Sta smo radili u djetinjstvu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda ovakva tema vec postoji, ako je tako, neka je urednik pomjeri.

Mislim da je tema sasvim jasna
Sta smo radili dok smo bili u djetinjstvu, nase avanture, omiljene igrice, hobiji

Da krenem od sebe

Kao mali volio sam da skupljam salvete sa razlicitim likovima na njima
Omiljena igrica, naravno tetris

Eh, da mi se malo vratiti u to vrijeme :/ ...

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skupljanje sličica iz žvaka

• 4Ovo se svidja korisnicima: mpman, SlobaBgd, E.L.I.T.E., Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imala sam sreće da sam odrastala sa decom iz ulice koja su bili sličnog mentalonog sklopa i prioriteta kao i ja.
Imali smo mini logor u blizini naselja. Sami smo pravili klackalice, ljuljaške. Tu nam je bila glavna igra.
U mom dvorištu smo sedmično organizovali ''Igre bez granica''. Takmičili smo se u parovima. Zapravo, skoro cela ulica su bili braća i sestre. Moj brat i ja smo bili jedna ekipa itd. Skakali smo u džakovima. Moj otac nam je napravio vratilo u dvorištu. Imali smo i pikado. Koš na garaži itd. Inače, bili smo inspirisani TV emisijom ''Igre bez granica''.
Takođe, imali smo dve reprezentacije mušku i žensku i ''večiti derbi''... Bio je to hokej na rolšuama. Znači....posle toga, modrica po nogama...užas..
Bili smo mnogo kreativna deca. Imali smo i svoju predstavu za komšiluk. Svako od nas je bio neki lik iz različitih serija koje su tada bile aktuelne, pa smo to nešto ''mixali''.Naplaćivali smo karte....''kol'ko ko da''. Naravno, dolazili su uglavnom naši roditelji, bake i deke...
Imali smo i ''zelence'', oni su bili iz ''druge ulice'', sa njima smo se tukli. Taj jaz između nas i njih nestao je posle srednje škole...Mada, ni dan danas se nešto ''ne mirišemo''....
Sa svima iz detinjstva sam i danas u lepim odnosima. Nažalost, većina više ne živi u gradu odrastanja, ali se viđamo za praznike, odmore...Baš me lepe uspomene vežu za taj srećan period.

Skupljala sam značke, salvete i sličice. Sa drugarima i drugaricama iz ulice sam ih najčešće razmenjivala. Skupljala sam i stripove, odnosno moj brat, a i ja uz njega. Bili su tada popularni :Blek, Zagor i Kapetan Miki.

• 4Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Sagacity, E.L.I.T.E., Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ranom detinjstvu, grupe u naselju su se formirale na osnovu grupa u vrtiću, pa se to prenelo i kasnije na prve razrede osnovne škole. Svakog leta, svakog jutra, u 8 sati, nas troje, i kasnije ko se priključ, okupljali smo se u parku koji se nalazi između četiri zgrade. Park nije nešto veliki. Oblika je pravougaonika u čijem se centru nalazi betonski deo sa raznim spravama za igru (vozić napravljen od metalnih šipki, četiri klackalice, jedna vrteška na uglu, pored ,,glavnog puta", u senci lipe, a druga na drugom uglu, jedan koš i ,,teren" za kockice koji su ovi stariji tek kasnije nacrtali farbom). Sa leve i desne strane, travnate površine ispresecane putićima što se seku pod pravim uglom, a na svakom putiću barem po četiri klupe. Dve sa jedne i dve odmah preko puta druge. Skroz levo, ograđen žicom, nalazi se vrtić. Prizemna zgrada u sred velike travnate površine sa drvećem. Na jednoj polovini nalazilo se osam kamionskih guma, i traktorskih, usađenih u zemlju. Po tome smo skakali, jahali, provlačili se ispod i svaka je imala svoju boju. Moja je bila žuta jer sam samo na nju mogao da se popnem u početku. Bila je najniža. To je bio naš raj. Žmurke, šuge, fudbal, ,,trte" (blaža varijanta, nikad nikog nismo povređivali kad izgubi kao što je postojao ,,običaj" u drugim naseljima), zatim klupice (Isto kao fudbal, samo što su golovi klupe, a četiri klupe naspramno postavljene su bile savršene za igru!), košarka, zimi grudvanje, sankanje na veštački napravljenom brežuljku u dvorištu vrtića i, glavna zanimacija = životinje. Mačići, kučići, ratovi su se zbog njih vodili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od prvog do četvrtog razreda mom drugu i meni su idoli bili Otpisani, tako da smo se pretežno igrali ratovanja, pravili jedno drugom misije, odlikovanja, locirali neka skloništa oko škole i sl. Toliko smo se uživeli u to da smo napravili i sopstveni jezik kojim smo komunicirali i koji niko drugi nije razumeo. Uveli smo i devojčice iz razreda u tu našu igru (tada je to za nas bilo dosta ozbiljno) pa su nam i one pomagale oko pravljenja skloništa

Tu školu više ne mogu da smislim jer mi probudi neka bolna osećanja zbog nasilja koje se tamo konstantno dešavalo, te naše igre su nam pomagale da na kratko pobegnemo od surove atmosfere...

Inače sam rano počeo da istražujem svašta nešto oko kompova tako da nisam imao neko, za uobičajenog sagovornika, zanimljivo detinjstvo, verovatno zato što sam bio napredniji od svojih vršnjaka i ranije sazreo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Destrukcija, destrukcija i još destrukcije.
Specijalnost mi je bila kopanje utičnice za telefon iz zida. Barem 2 puta nedeljno bih to uradio. Uprkos svim batinama, nisam mogao da odolim. Fiksni nam prečesto nije radio.

• 2Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od malih nogu, imao sam sreće da budem sa pravim drugarima, evo već sada momcima koji su mi kao rod. Živimo u gradu, sa uskim ulicama, uz 2-3 poveća trga. Obično bi na tim većim trgovima igrali fudbal, dobacivali se lopte, a često bi bili protjerivani od osoblja kafića i prodavnica koje su bile stacionirane na tom trgu. Naravno, poslušali bi ih na dan-dva, a onda bi se vratili na položaje. Niko u društvu, pa tako ni ja sam, nismo bili nešto inpresionirani kompjuterskim igricama, tako da smo vrijeme uglavnom provodili igrajući se vani. Naravno, tu je bila i neizbježna noćna igra- žmurke.

Samostalno kod kuće, sam se zabavljao avionima. Skupljao sam sve avione, metalne, 20-30cm. Imao sam tu sreću da su mi u porodici pomorci, tako da bi iz svake države ili grada, dobijao neki od aviona. Mada, kolekciju aviona i dalje skupljam. Najmiliji mi je bio, a i dalje je, ruski Suhoj

Uglavnom, moja igra se svodila sa drugarima, po obližnjim ulicama, a mama bi samo viknula '' Vanja '' ili '' Ručak '', i dotrčao bih kući

P.s Umalo da zaboravim, sa 3-4 godine bio sam primoran da se igram sa sestrom Sa Barbikama