SCSI je isto standard za hardwer kao sto je i IDE.
Osnovna razlika je sto SCSI omogucava asinhron prenos podataka, kao i to da moze da obezbedi neprekidan prenos podataka.
U vreme sporih racunara, snimanje CD-a je bilo nezamislivo bez SCSI opreme (HD i rezac), jer je samo on mogao rezacu da obezbedi neprekidan prenos podataka sa HD-a (u to vreme nisu postojale Buffer underrun protekcije).
Osim HDova i CD-citaca/snimaca, SCSI se jos koristio i za povezivanje skenera i stampaca.
U vreme kada je IDE interfejs mogao da obezbedi protok od 33mb/s (teoretski, inace nije prelazilo preko 15mb/s), SCSI je mogao da gura 100mb/s.
U danasnje vreme je SCSI irelevantan zbog brzine koju su IDE interfejsi dostigli, cak iako ne mogu da rade asinhron prenos.
SCSI svoju ulogu jedino jos nalazi na jacim serverima i u video produkciji, gde je brzina prenosa jos uvek presudna, i gde je dostupnost podataka na vreme bitan faktor (SCSI ne pati od zagusenja magistrale kao sto je to kod IDE interfejsa, bas zbog asinhronog prenosa).
Sam interfejs (kontroler, konektori, kablovi) se razlikuju od IDE standarda. Cak i sam SCSI ima tri verzije (prvi koji je izasao, pa onda SCSI II, pa SCSI III), i jos desetine podverzija (recimo SCSI III - 160, SCSI III - 320).
|