Paraliza sna

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Godinama već mučim muku sa spavanjem, snovima. Donekle sam i navikao da bar jednom mesečno imam paralizu sna. Ispoštovao sam sve savete po netu, od toga da ne jedem ništa pred spavanje, strogo izbegavam da spavam na leđima, da unosim previše šećera tokom noći, sokovi itd.... I sve je to ok, navikao sam jednostavno, izgubio sam strah da se nađem u takvoj situaciji opet, sačekam prođe, probudim se skroz i tjt. U poslednje vreme mi se javljaju duže paralize i strahovit bol u glavi i vratu dok sam pod paralizom. Baš neobjašnjiv bol, kada uspem da se probudim bol ne postoji. Evo ovo je prvi put sada da me glava boli i nakon što sam ustao... I već 2 godine se premišljam da odem kod psihijatra i nikako. Mislite li da je ovaj bol u glavi zaista pravi ili ne? Da li mislite da mi je potreban lekar? Svaki savet dobrodošao.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krstić, Sagacity, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam nikakav savet, osim da probaš sa metal terapijom, koja je dobra za zdravlje. Čitavu srednju sam pred spavanje slušao Sepulturu, sluške na uši i zaspim.

Nikad nisam doživeo ništa slično, ali kapiram da je sve u psihi, traženju mira i unutrašnjem bogatstvu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krstić, KlinkaPalacinka, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S takvim stvarima ne treba se šaliti.
To je tabu tema pa i za psihologe, tako da od toga ništa da posetiš psihologa.
Mislim da je davno na MC još leopardvegetirijan odgovorio nekome na tu temu samo treba da se nađe. Ja te razumem, al to nikad neće prestati.
Kažu da svi ljudi barem jednom u životu imaju to iskustvo sa paralizom sna. Al neki se možda i ne sećejau istog.
Paraliza sna kako se kaže u psihologiji ili atak stare veštice ili Mora kako se kaže u narodu doživljava samo oko 3 posto stanovnika na celom svetu. Zašto, to je pitanje koje se malo obrađuje.
Nađi literaturu iz slovenske mitologije ili gde se obrađuje pojam More pa pročitaj o tome i iz drugog aspekta, a ne samo sa aspekta psihologije.
Za ljude kad im se o tome priča taj neko je čudak, jer doživljaj koji opisuje ne deluje ni kao san ni java, al činjenica je da kad se to nešto dešava čovek je svestan svega.
Pri tom ne može da se pokrene kad hoće, i kao da koristi ogromnu snagu da se pokrene, i suprostavi tome ako hoće da se prepusti ima osećaj kao da će da umre, a treba snage da se pokrene, pri tom može da se oseća hladnoća, naježenost kože, pritisak na grudni koš ili ko da neko davi za vrat. Može doći do zvučnih senzacija kao zvuk metala isl, ili vizuelnih kao neke iskre pred očima, al obično osoba se plaši da otvori oči. Ostalo što se može desiti, je premor, konfuzija, lupanje srca, strah itd. Nekad je pariliza sna, više nekad manje intenzivan doživljaj. Nekad je manje nekad više jezivo iskustvo.
Paraliza sna može da nastupa vezano danima i više puta u toku noći, a onda može mesecima ili godinama da je nema. Može se desiti i kad je neko kod kuće ali i kad je kod nekog drugog u gostima ili na godišnjem odmoru. Nezavisno da li u prostoriji gde se spava je osoba sama ili ih ima vše.
Jednostavno to se dešava. Ne može se kontrolisati.
Neki ljudi koji su religiozni, smatraju da samo posebni ljudi mogu da izdrže tako nešto, drugi opet da su u pitanju pojave iz neke druge dimenzije itd.
U psihologiji je to neka faza sna ili već san bez sna tako nešto.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fil ::osim da probaš sa metal terapijom, koja je dobra za zdravlje
Nekad imam osećaj da zbog toga i loše sanjam. Desi se ponekad da pustim Slipknot i slušam par sati zaspim i upadnem u paralizu. Dok nekad pustim metal ceo dan ga slušam i zaspim k'o jagnje...

natrix ::S takvim stvarima ne treba se šaliti.
To je tabu tema pa i za psihologe, tako da od toga ništa da posetiš psihologa.
Mislim da je davno na MC još leopardvegetirijan odgovorio nekome na tu temu samo treba da se nađe. Ja te razumem, al to nikad neće prestati.
Potražih po forumu i nisam naišao, pisano je manje više sve ono što znam. Nije mi jasno kako se niko od lekara nije dublje uputio u ovu materiju. Jednom sam doživeo skoro sve što si navela, budim se, nemoćan osećam neki smrad, pritisak, otvaram oči i gledam kao kroz paučinu, u pozadini čujem smeh, sve je mutno, pokušavam da se probudim ali ne ide. Najveći problem je taj kada zapravo shvatim da sam u snu. (Moram priznati to je nekad i zabavno, znam da sam u snu i skočio sam kroz prozor. ) Jako neprijatan osećaj kada se ne možeš probuditi, svaki trzaj i pokušaj pomeranja izaziva veoma jak bol u glavi. Kažem... navikao sam na to, ali sam znao i kako da se probudim, pokušaj istezanja, jakog treptanja je pomagao. Međutim sada ni to više ne funkcioniše. Ono što ja mogu da uradim je da se i dalje držim tih pravila, spavanje na leđima, hrana, preveliki unos šećera otpada. Možda vremenom i nestane.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Krstić, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam i ja ponekad paralize sna.
Dese mi se kada sam preopterećena nekim stvarima pa danima loše spavam.
Prvi put mi se desilo tokom ispitnog roka kada sam danima funkcionisala učenje-spavanje-fakultet... I samo sam pregorela jedan dan, od pritiska. Srećom, oduvek volim svašta da čitam pa sam odmah znala o čemu se radi.
Uvek imam istu paralizu sna, razlika je da li ide na mene ili pored mene. Vidim kao "roj" paukova koji se mrežom spustaju na mene ili pored mene. Prvi put sam se otgrla kada je malo falilo da se spusti na mene, bukvalno sam iskočila iz kreveta, kao ispaljena iz topa Upalila svetlo, duboko disala, prekrstila se, sela, sabrala se i podsetila sebe šta je to, i vratila se da spavam.
Moj drugar vidi devojčicu u crnom, kako ćeš pročitati na internetu da većina ljudi vidi. Njemu se, takođe, ne dešava često.
E sad, religija to tumači kao "demonsku rabotu", naučnici većinom kao "pregoreo mozak"
Verujem da te opterećuje, pa možda da probaš da piješ dva pšuta dnevno čaj od matičnjaka? On umiruje. Ujutru i uveče i milina... Ili čaj od majčine dušice...
Ipak, nauka kaže da tokom paralize sna mišići blokiraju, ali mozak stvara iluziju - dakle, probaj sa nečim što će te opustiti.

Da li ti je palo na pamet da probaš jogu? Vežbe disanja?

• 4Ovo se svidja korisnicima: natrix, Krstić, KlinkaPalacinka, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Super tema, mada je mogla biti i u delu Psihologija.

Mislim da sam na jednoj od tema pisala baš o ovom problemu kao i o mom problemu. Imala sam dve vrste snova koji se mogu svrstati u ''paralizu sna''. Jedan je bio takav da samo što utonem u san, vidim sebe kako izlazim iz svog tela i vidim sebe odozgo kako spavam, a zatim pokušavam da izađim iz prostorije (moja soba u kojoj sam zaspala) i od tada počinje moja muka. Zovem u pomoć, niko me ne čuje a onda to ''nešto'' se naljuti (tako to doživim u snu kao da ima nešto ili neko ko me maltretira a ja ga ne vidim) i onda počinje da me ''trese'' o zidove sobe. Bukvalno me baca po zidvoima. Pobeda je moja kada uspem da se probudim. Ali kada se probudim sve me boli, kao da sam stvarno to doživela. Taj san sam dugo vremena sanjala pre možda 20 godina.

Vremenom on je nestao, ali ga je nasledio drugi koji se povremeno pojvaljuje i dan danas. Kada zaspim,osetim nešto da me guši i osetim da mi to nešto izvlači energiju. Borim se u snu da se otrgnem ne bih li se probudila što pre. Kada uspem da se probudim ja se probudim u istom onom položaju u kojem sam se i borila sa tom nekom nevidljivom silom, iscrpljena i bez vazduha.
Dugo sam radila na podsvesti sa ciljem da takav san što pre prekinem, zato što me stvarno isiše kao limun.
Onda sam dugo radila na strahovima, prisećala ih se, čistila, postoje tehnike naćićete na netu, da bih uspela da u toku sna postignem nivo racionalnog da čim se to nešto pojavi prepoznam svešću u snu i odmah se probudim. Znam da sada kada mi se ponekad desi takav san....ja prepoznajem to nešto i obrćam joj se tipa: ''Opet ti, sad ću da se probudim''....
Ovo što kaže Klinka vezano za učenje i iscrpljenost, zapravo kada ste u nekom energetskom haosu, kada ste slabi...pravi ste materijal za paralizu sna...
Mada se meni čudan san dešavao i kad sam u top raspoloženju, ali naravno više u stanju psihičkog rastrojstva...
Eto to je moje iskustvo...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Krstić, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da mogla je tema u potforum psihologija...
Mislim da ishrana, položaj pri spavanju nema veze sa time. Tj ne utiče na to, jer svakako se opet javlja. Kao i izgovaranje Očenaša i da se prekrsti.
Isto kao i što Saga reče raspoloženje.
Javlja se i kad je čovek preopterećen i kad je raspoložen. Nema konkretnog povoda da se to dešava. Nekad se mesecima ne dešava, a nekad danima za redom. Meni se to od detinjstva dešava.
Mislim da bi trebalo pitati nekog iz porodice da im se nije dešavalo obično je po ženskoj, il majčinoj liniji.
I da zanimljivo je da svi vide u -snu- ponekad neku osobu u crnom, taj podatak je bio da se naježiš.
Klinka reče devojčica u crnom, a može biti i osoba ženska ili muška u crnom sa crnim velikim šeširom. Kakav je to fenomen, i šta bi takav simbol osobe u crnom sa šeširom mogao da znači. šta predstavlja, budući da ljudi sa raznih kontinenata bez obzira na nacionalnost, rasu, veru, slično opisuju kad o tome pišu po netu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: natrix, KlinkaPalacinka, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako mi je drago što je tema privukla ovoliku pažnju.
Rečenica ''pregoreo mozak'' je meni totalno na mestu i nekad se osećam kao da mi je mozak u totalnom out-u. Nekako sam oduvek gledao ovo kao psihološki problem. Iako sam pre mnogo redovnije išao u crkvu, i imao drugačiji način života nego sad, paraliza se javljala uvek. Tako da zaista mislim da je sve to ipak naša podsvest. Jedno vreme sam se zaista trudio da napravim perfektnu atmosferu, upalim mirisne štapiće, pustim omiljenu seriju udahnem duboko, razmišljam o lepim stvarima i bump utonem u san i opet isto. Najveći problem je i kada spavam po 9,10 sati i skovitla me paraliza, toliko se osećam umorno i iscrpljeno kao da sam celu noć bio budan, i znam da će mi taj dan propasti. Mislim da sam jednom samo video siluetu nekog čoveka ali uspeo sam da se otrgnem i probudim. Tokom paralize nekad zaista dobijem neku snagu i bukvalno u sebi počinjem da besnim. (Osećaj kao da se obraćam toj tami i u sebi govorim da nije jača i da mi ne može niko ništa... ko zna koga sam razljutio time ) Dosta stvari držim u sebi, doživljavao sam neke traume i neugodne situacije možda je sve to i dovelo do ovoga. Po principu sve guraš pod tepih i onda nastaje problem, zato sam i hteo da posetim školskog psihologa, možda će samo taj jedan razgovor poboljšati stvari. Čim počne školska godina ipak ću otići ne može da škodi. Sa majčine strane su svi u mnogom ranom periodu počeli da koriste lekove za spavanje. Za sada ću se ipak zadržati na finom čaju i omiljenoj seriji. Mislim da sam jedini u porodici koji muči ovu muku. Opet podsvest čini čuda, vraćanje filma i ubijanje svih strahova i trauma mora uroditi plodom.
P.S. Tema je mogla biti u psihologiji, ali se nekako u pričaonici mnogo lagodnije i slobodnije osećam i pišem sve što hoću! Ali možemo je prebaciti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Krstić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mjok, samo udari po spamu
Ima li nešto čega se naročito plašiš? Ubijanje strahova i prihvatanje sebe kao smrtnog može da reši stvari.

• 1Ovo se svidja korisniku: Krstić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

То са тим стварима нема никакаве везе- страхови, стање у породици, итд. А иначе је феномен који је врло мало истражен, већ више људи који то доживљавају међусобно причају о томе, или сами анализирају, то. Док се они којима се то не дешава исчуђавају, и мисле да је неко флипнуо, чак мислим и да би психолог или школски психолог схватио то погрешно.