнице (скупштина одлучује о тој оставци на првој наредној седници).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::И ово је нека врста деловања
Naravno. Samo dok ne udjemo na teren politike. A za sada smo daleko od toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Председнику општине и заменику председника општине избором на ове функције престаје мандат одборника у скупштини општине: на седници скупштине на којој су изабрани на те функције они полажу: у неким СО "заклетву", а у неким другим "изјаву".Моментом полагања заклетве-изјаве, престаје им мандат одборника, те СО доноси решење о њиховом избору на те функције и оно је извршно даном доношења, тако да датум објављивања у Сл.листу или Сл.гласнику нема утицаја на тренутак престанка мандата.
У већини осталих случајева није спорно:по важећим нормама одборник који је је поднео оставку може учествовати у раду СО, а може је и повући све док се о тој оставци не расправи под неком од тачака дневног реда и док СО на седници не донесе Одлуку којом утврђује да је одборнику престао мандат (једино је процедура друкчија у зависности да ли је поднета на самој седници или у виду оверене изјаве између два заседања СО).
Даном доношења одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе одборницима престаје мандат, о томе одлуку доноси Влада,ако је правноснажном судском одлуком одборник осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци - мандат му престаје даном правноснажности пресуде, закон је изричит-не помиње извршење пресуде,већ да је осуђен, а осуђен је тек када је пресуда постала правноснажна, ако је правноснажном одлуком одборник лишен пословне способности мандат му такође престаје даном правноснажности пресуде, под преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника се подразумевају случајеви заснивања радног односа у општинској управи или преузимањем других функција (члан општинског већа, изабран на конкурсу за начелника општинске управе)-у тим случајевима су то спорни моменти: потписивања уговора о раду или фактичког ступања на рад, савесни одборници у таквим случајевима сами подносе оставке због преузимања тих послова и не чекају да СО потегне то питање, код начелника ОУ је по мени то исти случај, а код члана већа је то тенутак кад на седници СО буде изабран за члана ОВ, положи заклетву, а СО донесе такво решење. Накарадно се тумачи, а накарадно и звучи тај члан који за такав случај каже да ће скупштина на првој наредној седници утврдити престанак мандата, зашто кад је на овој он изабран и положио заклетву? Немам при руци закон, па не могу навести који је то члан. Ако одборнику престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе: врло спорно! Зашто? Шта у случајевима када му је животни центар (кућа, стан у којој живи са породицом) у општини "А", а он није извршио промену пребивалишта у МУП-СУП-ОУП, већ се води на територији општине "Б" где му је стара кућа у којој такође живи неколико дана сваке недеље, ко ће ту да "пресуди"? Губљењем држављанства-даном правноснажности решења, а ако наступи смрт одборника, зна се!