Pisem svoj roman

1

Pisem svoj roman

Da li vam se dopada?

  • Da
    25% [1]
  • Ne
    75% [3]
  • Ukupno glasova : 4
offline
  • Pridružio: 15 Jul 2014
  • Poruke: 3

Evo posle dugog razmisljanja, poceo sam sa pisanjem sopstvenog romana, koji se donekle bazira na stvarnim dogadjajima... Pa me zanima misljenje osoba kojih ne poznajem.

Milosrdni Anđeo

“Nikad zaboraviti, nikad oprostiti”
1995-2000 1.Hrvatska
Gledajući izlazak sunca u primorskom kraju, jedini je prizor koji je ostao netaknut. Sunce počinje da obasjava slanu vodu i daje joj male svetlucave dijamante, samo još zvuk talasa je smiruje, u beskrajnom razmišljanju Milena nije mogla da spava, sedeći na srušenu ogradu od hladnog kamena prošla je neka duboka jeza.Osetila je slobodu koju zadnjih pet godina nije bilo, bila je izmorena od stalnih skrivanja u potrazi za skrovištem od bombi. Pitala se da li je njen narod proklet, sećala se priče koje joj je baka stalno pričala, sa namerom da se nikad ne zaborave. Ponavljanja istih priča o strašnim zločina iz drugog svetskog rata, genocida nad Jevrejima, bol, tuzi, mučenju, ubijanju I stradanju Jervejskog naroda izazivalo je u njoj osecaj unutrašnjeg nemira.Milena je mislila da je sve to deo prošlosti i priča njene bake. Ali sada kada je I ona to preživljavala shvatila je patnju svog naroda. Nakon dugog razmišljanja rekla je sebi “ostaću jaka,moram biti “. Uzela je svoj beli šešir I krenula kaldrmom kući. Prepodnevno sunce je bilo dosta jako, lagana bela haljina se pripila uz njeno vitko telo I odavalo njene obline, a blagi vetar bi povremeno umrsio njenu dugu smeđu kosu. Usput je posmatrala napuštene kuće, srušene zidove, slomljene prozore bilo je pusto, na trenutak je sklopila oči I vratila sliku iste ulice pre rata, bilo je neuporedivo. Kuća joj se nalazila malo izvan grada. Crvene ruže u njenom dvorištu su bile predivne, jedino su one davale nadu za dalji život. Majka Stana ju je posmatrala svojim ledeno-plavim očima, sedeći na drvenoj stolici ispred kuće, hvatajući svaki zrak sunca na izmorenoj bledoj koži. “Milena gde si do sad, hajde zovi Iku I Miku da ručamo”. Ušla je u kuću I čula kašalj svog bolesnog oca, bio je nepokretan a pritom je bolovao od tuberkuloze. Otišla je u kuhinju do plavog drvenog prozora I pozvala svoja dva brata, koja su radila iza kuće. “Iko, Miko hajde da doručkujemo” Otišla je u kupatilo da se umije od naporne vrućine I beskrajnih misli. Pogledala se u ogledalo, njeni obrazi su bili užareni od sunca, a oči je nasledila od svoje majke, te hladne, ledene, plave oči. Osetila je oštar bol u leđima, bol je bio kao da joj je neko zario nož u leđa. Nakon nekoliko sekundi je prestalo.Za trpezom su sedeli svi I čekali je, na stolu je bilo smao nekoliko isečenih krišaka paradajza, četiri jaja I malo sira. Sa mesenom pogačom koja je bila umotana u crveno belu krpu koja je isparavala. Dok su doručkovali bila je neuobičajena tišina, Mika I Ika su bili preplanuli od jake vrućine a njihove majice su bile mokre on napornog rada. Otac je uzimao svojim krhkim prstima malo pogače I kašljao. Milene je bilo strah njegove smrti znala je da nema spasa, ali se ipak nadala. Njegove iskolačene oči su bile sive, sa sivim prstenovima oko očiju. On je krio svoj unutrašnji bol koliko je mogao ali ga je ipak izgled odavao. Promuklim glasmo je izgovorio. “Milena, hajde dodaj mi jednu čašu vode”. Očigledno ga je zabrinjavao taj njen yabrinuti pogled.Nakod doručka Mika i Ika su otišli da popravljaju podrumska vrata, a Milena je ostala da počisti. Nakon toga Mirko je počeo veoma da kašlje a potom i da se grči Milena je brzo pozvala majku i braću ali bilo je prekasno otac ih je napustio, posle duge i naporne borbe konačno je našao svoj mir.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Gramatika, pravopis i logika rečenica imaju dosta manjkavosti. Dalje, na osnovu jednog pasusa teško je dati mišljenje o celom romanu, a verovatno nisi napisao ništa više od tog pasusa. Isto tako, ne možeš u romanu pisati ćelavom latinicom. Zašto ti je svako i veliko?



offline
  • Milan
  • Pridružio: 17 Dec 2007
  • Poruke: 14824
  • Gde živiš: Niš

SlobaBgd ::Zašto ti je svako i veliko?Microsoft Office Word...

offline
  • Pridružio: 26 Apr 2014
  • Poruke: 28

Изгледа, да ће у твом роману бити пуно посла, како за лектора тако и за коректора.
Кад завршиш са писањем, дај рукопис неком озбиљном књижевном критичару,за кога
сматраш, да ће ти искрено рећи своје мишљење. Само упорно, нека те прве негативне
критике не обесхрабре, напротив.

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2014
  • Poruke: 3

Pa zanima me sta vam je onako najvise zasmetalo, da ispravim to?

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Skoro svaka rečenica.
Citat:Gledajući izlazak sunca u primorskom kraju, jedini je prizor koji je ostao netaknut.
Verovatno si hteo da kažeš: "Izlazak sunca u primorskom kraju jedini je prizor koji je ostao netaknut". Ili "Gledala je izlazak sunca u primorskom kraju, jedini je prizor koji je ostao netaknut".
Citat:Milena nije mogla da spava, sedeći na srušenu ogradu od hladnog kamena prošla je neka duboka jeza.
Milena nije mogla da spava na srušenoj (ne srušenu) ogradi? Ili ju je prošla neka duboka jeza dok je sedela na srušenoj ogradi od hladnog kamena?
Citat:Osetila je slobodu koju zadnjih pet godina nije bilo, bila je izmorena od stalnih skrivanja u potrazi za skrovištem od bombi.
Osetila je slobodu koje zadnjih pet godina nije bilo. Mada ne treba zadnjih nego poslednjih. Bila je izmorena od stalnih skrivanja u potrazi za skloništem od bombi.
Citat:...sećala se priče koje joj je baka stalno pričala, sa namerom da se nikad ne zaborave.
Sećala se priča koje joj je baka stalno pričala, sa namerom (željom?) da se nikad ne zaborave.

I tako dalje...

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2014
  • Poruke: 3

E hvala, ja na ovo nisam ni obratio paznju jer sam sa juga a pravilan govor je ovde slaba strana. Smile

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Ma pusti govor, ne uči se pisanje kroz govor već kroz čitanje.
Bolje je, blago meni, da pročitaš nekoliko desetina (još bolje - stotina) knjiga, najbolje domaćih autora, da bi video kako pisci sklapaju rečenice, kako paze na gramatku (mada i oni imaju pomoć lektora i korektora), kako komponuju delo, kako opisuju, kakav im je ritam rečenice...

offline
  • Pridružio: 26 Apr 2014
  • Poruke: 28

97lazar ::Pa zanima me sta vam je onako najvise zasmetalo, da ispravim to?

Добра проза је лепа за читање, али није нимало лака за писање.
Само велика жеља није увек довољна, потребна је још и снажна воља.
Поред тога, јака стваралачка имагинација и елементарно познавање правописа.
Не жури, још нико није написао добар роман за месец дана. Пре него наставиш
писање, прочитај неколико романа сличне садржине. Али не копирај!
Потруди се да изградиш свој стил.

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2014
  • Poruke: 3

Citam ja, ne previse, ali dovoljno...
Hvala vam na savetima Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1022 korisnika na forumu :: 15 registrovanih, 3 sakrivenih i 1004 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Avalon015, dekao, Dorcolac, ivan1973, laurusri, maCvele, Mi lao shu, operniki, procesor, RecA, S2M, saputnik plavetnila, uruk, Vlada1389, zlatkoa987